Zoran Đinđić ubijen pre 23 godine: "Bio je to kraj jedne ere, izgubio sam prijatelja, a Srbija perspektivu"

Dok se Srbija priprema za još jedno obeležavanje 12. marta, dana kada je Zoran Đinđić ubijen, iznova se pokreće pitanje: gde bismo bili danas da njegova vizija nije nasilno zaustavljena. 

Naš sagovornik, bliski saradnik ubijenog premijera Srbije i njegov tadašnji naslednik na čelu Vlade, Zoran Živković, nema dilemu. Za njega je jasno da bi Đinđićev politički put vodio zemlju u smeru koji je dijametralno suprotan njenoj sadašnjoj stvarnosti.

Foto: Srđan IlićZoran Živković

Evocirajući uspomene, Živković ističe da je reč o čoveku koji je dosledno sledio demokratske principe i verovao da Srbija može da bude lider, a ne večiti kandidat na evropskoj periferiji.

Na pitanje šta bi danas bilo drugačije, naš sagovornik najpre izdvaja nedvosmisleno poštovanje prava svakog građanina. 

"Bili bismo lideri u svakom pogledu, počev od poštovanja zakona, Ustava, slobode medija do životnog standarda građana i ekonomskog razvoja", tvrdi Živković, podsećajući da je upravo takva vizija bila razlog zbog kojeg je Đinđić ušao u politiku.

Prema njegovim rečima, ključna razlika ogledala bi se u izgradnji istinske pravne države.

Umesto improvizacije, Srbija bi bila uređeno društvo u kojem se dosledno poštuju Ustav i zakoni, što bi, smatra on, otvorilo prostor za snažniji razvoj kulture, obrazovanja i umetnosti.

Dijagnoza propuštene budućnosti

Analizirajući više od dve decenije od ubistva, sagovornik ocenjuje da bi Srbija, pod vođstvom Zorana Đinđića, danas bila punopravna članica Evropska unije. Kako ističe, to ne bi bio tek administrativni uspeh, već korenita promena u načinu funkcionisanja države i društva.

Foto: AP/Darko Vojinović

Živković povlači oštru paralelu sa trenutnim stanjem, navodeći da je Srbija oduvek bila lepa zemlja, ali da je pored toga, zbog Đinđića imala istorijsku šansu da postane uspešna i poštena država. Umesto toga, objašnjava da reformski proces, prekinut 2003. godine, do danas nije nastavljen.

"Srbija bi danas bila ispred nivoa Slovačke i Češke. Bili bismo jedna od deset najrazvijenijih država u Evropi, pozitivan primer za sve ono što je dobro u 21. veku", naglašava saradnik Zorana Đinđića, ne skrivajući razočaranje što danas državu vode oni koji su, kako kaže, u vreme Miloševića i Šešelja bili poslušnici. 

"Kraj jedne ere"

Sećanje na dan atentata kod Zorana Živkovića budi duboko ličnu i bolnu uspomenu. Taj 12. mart bio je rođendan njegove supruge, tadašnje republičke sekretarke za zakonodavstvo, čija se kancelarija nalazila nedaleko od premijerove.

Priseća se da je poziv supruge usledio u 12.15 sati. 

"Mislio sam da treba da se dogovorimo konačno gde vodimo prijatelje i kumove na proslavu njenog rođendana", opisuje Živković trenutak koji je odisao svakodnevicom, a završio se nacionalnom tragedijom. 

Rečenica njegove žene, kako kaže, označila je kraj jedne ere.

Foto: AP/Darko Vojinović

"Pucali su u šefa", seća se Živković razgovora sa ženom. 

Taj kobni martovski dan za njega ostaje urezan kao trenutak najdubljeg ličnog i profesionalnog bola, trenutak u kojem se tuga zbog gubitka bliskog prijatelja stopila sa svešću o nenadoknadivom gubitku. 

