Na rođendan Milana Mladenovića, 5. novembra, biće otvoren njegov legat u Narodnoj biblioteci Srbije
Na godišnjicu smrti pevača, gitariste, tekstopisca i kompozitora Milana Mladenovića 5. novembra u Narodnoj biblioteci Srbije svečano će biti otvoren njegov Legat, saopštila je Zadužbina Milana Mladenovića.
Izvor: Tanjug |
01.11.2024. 15:57
Foto-kolaž: Milena Đorđević, Goranka Matić
Stalnom postavkom posvećenoj Milanu Mladenoviću kao pesniku, najstarija ustanova kulture u Srbiji dodatno ukazuje na umetničku vrednost njegovog dela i rokenrol pesništvo kao kulturni fenomen.
Postavka koju čine rukopisi, pesme, fotografije i druge lične stvari iz zaostavštine rok muzičara jedinstvenog poetskog izraza, plod je višegodišnje saradnje Narodne biblioteke Srbije i Zadužbine Milana Mladenovića.
Upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo rekao je da je do saradnje ove institucije i Zadužbine Milana Mladenovića o osnivanju Legata Milana Mladenovića u Narodnoj biblioteci Srbije došlo sasvim spontano i bez velikih pretenzija, kada je dogovoreno da Narodna biblioteka Srbije pruži stručnu pomoć u sređivanju zaostavštine Milana Mladenovića.
U čast proslave 50 godina od osnivanja, Međunarodni muzej horologije u švajcarskom gradiću La Šo de Fon izložio je noćni sat iz 17. veka, dizajniran da ispuni zahteve pape Aleksandra VII, koji je patio od nesanice.
"To je zatim preraslo u ozbiljniju inicijativu da se ova građa ustupi na brigu i čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije i, samim tim, izloži javnosti. Narodna biblioteka Srbije prepoznala je delo velikog umetnika kao ono koje s punim pravom može da nađe svoje mesto u njoj. Iako se radi o delu koje predstavlja spoj različitih umetničkih jezika, u njemu značajnu ulogu igra upravo književni jezik, a najdragoceniji deo pomenutog legata čine upravo rukopisi tekstova, tj. sveske i pojedinačni listovi, koji čine integralni deo sinkretične umetnosti Milana Mladenovića, koja svojom beskompromisnom potragom za istinom predstavlja protivtežu gotovom celom današnjem svetu", istakao je Pištalo.
Legat Milana Mladenovića kako se navodi, čini rukopisna zbirka velikog broja pesama, lična biblioteka u kojoj se nalazi oko 200 publikacija, fotografska zbirka od 260 snimaka, kolekcija ploča i kaseta, kao i druge stvari koje je Zadužbina Milana Mladenovića predala na čuvanje Narodnoj biblioteci Srbije pre nekoliko godina.
Autorka koncepcije postavke, istoričarka umetnosti i kustoskinja Dobrila Denegri naglasila je da su profesionalna karijera, ali i privatni život, slava i intima, elementi koje je ova postavka želela da označi kroz izbor predmeta koji su pripadali Milanu, a sada su deo šireg narativa koji će puno značiti novim generacijama.
U prvom planu je pisana reč
"Postavka je koncipirana kao kolaž sastavljen od reči i slika, pesama i fotografija kroz koje se može pratiti Milanova pesnička karijera. U prvom planu je pisana reč, predstavljena kroz njegove rukopise, zapise i citate koji se odnose na Milanov proces stvaranja. Milan je koristio reči da bi stvorio vizuelne predstave koje su odslikavale njegov i život generacija formiranih na urbanom duhu Beograda osamdesetih, Novom talasu, alternativnoj kulturi, kao i na svesti o društvenoj krizi koja je eskalirala do tragedije devedesetih", kazala je Denegri.
Legat Milana Mladenovića će u ime Narodne biblioteke otvoriti Vladimir Pištalo, ispred Zadužbine Milana Mladenovića Nebojša Krivokuća , autorka postavke Dobrila Denegri, kao i prijatelji Zadužbine Milana Mladenovića glumac Branislav Trifunović i novinar, muzički kritičar i pisac, Aleksandar Žikić.
Stalnu postavku Legata Milana Mladenovića su dizajnerski obradili umetnik Srđan Apostolović i "Ping Pong Studio", kao i vajar Radoš Radenković, a realizovana je uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Raiffeisen Banke a.d. Beograd i firme Promoter BBM.
Legat Milana Mladenovića biće otvoren za posetioce od 6. novembra 2024. u radno vreme Narodne biblioteke Srbije.
Severni pol se pomera i to 50 kilometara godišnje, što je zvanično potvrdila i Evropska svemirska agencija. Jedna jedina studija koju je uradio privatni istraživač Adrian Kerton iz Ujedinjenog Kraljevstva pokazuje da su klimatske promene u direktnoj korelaciji sa pomeranjem Severnog pola.
Politiku ne zanima kultura, to joj ne treba jer razvija kritičko mišljenje koje traži odgovore na pitanja. Kultura u Srbiji nikoga ne zanima, istakao je u emisiji Sinteza predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.
Na Starom savskom mostu počelo je uklanjanje tramvajskih šina, a prisutan je kordon policije. Postavljene su i betonske barikade kojima su zatvorene obe strane mosta. Pokret Kreni-promeni je objavio da su privedeni lider tog pokreta Savo Manojlović i njihov gradski odbornik Aleksandar Jovanović.
Srbija se jasno kreće ka Zapadu i želim da verujem da se SAD i Srbija dobro razumeju, da radimo zajedno na pitanjima, ne samo između dveju zemalja, već i sa drugim državama, istakao je u emisiji Portal ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil.
Poslanici republičkog i pokrajinskog parlamenta blokirali su dva ulaza zgrade suda i Tužilaštva u Novom Sadu, u znak protesta što se ne hapse odgovorni za smrt 15 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici. Za četvrtak je najavljeno novo ukupljanje ispred suda.
Politiku ne zanima kultura, to joj ne treba jer razvija kritičko mišljenje koje traži odgovore na pitanja. Kultura u Srbiji nikoga ne zanima, istakao je u emisiji Sinteza predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.
Izložbom "Dualnost Milene Pavlović Barili", u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, predstavljeno je stvaralaštvo naše značajne umetnice i istaknut njen doprinos srpskoj, ali i svetskoj modernoj umetnosti, u međuratnom periodu.
Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) saopštila da je 16. novembra u Beogradu, u 95. godini, preminuo akademik Dejan Despić, jedan od naših najznačajnijih kompozitora 20. i 21. veka.
Velikanke srpske kulture su često slavljene u inostranstvu, a neshvaćene u svojoj zemlji zbog borbe protiv patrijarhata i birokratije, bile su primer hrabrosti i posvećenosti uprkos preprekama i stereotipima, rečeno je na otvaranju izložbe "Velikanke srpske kulture".
U čast pokojnog muzičara Masima Savića u beogradskom Sava centru održan je koncert na kojem su, pored ostalih, njegove pesme izvodili Neno Belan, Sergej Ćetković, Amel Ćurić, Kaliopi i Željko Joksimović.
Komentari (0)