Smog ili magla: Kako da ih razlikujemo

Smog je široko rasprostranjen ekološki problem koji pogađa i urbana i ruralna područja širom sveta. Ali šta je tačno smog i zašto nas toliko brine?

Definicija smoga se odnosi na vrstu zagađenja vazduha koja kombinuje dim i maglu, stvarajući gustu, često toksičnu izmaglicu. Razumevanje šta uzrokuje smog je ključno za borbu protiv njegovih štetnih efekata.

Smog je obično uzrokovan kombinacijom industrijskih emisija, izduvnih gasova vozila i prirodnih faktora poput vremenskih obrazaca.

Posledice smoga su dalekosežne, utičući na ljudsko zdravlje, životnu sredinu, pa čak i ekonomiju, piše RTS.

Iako izgledaju slično, magla i smog nastaju iz potpuno različitih procesa. Prirodna magla nije ništa više od kondenzovanih kapljica vode, dok je smog složena mešavina štetnih supstanci.

Razlike između smoga i magle

Većina nas zna da bi svakako trebalo da ograničimo izloženost ovom drugom, ali vrlo malo ljudi shvata da postoji značajna razlika između magle i smoga. Postoje tri ključne razlike između ova dva fenomena.

Iako oba fenomena mogu da smanje vidljivost, što je od velike važnosti za bezbednost u saobraćaju, uzroci koji im prethode se drastično razlikuju.

Magla je čisto prirodni element, i uzrokovan je vlagom u vazduhu koja se raspršuje u sitne kapljice. Smog, s druge strane, predstavlja opasnu fuziju zagađivača, koje često u vazduh dospevaju iz fabrika, elektrana ili vozila - pomešanih sa vlagom iz okoline.

Reč "smog" je prvi put upotrebljena početkom 20. veka, a pojavila se kao rezultat kombinovanja dva termina: dim i magla (smoke + fog = smog).

London, Los Anđeles i osnovni tipovi smoga

Postoje dve glavne vrste smoga, koje se razlikuju prema mestu i uslovima formiranja.

Londonski smog (sumporni smog): Ova vrsta smoga nastaje u hladnijim mesecima i nastaje sagorevanjem uglja i drugih fosilnih goriva. Karakteriše ga visoka koncentracija sumpor-dioksida i čestica.

Losanđeleski smog (fotohemijski smog): Ovaj oblik se javlja u toplijim regionima sa velikim saobraćajem i industrijskom aktivnošću. Nastaje usled interakcije sunčeve svetlosti sa emisijama vozila, stvarajući ozon pri tlu i druge štetne zagađivače poput gasova ugljen-dioksida, azot-oksida i ugljovodonika.

Prvi put zvanično kao pojava zabeležen u Londonu, smog je brzo postao sinonim za industrijski rast početkom 20. veka.

Kako se sagorevanje uglja u fabrikama pojačavalo, gradovi su počeli da „doživljavaju” produžene epizode ​​mutnog vazduha koje su ne samo smanjivale vidljivost, već su i nagoveštavale probleme sa kvalitetom vazduha.

Kada vide gust oblak koji otežava funkcionisanje i vidljivost, vrlo malo ljudi se pita da li je to zapravo smog ili magla. Vizuelno, magla daje beličasti, sivkasti ton vazduhu.

Foto: Milena Đorđević

Smog, međutim, može imati žućkaste ili čak smeđe nijanse koje odražavaju njegov hemijski (štetni) sastav. Oštar miris i blaga iritacija u grlu ili očima su znakovi da udišete smog pun zagađivača, a ne bezopasnu maglu.

Kao što je već objašnjeno, kapljice magle su jednostavno sitne sfere vode, dok smog može nositi „složen koktel” različitih zagađivača, koji uključuju: sumpor-dioksid, azotne okside, isparljiva organska jedinjenja i sitne čestice (PM2.5 i PM10).

Kada je reč o smogu, zagađivači se akumuliraju u statičnim slojevima vazduha; temperaturne inverzije mogu zadržati ove toksične smeše azotnih oksida, isparljivih organskih jedinjenja i drugih čestica na nivou vazduha koji udišemo danima, što znači da smo tada duži period izloženi štetnim efektima ovih supstanci.

Izvori elemenata smoga

Automobili, kamioni, autobus ispuštaju azotne okside i ugljovodonike, koji su glavni elementi koji doprinose fotohemijskom smogu.

Industrija: Fabrike i elektrane emituju velike količine dima, sumpor-dioksida i ugljen-monoksida.

Sagorevanje fosilnih goriva: Sagorevanje uglja, drveta i biomase oslobađa zagađivače koji povećavaju stvaranje smoga.
Geografski i vremenski uslovi: Gradovi koji se nalaze u dolinama ili regionima sa malo vetra često imaju jak smog, jer se zagađivači zadržavaju u atmosferi.

Manje poznata pojava naziva se "ulazni" smog, gde se zagađeni vazduh iz jednog područja širi u drugo. To znači da čak i regioni sa manje lokalnih emisija mogu patiti od efekata smoga zbog spoljnih izvora zagađenja.

Štetna dejstva

Odakle god dolazi smog sa kojim se suočavamo, neophodno je znati kako se zaštiti, pa je, navodi se na portalu airly.org, poželjno preduzeti odgovarajuće korake kako bi se smanjila izloženost smogu, jer može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema i stanja.

Među njima su respiratorni problemi, astma, alergije, mučnina, teškoće sa koncentracijom, srčani udar, rizik od pobačaja, problemi sa koncentracijom, rak.

Foto: Newsmax Balkans/Nikola Kojić

Korisno je da se o kvalitetu vazduha adekvatno informišete i da izbegavate aktivnosti na otvorenom kada on nije zadovoljavajući.

Da biste bili sigurni, iskoristite profesionalne senzore za kvalitet vazduha ili onlajn mape zagađenja vazduha, od kojih mnoge imaju prikaze u realnom vremenu.

Zeleni pojasi oko industrijskih zona mogu biti od pomoći jer mogu filtrirati štetne čestice. Poslodavci u područjima koja su često pogođena smogom mogu ponuditi opcije rada na daljinu kako bi smanjili saobraćaj i izloženost posebno osetljivih grupa radnika. Od prevencije do izbegavanja, postoji mnogo strategija da bi se smanjili štetni efekti smoga - sve što je potrebno je svest, informisanost i kolektivna akcija, piše airly.org.

Komentari (0)