Švajcarski muzej izložio sat iz 17. veka, napravljen za papu Aleksandra VII koji je patio od nesanice
U čast proslave 50 godina od osnivanja, Međunarodni muzej horologije u švajcarskom gradiću La Šo de Fon izložio je noćni sat iz 17. veka, dizajniran da ispuni zahteve pape Aleksandra VII, koji je patio od nesanice.
Izvor: Euronews Serbia |
20.10.2024. 22:49
Foto: Envato
Sat je 1682. godine dizajnirao Italijan Pjetro Tomazo Kampani, preneo je Svisinfo.
Prema saopštenju muzeja sat, nečujan i diskretno osvetljen, predstavlja simbol italijanskog časovničarstva, i u njemu se kombinuju tehnička inovacija i umetničko umeće, piše Euronews Serbia.
Sat poseduje oslikani brojčanik koji se pripisuje majstoru Karlu Marati.
Le Musée international d'horlogerie (MIH) de La Chaux-de-Fonds présente pour ses 50 ans une horloge nocturne exceptionnelle, conçue en 1682 par l'Italien Pietro Tommaso Campani. La pièce servait à répondre aux exigences du pape Alexandre VII. https://t.co/pdhBddB9kR
— PME (@PMEmagazine_) October 19, 2024
Ovaj tip satova je prvobitno kreiran da ispuni zahteve pape Aleksandra VII koji je patio od insomnije, koji je želeo da i tokom noći može da proverava vreme, a da ga svetlost ili buka ne ometaju.
Zahvaljujući podršci Međunarodnog muzeja horologije i kancelarije za kontrolu plemenitih metala, akvizicija je ocenila kolekciju muzeja u La Šo de Fonu kao najznačajniju u svetu.
U saopštenju se navodi da sat, potpisan sa "Petrus Thomas Campanus Inventor Roma 1682", predstavlja "vrh" horoloških inovacija svog vremena, a Međunarodni muzej horologije je pozvao sve ljubitelje umetnosti i časovničarstva da otkriju izloženi komad, u kome se "mehanička genijalnost kombinuje sa umetničkom virtuoznošću kako bi se stvorio spomenik istorije časovničarstva".
Severni pol se pomera i to 50 kilometara godišnje, što je zvanično potvrdila i Evropska svemirska agencija. Jedna jedina studija koju je uradio privatni istraživač Adrian Kerton iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje da su klimatske promene u direktnoj korelaciji sa pomeranjem Severnog pola.
Politiku ne zanima kultura, to joj ne treba jer razvija kritičko mišljenje koje traži odgovore na pitanja. Kultura u Srbiji nikoga ne zanima, istakao je u emisiji Sinteza predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.
Na Starom savskom mostu počelo je uklanjanje tramvajskih šina, a prisutan je kordon policije. Postavljene su i betonske barikade kojima su zatvorene obe strane mosta. Pokret Kreni-promeni je objavio da su privedeni lider tog pokreta Savo Manojlović i njihov gradski odbornik Aleksandar Jovanović.
Srbija se jasno kreće ka Zapadu i želim da verujem da se SAD i Srbija dobro razumeju, da radimo zajedno na pitanjima, ne samo između dveju zemalja, već i sa drugim državama, istakao je u emisiji Portal ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Poslanici republičkog i pokrajinskog parlamenta blokirali su dva ulaza zgrade suda i Tužilaštva u Novom Sadu, u znak protesta što se ne hapse odgovorni za smrt 15 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Za četvrtak je najavljeno novo ukupljanje ispred suda.
Politiku ne zanima kultura, to joj ne treba jer razvija kritičko mišljenje koje traži odgovore na pitanja. Kultura u Srbiji nikoga ne zanima, istakao je u emisiji Sinteza predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.
Izložbom "Dualnost Milene Pavlović Barili", u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavljeno je stvaralaštvo naše značajne umetnice i istaknut njen doprinos srpskoj, ali i svetskoj modernoj umetnosti, u međuratnom periodu.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila da je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, preminuo akademik Dejan Despić, jedan od naših najznačajnijih kompozitora 20. i 21. veka.
Velikanke srpske kulture su često slavljene u inostranstvu, a neshvaćene u svojoj zemlji zbog borbe protiv patrijarhata i birokratije, bile su primer hrabrosti i posvećenosti uprkos preprekama i stereotipima, rečeno je na otvaranju izložbe "Velikanke srpske kulture".
U čast pokojnog muzičara Masima Savića u beogradskom Sava centru održan je koncert na kojem su, pored ostalih, njegove pesme izvodili Neno Belan, Sergej Ćetković, Amel Ćurić, Kaliopi i Željko Joksimović.
Komentari (0)