Macut: Srbija ima jasan cilj - EU, potreban nacionalni konsenzus o tome

"Ako želimo da idemo dalje, da stignemo tamo gde već pripadamo, moramo postaviti nacionalni konsenzus o nečemu, a to je recimo, odlazak u Evropu. Mi smo u Evropi, to stalno govorim, ali sa ovakvim našim nejedinstvom u stavovima i pokušajem da pokažemo da smo drugačiji pri dolasku u Evropu, je nešto što, po meni, nije u redu. Sve zemlje Evrope koje su ušle u EU su napravile nacionalni konsenzus", rekao je Macut u novogodišnjem intervjuu za TV Tanjug.

Macut je ocenio i da je Srbija mala u svetskim okvirima da bi diktirala politiku, ali da je u regionalnom smislu veoma bitna.

"Za sebe smo najbitniji, ali smo i u regionalnom smislu vrlo jaki. To je ono što je bitno ako govorimo o Zapadnom Balkanu i čitavom pristupnom sistemu. Mi smo nezaobilazna zemlja, definitivno. Imamo ekonomsku stabilnost koja je apsolutnih razmera. Naša ekonomija je najstabilnija, ne samo na Zapadnom Balkanu, nego i šire, ako pogledamo malo kontekst drugih zemalja. Mi smo jedna od najbrže rastućih ekonomija. To je de facto tako. To apsolutno ne može niko da kaže da nije tako", rekao je Macut.

"Pokazali smo da možemo da prevaziđemo krize"

Dodao je da je prisustvovao mnogim raspravama u Skupštini Srbije i da ima utisak da se ne vodi konstruktivan dijalog.

"Ima jako puno negativizma, ali koji se onda projektuje u čisto političkom smislu. Mislim da to nije dobar put. To uopšte nije dijalog, to je monolog. Mislim da se veštački održava tenzija u negativnom smislu da se pokaže da ništa ne funkcioniše. Ovo je, ipak, država sa svojom tradicijom i dugotrajnim postojanjem. Niko ne može da kaže da mi lošije živimo nego što smo živeli pre 10 i 15 godina. To apsolutno ne stoji, ali ne treba da rušimo ceo sistem i da se daje pogrešna slika ljudima da je bezizlazna situacija", ukazao je Macut.

Ocenio je da je obrazovna kriza u zemlji, koju smo imali tokom ove godine, najveći stepen destabilizacije društvenog uređenja u zemlji koji je ikada zadesio Srbiju.

"Mislim da je jako bitno kao dobra poruka uopšte i za naše građane i naše sugrađane, ali i za Evropu, da pokažemo da smo u kapacitetu da i najveće krize prebrodimo. Mislim da jesmo bolji zato što smo pokazali da imamo stabilnost i da možemo da prevaziđemo krize. To je nešto što nismo znali da uradimo pre 30 godina ili 40 godina. U vreme raspada neke velike zemlje mi to nismo uspevali da prevaziđemo", rekao je premijer.

"Mnogo smo se ispolarizovali"

Govoreći o tome zašto je prihvatio poziv predsednika Srbije Aleksandra Vučića da postane premijer, Macut je odgovorio da je to za njega bio izazov.

"Naravno, nije bilo lako, ali on mi je objasnio da je to nešto što smatra da mogu da uradim. I nekako u razgovoru, koji je bio dosta kondenzovan i kratak, ja sam ipak shvatio da bi možda mogao to da pokušam, jer je trenutak bio takav da treba uneti razum kod nas. Trenutak je stvarno bio jako komplikovan", objasnio je Macut.

Dodao je da mu je za tu odluku pomoglo i to što je stekao ogromno iskustvo baveći se naučnim radom u medicini.