"Znao sam da ne postoji niko ko može da ga zameni"

Đinđić je 12. marta 2003. godine upucan na stepeništu ispred Vlade Srbije dok je dolazio na posao. 

Napadači su pucali iz snajpera, iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14. Premijer je pogođen sa dva hica. Njegov telohranitelj Milan Veruović takođe je ranjen, ali je bio van životne opasnosti.

Foto: Srđan Ilić

Đinđić je vrlo brzo prevezen u Urgentni centar, a operisao ga je kardiohirurg Miljko Ristić. Sat vremena nakon što je upucan, tadašnji premijer Srbije preminuo je na operacionom stolu.

"U tom trenutku sam odmah shvatio da je Srbija doživela nenadoknadiv gubitak. Odmah sam znao da ne postoji niko, apsolutno niko ko može da zameni Zorana u svemu onome što je bila njegova uloga u razvoju Srbije", jasan je Živković u svom izlaganju.

Naglašava da je Đinđićev kapacitet bio toliko specifičan i sveobuhvatan da je svaka ideja o pukom "nasleđivanju" bila nerealna, jer je, kako objašnjava, njegova sposobnost analize i društvene kreacije bila neponovljiva.

Tadašnja predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje, a Vlada Srbije trodnevnu žalost. 

Zoran Đinđić sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu tri dana kasnije, uz najviše vojne počasti. 

Sahrani je prisustvovalo više stotina hiljada ljudi, a izjave saučešća stizale su iz celog sveta.

U trenutku atentata imao je 50 godina.

Nepoznata politička pozadina ubistva

U danu kada je Đinđić sahranjen, više osoba je uhapšeno u okviru akcije pronalaženja počinilaca i naručitelja njegovog ubistva.

Ali, potraga za osumnjičenima i hapšenja su nastavljena i narednih meseci, pa i godina.

Samo tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila 2003. godine, u akciji "Sablja" je uhapšeno više od 11.000 osoba.

Optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva podignuta je u avgustu te godine, a 22. decembra je počelo i suđenje.

Okružni sud u Beogradu je 23. maja 2007. godine proglasio krivim optužene koji su osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Organizator ubistva, nekadašnji komandant jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek, i njegov zamenik i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, osuđeni su na maksimalne kazne od po 40 godina zatvora.

Međutim, iako je doneta presuda za direktne izvršioce atentata, do danas nije otkrivena politička pozadina ubistva.

Tradicija sećanja

Uprkos protoku vremena, krug Đinđićevih saradnika ostaje veran negovanju sećanja koje traje već skoro dve i po decenije. I ove godine, godišnjica će biti obeležena dostojanstveno i na mestima koja simbolizuju njegov put.

"I ove godine, 12. marta ćemo se okupiti u 10 sati na Novom groblju i tamo ćemo na grobu Zorana Đinđića položiti vence", precizira Živković i dodaje da se obeležavanje nastavlja ispred zgrade Vlade Srbije, gde će u tačno vreme atentata bivši ministri odati poštu ubijenom premijeru.

Ova okupljanja, zaključuje on, nisu samo protokol, već podsetnik na čoveka koji je ostao zapamćen kao najvažniji promoter moderne Srbije i čovek koji je od nje mogao napraviti pravu evropsku državu 21. veka. 

Političar, profesor, filozof

Zoran Đinđić rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu kod Jirgena Habermasa.

Foto: Srđan Ilić

Tokom studija bio je politički aktivan i zbog pokušaja osnivanja autonomne studentske organizacije osuđen na godinu dana zatvora.

Predavao je filozofiju u Novom Sadu, a 1989. učestvovao u obnovi Demokratske stranke, čiji je predsednik postao 1994.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 1997, a za premijera Srbije 25. januara 2001, nakon pobede DOS na izborima 2000. Autor je više knjiga i nekadašnji glavni urednik časopisa "Theoria".

Komentari (0)