Vučić i Rama u autorskom tekstu: Ne instistiramo na članstvu u EU, već na prijemu naših zemalja u Šengen

"Mnogi Evropljani se pitaju da li EU može efikasno da funkcioniše sa znatno više članica i zabrinutost zbog donošenja odluka, institucionalne ravnoteže i političke kohezije je legitimna. Nismo naivni, ti argumenti imaju težinu", pišu Rama i Vučić.

Oni zbog toga zagovaraju zaobilaženje zamke veta tako što će se zemljama kandidatima koje ispunjavaju uslove, bar zasad, dozvoliti da se pridruže jedinstvenom evropskom tržištu i Šengenskoj zoni, umesto da teže punopravnom političkom članstvu u EU.

"Takav pristup ne bi opteretio arhitekturu donošenja odluka u EU, ne bi promenio institucionalnu ravnotežu Unije, ne bi podrazumevao davanje prava veta, dodatne komesare, dodatne članove Evropskog parlamenta ili promene u strukturama glasanja", ukazali su.

Svesni da ovaj put zahteva politički teške reforme

Proširenje učešća u ovim okvirima - Šengen i šengensko tržište - na pripremljene zemlje kandidate moglo bi da donese opipljive koristi njihovim građanima, uz jačanje ekonomske i geopolitičke pozicije Unije, navodi se u kolumni.

"Čvrsto verujemo da bi ovaj korak ublažio zabrinutost među državama članicama koje oklevaju oko daljeg proširenja, tako što bi im znatno olakšalo da ubedljivo predstave taj proces javnosti, dodaju dvojica iskusnih političara. Koautori smo ovog teksta jer prepoznajemo da se Evropa danas suočava sa dva podjednako legitimna cilja. Zemlje kandidati traže realan put ka punopravnom članstvu, dok države članice pokušavaju da očuvaju efikasnost i jedinstvo Unije, a ta napetost ne mora da bude dilema sa nultim zbirom", istakli su Vučić i Rama.

Naveli su da strateška prilika leži u ubrzanoj integraciji pripremljenih zemalja kandidata u jedinstveno tržište i Šengenski prostor i dodali da su potpuno svesni da ovaj put zahteva skupe i politički teške reforme, ali se cilj isplati.

Foto: Envato

Albanija je bliža EU od Srbije. Poslednja pregovaračka poglavlja za članstvo (ukupno 33), otvorena su 2025. godine.

U međuvremenu, Srbija je u prošlosti otvorila 22 poglavlja i godinama nije otvorila nijedno novo. Ostaje daleko od članstva.

Poslednja zemlja koja se pridružila EU bila je Hrvatska, pre 13 godina.

U EU krugovima sve je više glasova koji zahtevaju da novi članovi ne imaju pravo veta nakon pristupanja.

Komentari (0)