Foto: Tanjug/Ana Paunković

"Ako imate iskustvo koje ja imam kroz decenije rada u medicini i kroz razne kontakte koje sam imao i kao predavač i profesor na fakultetu, ali i međunarodne komunikacije sa predavanjima na nekim najvažnim mestima u svetu, i ako uspete da budete i u nekim međunarodnim telima koja se bave profesijom, ja mislim da ako to sada ekstrapoliramo na ono što se dešava u politici kod nas, vi to možete na neki način da savladate", naveo je premijer.

On je dodao da ga je pokušaj da pokrene mehanizam držanja vežbi na fakultetu ohrabrio da prihvati poziv i da se nađe u inicijativnom odboru za formiranje pokreta koji nije stranka u klasičnom smislu, ali jeste pokret drugačijih ljudi koji drugačije razmišljaju.

"Racionalizacija pristupa u zemlji je stvarno neophodna, jer smo se mnogo ispolarizovali i mislim da je to jako loša poruka za Srbiju u budućnosti. Stvarno se moramo vratiti državnom jedinstvu", naglasio je premijer.

"Bez obrazovanja ne možemo dalje"

Na pitanje o tome što je praktično bio jedini u vladajućoj strukturi koji je vodio dijalog sa studentima u blokadi, Macut je rekao da je to bila poruka da se nađe kompromis i pomirljivo rešenje da bi sačuvali osnovu našeg socijalnog postojanja, a to su obrazovni sistem sa jedne i zdravstveni sa druge strane.

"Obrazovanje je svakako jedan od osnovnih stubova i bez toga mi ne možemo dalje. I to je bio trenutak da se na neki drugi način to sagleda i to je možda bio trenutak odluke da ipak pokušamo da sednemo za isti sto i da pričamo", rekao je Macut i dodao da je to za njega bio veliki izazov.

Kako je rekao, on se uvek u životu hvatao u koštac sa izazovima, ali ne tako što je prikazivao burnu energiju, već pokušavajući da sagleda problem i nađe rešenje, uvek gledajući mnogo godina unapred.

Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Slobodan Milijević

Na pitanje o zdravstvu, kojim se i sam bavi, premijer odgovara da nema utisak da Srbija značajno zaostaje za ostalim zemljama.

"U Srbiji u okviru mesec dana vi možete stići manje-više do svih specijalista. Da li se možete operisati baš u okviru meseca ili dva, to je sad pitanje. Ali u Sloveniji, koja je nama jako bliska jer je zemlja iz bivše Jugoslavije, kod njih se čeka dve godine na pregled endokrinologa, a za brzi pregled, hitan pregled kod endokrinologa, tri meseca. Ne mogu da kažem da mnogo zaostajemo za nečim, mi smo mnogo to unapredili", rekao je Macut i dodao da je isto kao u Sloveniji i u Velikoj Britaniji.

"Moramo da podignemo nivo zemlje"

Kako je rekao, njegova ideja je da se poboljša postojeći sistem.

"Moramo planirati broj nastavnika određenih grupa predmeta, odnosno određenih predmeta. Ne možete samo odlukom, ovde nam sad treba još dodatnih 50 nečega. Mi moramo te ljude da iškolujemo, mi moramo imati plan upisa i od srednje škole već usmeravati neka zanimanja. E, to je velika strategija državna", naglasio je Macut.

Na pitanje koju bi odluku izdvojio, a da građani u ovom trenutku ne vide benefit od nje, već će je videti u budućnosti, Macut izdvaja digitaliziciju.

"Imamo mogućnosti da u različitim privrednim granama primenom nauke, kroz digitalizaciju postupaka i procesa, podignemo nivo zemlje sa nekog srednjeg nivoa digitalizacije ili edukacije na visoki nivo. Jer mi sada u Evropi moramo da se takmičimo sa velikim konkurentima koji su zapravo zemlje razvijenog Zapada. Mi imamo kadrove, ljude, infrastrukturu. Ta se oblast odlično primila, ali moramo to iskoristiti da bismo i druge oblasti razvili", rekao je premijer.

Komentari (0)