(VIDEO) Mladi se sve više bore sa duševnim poremećajima, a roditelji ne primećuju: Kako prepoznati promene u ponašanju

U zdravstvenim ustanovama u Srbiji, tokom 2023. godine hospitalizovano je 2310 mladih do 18 godina koji su se lečili od duševnih i poremećaja ponašanja, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut.

Desetogodišnji prosek broja hospitalizovanih lica starosti do 18 godina koji su se stacionarno lečili od bolesti iz pomenute grupe je oko 2400. Tokom 2021. i 2022. godine najučestaliji razlozi hospitalizacije su pripadali podgrupi - poremećaji razvoja psihe.

Najčešća dijagnoza od koje su se mladi stacionarno lečili u 2023. godini jesu - mešoviti poremećaji ponašanja i emocija.

Psiholozi ukazuju da je važno prepoznati ponašanja koja ukazuju na problem. 

"Društvo u kojem živimo je duboko klasno podeljeno, većina srpskih porodica živi u stanju sastavljanja kraja s krajem. Najnoviji podatak do kojeg sam došla jeste da živeti u takvim porodicama je trauma. Mnogo je dublje i teže značenje traume od stresa", ocenila je specijalistkinja psihologije i porodični psihoterapeut Maja Petrović.

Foto: Newsmax Balkans

Specijalistkinja školske psihologije Biljana Lajović smatra da je za odrastanje i za zdarv razvoj jako važno da deca žive u stabilnom okruženju.

"Za odrastanje i za zdrav razvoj je jako važno da deca žive u stabilnom okruženju, sigurnoj sredini, bez stresova i trauma. Nažalost, mi ne možemo da kažemo da naša deca odrastaju u takvim uslovima, jer se društveni uslovi reflektuju na porodice, a onda i na decu", rekla je Lajović.

Neretko, odrasli ne primećuju da dete ima emotivnu nelagodu, a ima i slučajeva gde se promene ne mogu lako uočiti. Problem može biti i način komunikacije sa detetom.

Foto: Newsmax Balkans

"Relativno je teško i lako prepoznati, ali jedan od indikatora je promena ponašanja kod deteta. Dete koje se na jedan način ponašalo, pa počne drugačije da se ponaša, odmah je to znak da nešto nije u redu. Ako popusti sa ocenama u školi, ako počne da gubi interesovanje za druženje sa vršnjacima, ako se prečesto zatvara u svoju samoću, ako neće ni sa kim da komunicira. Sve su to neki pokazatelji koji pale crvenu lampicu da se obratite nekome ko može da vam pomogne", pojasnila je Lajović

Specijalistkinja psihologije i porodični psiholog sa Instituta za mentalno zdravlje Maja Petrović ukazuje da roditeljima često mogu da promaknu očigledni znaci promene u ponašanju detata.

"Pad koncentracije u školi, slabiji uspeh ili kroz agresivna ponašanja, tu je lakše primetiti. Nekada mogu da promaknu, posebno ako uzmemo u obzir činjenicu da roditelji naših porodica najčešće rade od jutra do mraka, da nemaju vremena da razgovaraju sa decom, ali i ne umeju na najbolji način", navela je Petrović.

Ono što se savetuje jeste postavljanje granica kada je u pitanju ponašanje, ali i razumevanje i strpljenje u komunikaciji sa decom, istinsko interesovanje za njihove emocije i mišljenje. Suština je da se zapitamo, kada smo poslednji put razgovarali o tome kako se osećamo.
 

Komentari (0)