Roman "Houris" govori o patnjama u "crnoj deceniji" u Alžiru, koju su obeležili sukobi islamističkih pobunjenika i vlade. Reč je o mračnom periodu od 1992. do 2002. godine, koji je bio naročito težak za žene, dodaje se u obrazloženju odluke na veb stranici Akademije Gonkur.
Zanimljivo je da naslov Daudovog romana u prevodu s arapskog označava device koje čekaju u raju verne muslimane.
Na godišnjicu smrti pevača, gitariste, tekstopisca i kompozitora Milana Mladenovića 5. novembra u Narodnoj biblioteci Srbije svečano će biti otvoren njegov Legat, saopštila je Zadužbina Milana Mladenovića.
Dobitnica nagrade za režiju "Bojan Stupica" u 2024. godini je Tatjana Mandić Rigonat za režiju predstave "Naš razred" Tadeuša Slobođaneka, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, saopštilo je danas Udruženje dramskih umetnika Srbije.
Za nagradu Gonkur su se takmičile dve književnice Sandrin Kolet sa romanom "Madelaineavant l'aube" (Madlena pre svitanja) i Elen Godi sa delom "Archipels" (Arhipelazi), kao i dva pisca Daud i Gael Faj, koji je napisao roman "Jacaranda".
Prošlogodišnji pobednik Žan-Batista Andrea
Prošlogodišnji pobednik bio je Žan-Batista Andrea, koji je osvojio nagradu za roman "Veiller sur elle" (Paziti na nju).
Kamel Daud rođen je 1970. godine u alžirskom gradu Mostaganem i studirao je francusku književnost na Univerzitetu u Oranu. Njegov prvi roman, "The Meursault Investigation" (Merso, kontra-istraga), objavljen 2013. godine, ušao je u uži izbor za Gonkurovu nagradu. Ovo delo, kao i "Zebur ili psalmi", kod nas je objavila "Akademska knjiga".
Nagrada Gonkur
Najpoznatija francuska književna nagrada dobila je naziv po piscu naturalizma Edmonu Gonkuru (1822-1896), koji je osnovao književnu Akademiju Gonkur.
Nagrada je ustanovljena 1903. godine i dodeljuje se autoru najboljeg proznog dela na francuskom jeziku objavljenog te godine. O dobitniku odlučuje žiri koji se sastaje svake godine u čuvenom pariskom restoranu „Druan“ (Le Drouant).
Među najpoznatijim dobitnicima nagrade su Marsel Prust, Andre Malro, Simon de Bovoar i dr.
Severni pol se pomera i to 50 kilometara godišnje, što je zvanično potvrdila i Evropska svemirska agencija. Jedna jedina studija koju je uradio privatni istraživač Adrian Kerton iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje da su klimatske promene u direktnoj korelaciji sa pomeranjem Severnog pola.
Politiku ne zanima kultura, to joj ne treba jer razvija kritičko mišljenje koje traži odgovore na pitanja. Kultura u Srbiji nikoga ne zanima, istakao je u emisiji Sinteza predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.
Na Starom savskom mostu počelo je uklanjanje tramvajskih šina, a prisutan je kordon policije. Postavljene su i betonske barikade kojima su zatvorene obe strane mosta. Pokret Kreni-promeni je objavio da su privedeni lider tog pokreta Savo Manojlović i njihov gradski odbornik Aleksandar Jovanović.
Srbija se jasno kreće ka Zapadu i želim da verujem da se SAD i Srbija dobro razumeju, da radimo zajedno na pitanjima, ne samo između dveju zemalja, već i sa drugim državama, istakao je u emisiji Portal ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Poslanici republičkog i pokrajinskog parlamenta blokirali su dva ulaza zgrade suda i Tužilaštva u Novom Sadu, u znak protesta što se ne hapse odgovorni za smrt 15 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Za četvrtak je najavljeno novo ukupljanje ispred suda.
Politiku ne zanima kultura, to joj ne treba jer razvija kritičko mišljenje koje traži odgovore na pitanja. Kultura u Srbiji nikoga ne zanima, istakao je u emisiji Sinteza predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.
Izložbom "Dualnost Milene Pavlović Barili", u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavljeno je stvaralaštvo naše značajne umetnice i istaknut njen doprinos srpskoj, ali i svetskoj modernoj umetnosti, u međuratnom periodu.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila da je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, preminuo akademik Dejan Despić, jedan od naših najznačajnijih kompozitora 20. i 21. veka.
Velikanke srpske kulture su često slavljene u inostranstvu, a neshvaćene u svojoj zemlji zbog borbe protiv patrijarhata i birokratije, bile su primer hrabrosti i posvećenosti uprkos preprekama i stereotipima, rečeno je na otvaranju izložbe "Velikanke srpske kulture".
U čast pokojnog muzičara Masima Savića u beogradskom Sava centru održan je koncert na kojem su, pored ostalih, njegove pesme izvodili Neno Belan, Sergej Ćetković, Amel Ćurić, Kaliopi i Željko Joksimović.
Komentari (0)