(VIDEO) Profesor Petrov o Rezoluciji o Srebrenici: Reč je o dokumentu kulture sećanja i nema karakter pravnog akta

Maja prošle godine, Generalna skupština UN usvojila je Rezoluciju o Srebrenici, kojom je današnji dan, 11. jul, proglašen za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Podsetimo da su za Rezoluciju bile 84 države, 19 je bilo protiv, dok se njih 68 uzdržalo od izjašnjavanja.

U najkraćem, Rezolucija osuđuje negiranje genocida i veličanje ratnih zločina.

Gost Stava dana na ovu temu bio je profesor Pravnog fakulteta, sudija Ustavnog suda i član Venecijanske komisije Vladan Petrov, koji je dao svoja tumačenja ovog dokumenta.

"U datim okolnostima, očigledno da su oni koji su želeli ovu rezoluciju po svaku cenu, odlučili da je ovo put da se izbegne ponovni pokušaj usvajanja rezolucije u Savetu bezbednosti (SB) koji bi bio neuspešan, a suštinska razlika između rezolucije u SB i ove rezolucije u Generalnoj skupštini je u tome što bi rezolucija SB zaista bi imala odgovarajuću pravnu obaveznost. Ona bi tako bila izvor međunarodnog javnog prava, kao što je, na primer, rezolucija 1244. Ova rezolucija spada u domen tzv. kulture mira ili kulture sećanja, usvaja se u Generalnoj skupštini UN po jednoj lakšoj proceduri", kazao je Petrov.

Printscreen: Newsmax Balkans

Time je, kako smatra profesor, na neki način bila unapred "osuđena" na uspeh.

"Po mom nekom tumačenju, ona nije akt u smislu izvora međunarodnog javnog prava, dakle, nije pravni akt. Ovakve rezolucije su političko-deklarativnog karaktera i one imaju običaj da time gaje kulturu sećanja, ali u strogom smislu ova rezolucija nema karakter pravnog akta niti bilo koga pravno obavezuje. U mnogim svojim delovima predstavlja vrstu pokušaja da se utvrde gotovo opšta mesta da je u Srebrenici počinjen genocid", poručio je gost Newsmax Balkans.

Individualni počinioci zločina

Osvrnuo se i na mogućnost da se ovakvom rezolucijom Srbi na neki način definišu kao genocidni narod.

"Nismo pravno i nismo ni na koji drugi način obavezani da u naš obrazovni sistem ili u bilo koje druge sfere uvodimo jednu istinu koja, ponavljam, ne može biti utvrđena jednom ovakvom rezolucijom. Ako biste me pitali kao nekoga ko posmatra stvari van konteksta, onda bih mogao da kažem da su sve presude, njih nekoliko, presude protiv individualnih počinilaca. Utvrđena je individualna odgovornost za genocid. Međutim, dovoljno je samo pažljivo čitati tekst i možete videti da u tom tekstu ima ozbiljnih formulacija koje ukazuju na jednu vrstu kolektivne odgovornosti", objašnjava Petrov.

Politička odgovornost

Podvukao je da kroz rezoluciju o Srebrenici ne može biti reči o pravnim ili strogo krivično-pravnim posledicama i odgovornosti.

"Ovde moramo da govorimo o političkoj odgovornosti koja se nesumljivo i kroz interpretaciju ovakve rezolucije nameće pre svega državi Srbiji, a onda i srpskom narodu. Kultura sećanja je mnogo složen mehanizam. Skloni smo da lako zaboravljamo stvari, pa da ih se onda prisetimo po potrebi. Podsetiću da Srbija, odnosno srpska vlast nije bila uopšte ili barem nije bila na vreme obaveštena o tome da se ovakva rezolucija sprema", zaključio je profesor Pravnog fakulteta.

Gostovanje profesora Petrova pogledajte u videu:

Komentari (0)