Đurić je istakao da kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima premijera prištinskih institucija Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti.
Đurić je, na sednici SB UN na kojoj se razmatra šestomesečni izveštaj generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu UNMIK, naveo da je samo tokom 2024. godine više od 90 napada bilo posebno usmereno na srpske pojedince i imovinu, a nijedan počinilac se nije suočio sa pravdom.
"Nažalost, ono što se dešava u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohiji ne može biti ozbiljnije. Kako pokazuje niz izveštaja UNMIK i nedavna dešavanja, u poslednje dve i po godine situacija na Kosovu i Metohiji se značajno pogoršala, a kršenje ljudskih prava i jednostrani potezi režima Aljbina Kurtija stvaraju klimu straha i nestabilnosti", rekao je Đurić.
On je naveo da je u SB UN kako bi detaljno izneo ozbiljne prestupe režima Aljbina Kurtija prema srpskoj zajednici i da apeluje na hitnu, odlučnu akciju međunarodne zajednice.
"Kao što ćemo danas videti, pravo pitanje sa kojim se ovaj Savet suočava je da li ćemo ostati po strani dok nevini obični ljudi pate ili ćemo preduzeti značajne korake da zaštitimo ugrožene", rekao je Đurić.
Odbijanje Prištine da formira ZSO lišava Srbe pravne zaštite
Ministar je istakao da je odbijanje Prištine da poštuje Briselski sporazum, koji poziva na osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), lišilo Srbe čak i osnovne pravne zaštite.
"Pre samo dva dana, u javnoj izjavi koja ponovo otvoreno osporava osnove procesa dijaloga i vladavinu 'kosovskih' zakona, Aljbin Kurti je naveo da ne planira da sprovodi sporazum o ZSO. Ovo nije samo odbacivanje obaveza preuzetih uz posredovanje EU, već direktna uvreda ovog Saveta i autoriteta međunarodne zajednice. Ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja, poznat po svojim dokumentovanim nasilnim napadima na Euleks pre samo nekoliko godina, pojačao je ovu uvredu kada je izjavio da njegova administracija nema nameru da sprovodi član 9 Briselskog sporazuma, koji garantuje kolektivni povratak srpskih predstavnika u 'kosovsku' policiju na severu", rekao je Đurić.
Naglasio je da je, iako to nije iznenađujuće, ovaj otvoreni prkos skandalozan, da podriva dugogodišnji dijalog i dovodi u sumnju spremnost Prištine da gradi mirnu budućnost.
"Ako sporazumi koji su potpisani mogu da budu odbačeni i ismevani, koji nam temelj ostaje za poverenje i dijalog", upitao je Đurić.
Alarmantan nivo nasilja nad Srbima
Đurić je istakao da je nasilje nad Srbima dostiglo alarmantan nivo i da su policijske patrole i provokativni marševi prištinskih oružanih snaga pojačali strah u srpskim oblastima.
"Samo ove godine pucano je na šestoro Srba, a da nijedna osoba nije odgovarala. Ko je pucao u leđa Dragiši Galjku? Ovo pitanje se više i ne postavlja. Etnički motivisani napadi porasli su za 50 odsto otkako je Aljbin Kurti preuzeo dužnost, sa 434 incidenta zabeležena u poslednje dve i po godine. Zamislite da se vaša zajednica svakodnevno suočava sa ovom vrstom nesigurnosti - da li biste se osećali bezbedno?", upitao je Đurić.
Dodao je da na severu AP Kosova i Metohije prištinske specijalne policijske snage preduzimaju sve agresivnije korake ka suzbijanju srpskog prisustva.
"Naoružani policajci su upali u srpske institucije, napadali nenaoružane civile, pa čak i ranjavali decu. Moram da napomenem da, nažalost, imamo porast čak i u broju prijavljenih slučajeva seksualnih napada na Srpkinje, ponekad od strane kosovskih bezbednosnih zvaničnika, bez toga da usledi odgovarajući proces", rekao je Đurić.
Na KiM prisutna sistemska kampanja zastrašivanja
On je istakao da je sve navedeno deo sistemske kampanje usmerene na zastrašivanje duboko uzdrmane srpske zajednice.
Podsetio je da je prošle godine jedanaestogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića, zajedno sa njegovim 21-godišnjim bratom, upucao pripadnik takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga uoči Božića, a da je napadač Azem Kurtaj de fakto amnestiran i do danas potpuno slobodan.
"Kakva se to poruka šalje, kada oni koji povređuju decu bivaju oslobođeni bez posledica?", upitao je Đurić.
Savet bezbednosti UN raspravlja o izveštaju generalnog sekretara Antonija Gutereša, u kojem se navodi da je situacija na severu KiM napeta, uz mogućnost eskalacije. Prvi čovek UN je naveo i da jednostrane akcije, poput zatvaranja institucija koje finansira Beograd, ograničavanje protoka robe i najave otvaranja mosta preko Ibra, podižu tenzije i umanjuju poverenje među zajednicama.
Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:
Pratite nas na društvenim mrežama:
Komentari (0)