Đurica (Evropski pokret u Srbiji): Nedolazak na samit EU - Zapadni Balkan je poruka izostanka političke odgovornosti

Iako vrata EU ostaju otvorena, kaže da napredak Srbije zavisi od doslednih reformi i njihove pune primene.

Iako vlasti u Beogradu evropske integracije često ističu kao strateški cilj, odluka da niko iz Srbije ne prisustvuje samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana u Briselu ponovo je otvorila pitanje stvarne posvećenosti tom procesu.

Prema oceni Dragane Đurice iz Evropskog pokreta u Srbiji, izostanak sa samita pre će biti shvaćen kao signal nepreuzimanja političke odgovornosti nego kao vid protesta prema Briselu.

Foto: Milena Đorđević

Sagovornica jutarnjeg programa "Otvori oči" ističe da su samiti poput ovog važna prilika da zemlje kandidati pokažu odgovornost za reformski proces, ali i mesto na kojem mogu da iznesu argumente ukoliko se ne slažu sa ocenama evropskih institucija.

"Nedolazak bilo koje od zemalja kandidata, uključujući Srbiju, šalje jednu ozbiljnu poruku da se ne preuzima politička odgovornost za reformski proces", kaže Đurica, uz istaknutu bojazan da će Brisel odluku Srbije pre razumeti na taj način nego kao protest.

"Podrška ostaje, ali uz jasne uslove"

Ipak, ona navodi da su iz Evropske unije i od pojedinih evroparlamentaraca stigla uveravanja da vrata za Srbiju ostaju otvorena i da će EU nastaviti da pomaže zemlju na njenom reformskom putu.

Podrška, međutim, ostaje uslovljena napretkom u ključnim oblastima.

"Srbije se očekuje doslednost u reformama koje se tiču vladavine prava, usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, jačanja demokratskih institucija, slobode medija, kao i normalizacije odnosa Beograda i Prištine", ukazuje Đurica.

Kritike već izrečene

Upitana da li odluka o nedolasku na samit može imati veze sa strahom od kritika iz Brisela, Đurica ocenjuje da su kritike već jasno izrečene u zvaničnim dokumentima Evropske komisije i da sam samit verovatno ne bi bio mesto posebnog "prozivanja" Srbije.

Prema njenim rečima, fokus Evropske unije danas je pre svega na isticanju napretka drugih kandidata, poput Crne Gore i Albanije, što se uklapa u širi geopolitički i geostrateški cilj proširenja EU.

"Srbija verovatno danas ne bi bila posebno kritikovana, već bi se ponovo naglasilo da vrata ostaju otvorena, ali uz jasan dodatak, 'demokratskoj Srbiji'", kaže Đurica, dodavši da je sada na domaćim vlastima da pokažu doslednost i stvarnu posvećenost evropskom putu.

Izostanak otvaranja novih poglavlja

Prema njenoj oceni, razlog zbog kojeg se napredak Srbije ne pominje leži u činjenici da za to trenutno nema osnova.

Klaster 3, iako je Srbija tehnički spremna za njegovo otvaranje, ponovo nije otvoren, što je, kako kaže, bilo jasno već iz izveštaja Evropske komisije.

Đurica upozorava da Srbija faktički stoji na istom mestu još od decembra 2021. godine, bez otvaranja novih poglavlja, a da su u nekim oblastima zabeleženi čak i znaci nazadovanja.

"To svakako nisu dobre vesti i mogu imati i političke i ekonomske posledice", navodi ona, uz napomenu da EU, uprkos tome, neće zatvoriti vrata Srbiji i da Zapadni Balkan ostaje jedan od prioriteta politike proširenja.

Značaj Klastera 3

Govoreći o značaju Klastera 3, ona podseća da on obuhvata oblasti konkurentnosti i inkluzivnog rasta, uključujući industrijsku politiku, poreze, zapošljavanje, socijalnu politiku, obrazovanje i nauku. Iako su pojedina poglavlja privremeno zatvorena, bez političkog momenta i dosledne primene osnovnih tekovina EU dalji napredak nije moguć.

Foto: Milena Đorđević

"Ne možete imati zaštitu potrošača samo kroz usvojene propise, ako u osnovi postoji problem sa nezavisnim pravosuđem koje treba da garantuje tu zaštitu", objašnjava Đurica, navodeći to kao primer zašto tehnički napredak sam po sebi nije dovoljan.

Ona dodaje da bi otvaranje Klastera 3 imalo i simbolički značaj, jer bi pokazalo da je proces ponovo pokrenut, ali naglašava da je "lopta trenutno na strani Srbije".

Poređenje sa Crnom Gorom

Komentarišući poruke sa nedavnog sastanka ministara evropskih poslova u Briselu, Đurica navodi da postoji konsenzus da su vrata EU za Srbiju otvorena, ali i razlike među državama članicama u spremnosti da se prave ustupci.

U aktuelnom geopolitičkom kontekstu, smatra ona, Evropska unija ne želi da "preskače lestvicu", što je razlog izostanka pune saglasnosti oko daljeg napretka Srbije.

Na pitanje može li Srbija stići Crnu Goru, koja je značajno odmakla u pregovorima i čije se članstvo očekuje oko 2028. godine, Đurica zaključuje da je to moguće, ali samo uz jasnu političku volju i doslednost.

"U tom slučaju situacija bi se mogla u relativno kratkom roku promeniti na bolje", ocenjuje ona.

Gostovanje Dragane Đurice možete pogledati u videu:

Komentari (0)