Zašto Srbija još čeka Klaster 3: "Tehnički uslovi ispunjeni, odluka za njegovo otvaranje je politička"

I dok je Crna Gora danas zatvorila još pet pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom, Srbija i dalje čeka zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3. Iako je taj klaster godinama tehnički spreman, iz Brisela ne stižu jasni signali da će do otvaranja uskoro doći, što ponovo otvara pitanje da li su evropske integracije Srbije reformski ili pre svega politički proces.

O tome da li se danas odluke o proširenju donose na osnovu ispunjenih kriterijuma ili političkih poruka, kao i šta eventualno neotvaranje Klastera 3 govori o realnoj evropskoj perspektivi Srbije, govorili su u emisiji "Stav dana" bivša ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i Stanislav Sretenović sa Instituta za savremenu istoriju.

Joksimović podseća da je Klaster 3 tehnički pripremljen još 2021. godine, dok je ona bila na čelu Ministarstva za evropske integracije.

"Klaster 3 sam pripremila ja, još 2021. godine, i on je tada ušao u izveštaj o napretku. Poslednji klaster koji smo otvorili bio je Klaster 4, i od tada se ništa nije pomerilo", navodi Joksimović.

Printscreen: Newsmax BalkansJadranka Joksimović

Prema njenim rečima, iako je geopolitika danas dominantna tema, ne može se sve svesti isključivo na spoljne okolnosti.

"Moramo da vidimo ko je šta radio u poslednje tri ili četiri godine. Da li je sve do Evropske unije, da li je sve do geopolitike ili ima nešto i do nas", kaže ona, izražavajući nezadovoljstvo činjenicom da su zvaničnici godinama najavljivali otvaranje klastera koje se nije dogodilo.

"Pristupanje EU je pre svega politički proces"

Joksimović naglašava da je proces pristupanja Evropskoj uniji uvek bio politički, čak i kada se predstavljao kao tehnički.

"Pristupni proces je uvek i zauvek politički proces. On jeste dopunjen određenim kriterijumima, ali smo mnogo puta videli da se i bez ispunjenih kriterijuma išlo dalje, kada je to politički odgovaralo", ocenjuje ona.

Klaster 3 obuhvata osam poglavlja koja se tiču socijalne politike, zapošljavanja, obrazovanja, nauke i informacionog društva, ali, kako navodi, danas se sve češće dovodi u pitanje čak i njegova tehnička spremnost.

"Postoje i dodatna politička pitanja"

Prema rečima bivše ministarke, pojedine države članice sada problematizuju i pojedina poglavlja unutar Klastera 3, posebno ona koja se odnose na medije.

"U poglavlju 10, koje se tiče informacionog društva i medija, pojedine zemlje postavljaju pitanje rada Raša tudej i Sputnjika u Srbiji, u kontekstu borbe protiv dezinformacija i hibridnog ratovanja", navodi Joksimović.

Iako naglašava da to nije jedini razlog zastoja, podseća da tehnička spremnost sama po sebi nije dovoljna.

"Ako nema napretka u vladavini prava i ako nema napretka u dijalogu Beograda i Prištine, države članice imaju pravo da kažu da, bez obzira na tehničku ispunjenost, politički uslovi nisu ispunjeni", kaže ona.

Sretenović: Srbija u specifičnoj poziciji

Stanislav Sretenović ocenjuje da proces evropskih integracija zahteva vreme i jasne političke dogovore, uzimajući u obzir specifičnu poziciju Srbije.

"Srbija je jedina zemlja koja je bila bombardovana, kojoj je deo teritorije otet i koja ima problem kakav nijedna druga zemlja kandidat nema. To je stavlja u posebnu poziciju", navodi Sretenović.

Printscreen: Newsmax BalkansStanislav Sretenović

On smatra da Srbija ima nekoliko mogućih pristupa - od nastavka dosadašnje politike statusa kvo, do pokušaja da traži određeni oblik pozitivne diskriminacije, po uzoru na Bugarsku i Rumuniju.

Ipak, dodaje da ne veruje da će se takvi presedani ponoviti.

Tri bloka unutar Unije

Sretenović ukazuje da unutar Evropske unije danas postoje tri bloka država kada je reč o proširenju.

"Postoji blok koji podržava Srbiju, na čelu sa Mađarskom. Drugi blok je oprezan i insistira na strogoj primeni kriterijuma, gde su Francuska i Nemačka. Treći blok ne želi dalje proširenje, a u njemu su zemlje Beneluksa, Skandinavije i Baltika, sa Holandijom kao najglasnijom", kaže on.

Prema njegovoj oceni, i stav Hrvatske prema Srbiji uklapa se u tu složenu političku dinamiku.

Joksimović poručuje da Srbija mora da nastavi reforme, bez obzira na tempo evropskih integracija.

"Sve što se od Srbije traži u reformskom smislu treba da se radi zbog nas samih. Mi želimo demokratsko, efikasno i uređeno društvo. To je ključno", ističe ona, dodajući da Evropska unija danas više nije ista ona sa kojom je Srbija započela pregovore 2014. godine, te da se i sam proces proširenja menja.

Gostovanje Joksimović i Sretenovića pogledajte u videu:

Komentari (0)