(FOTO/VIDEO) Profesor Dragan Đukanović: Ne treba očekivati da će se Klaster 3 sa Srbijom otvoriti do kraja 2024. godine

"Mislim da su na neki način bila i očekivanja od strane Srbije da se neke dodatne stvari urade, ali očigledno je tu veoma čvrst stav, pre svega baltičkih zemalja, pa i nekih nama susednih zemalja poput Bugarske i Hrvatske, koje smatraju da u ovom trenutku taj Klaster ne bi trebalo otvoriti", rekao je profesor u emisiji Sinteza.

Na pitanje da li će, s obzirom na geopolitičku situaciju, Evropska Unija ubrzati proces pristupanja Ukrajine, Moldavije, Gruzije, Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Đukanović smatra da EU mora da nađe neku vrstu racionalnog odgovora na unutrašnje probleme.

"Sasvim sam siguran da će ona pokušati, ne u tako kratkom periodu, da recimo i na samom Zapadnom Balkanu izdvoji jednu ili dve države koje će prve ući u Evropsku uniju, a potom će svakako insistirati na Ukrajini i na Moldaviji. A opet u drugom planu ostaje Gruzija kao za neki naredni krug proširenja. Čini mi se da će Evropska unija zapravo probati na neki način taj geostrateški prostor da zaokruži i da spreči neke nove nestabilnosti koje bi se pojavile i u istočnoj Evropi i na Zapadnom Balkanu", istakao je Đukanović

"Makar jedna zemlja će postati članica EU"

Đukanović nije optimista povodom najave nove komesarke za proširenje Marte Kos, da će makar jedna zemlja postati nova članice EU u novom mandatu Evropske Komisije.

"Mislim da je to zapravo pokušaj da se pokaže da ipak politika proširenja nije zamrla u potpunosti, i da se barem jedna zemlja izdvoji iz korpusa zapadno-balkanskog okvira, odnosno ovih šest država i entiteta na Zapadnom Balkanu. Mislim da se, ako konkretno razgovaramo o Crnoj Gori, usled unutrašnjih političkih prilika, veoma teško može očekivati da se stvari ubrzaju i da ona postane članica već 2028", ocenio je sagovornik Newsmax Balkans.

Foto: Milena Đorđević

Komentarišući novi mandat Evropske komisije, Đukanović smatra da će se nastaviti neka vrsta kontinuiteta. 

"Kada se gledaju političke partije političkog mejnstrima u Evropskoj Uniji, da li su levi ili desni centar ili su baš u smislu konkretno centrističke partije, nema tu nikakvih značajnih strateških odstupanja. Tako da ni ovu Komisiju ne treba u nekom smislu razlikovati u odnosu na prethodnu", ukazao je profesor FPN.

"Situacija u Gruziji zavisiće od rata u Ukrajini"

Upitan kako će dalje da se odvija situacija u Gruziji u kojoj već danima na hiljade ljudi demonstritra protiv vlade zbog odustajanje od evropskih ambicija, Đukanović je naveo da dosta zavisi od ekstremnih faktora.

"Meni se čini da će se ti unutrašnji rascepi u Gruziji nastaviti i da će dosta zavisiti od rešavanja ukrajinske krize, od raznih drugih evropskih problema, kako će se zapravo i situacija oko Gruzije na neki način sanirati. Da li će se ići ka tome da politička elita koja je sada osvojila vlast, dakle politička opcija, Gruzijski san vrati na svoje prvobitne stavove ili će se nastaviti sa dominantnim uticajem Ruske Federacije. Mislim da dosta na tom postsovjetskom prostoru zavisi zapravo od rata u Ukrajini", zaključio je Đukanović.

Komentari (0)