Poruka nezadovoljstva ili taktički potez vlasti: Koja je cena odluke da Srbija ne učestvuje na samitu EU

Odluka Srbije da ne učestvuje na predstojećem samitu Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, koju je najavio predsednik Aleksandar Vučić, otvorila je nova pitanja o dometima evropskog puta zemlje.

Izostanak dolazi u trenutku kada je ponovo odloženo otvaranje Klastera 3, uprkos tvrdnjama Evropske komisije da su tehnički uslovi ispunjeni još pre nekoliko godina.

Da li je reč o taktičkom potezu ili o simptomu dubljeg zastoja u odnosima Srbije i EU, u jutarnjem programu "Otvori oči" govorili su predsednica Centra za spoljnu politiku i bivša ambasadorka Srbije u Velikoj Britaniji Aleksandra Joksimović i Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost.

Joksimović ocenjuje da odluka Srbije da ne prisustvuje samitu predstavlja očekivan način izražavanja nezadovoljstva zbog višegodišnje blokade u procesu evropskih integracija. Kako navodi, Srbija se već četiri godine nalazi u situaciji u kojoj nema vidljivog pomaka, iako su tehnički uslovi za otvaranje Klastera 3 odavno ispunjeni.

Printscreen: Newsmax BalkansAleksandra Joksimović

"U ovom kontekstu, nedolazak na samit može se tumačiti kao poruka nezadovoljstva zbog zastoja u evropskim integracijama. Klaster 3 je postao simbol te blokade, a ne suštinsko tehničko pitanje", istakla je Joksimović.

Ona podseća da su reakcije iz Brisela bile odmerene, uz poruku da je Srbija dobrodošla i ohrabrenje da ostane na evropskom putu, ali i upozorenje da izolacija nikada ne donosi rezultate. U diplomatskom jeziku, dodaje, to znači da Srbija ostaje deo procesa, ali da se od nje očekuje kontinuitet učešća.

"Deklaracija je usvojena bez Srbije. Kada ne sedite za stolom, ne možete uticati na odluke", naglasila je Joksimović, ocenjujući da je neuobičajeno da zemlja kandidat ne prisustvuje ovakvom samitu.

Geopolitika iznad tehničkih kriterijuma

Prema njenim rečima, ključni razlog zastoja više nije tehničke prirode, već političke i geopolitičke okolnosti, pre svega rat u Ukrajini i pitanje usklađivanja spoljne i bezbednosne politike sa EU, uključujući sankcije Rusiji.

Joksimović smatra da će pitanje sankcija ostati na stolu još dugo, bez obzira na eventualni mirovni sporazum, jer EU nema nameru da ih u skorije vreme ukida, već se govori i o njihovom pooštravanju.

"Nismo ispoštovali rokove koje smo sami sebi zadali, i to sada postaje sve ozbiljniji problem", upozorila je Joksimović, dodajući da u ovom trenutku ne vidi jasan scenario za rasplet pitanja daljih koraka ka EU.

"Srbija u zaostavnoj traci"

Srđan Barac ocenjuje da je odluka o nedolasku na samit taktički potez koji šalje jasnu poruku da se Srbija već dugo nalazi "u zaostavnoj traci koja je stala".

"Tehnička usaglašenost je tema koja se stalno ističe, ali izostaje politička odluka EU. Nama je potreban pozitivan signal da će se reformski napori vrednovati i da će evropski put Srbije biti predvidiv", rekao je Barac.

Printscreen: Newsmax BalkansSrđan Barac

On ističe da Srbija, u poređenju sa drugim zemljama regiona, ima visok stepen tehničke usklađenosti, ali da se proces sve češće opterećuje bilateralnim pitanjima i dnevnom politikom. Kao primer navodi pokušaje blokada od strane pojedinih članica EU, što, kako kaže, urušava kredibilitet procesa proširenja.

Kosovo, regionalni odnosi i dvostruki standardi

Barac je posebno ukazao na poruke koje Srbija dobija u vezi sa Kosovom i Metohijom.

On smatra da odluka EU da delimično "otkoči" finansiranje Kosova, uprkos izostanku suštinskih pomaka u normalizaciji života Srba, šalje loš signal.

"Ne vidimo vladavinu prava, nema ispunjavanja Briselskog sporazuma, a normalan život Srba na Kosovu je blokiran. I pored toga, EU šalje finansijsku podršku", rekao je Barac.

Prema njegovim rečima, u takvim okolnostima poruka Srbije da je na evropskom putu, ali ne po svaku cenu, ima svoju političku težinu.

Gostovanje Joksimović i Barca pogledajte u videu:

Komentari (0)