Naučnici otkrili u kojoj godini naglo počinjemo da starimo
Iako vreme teče ravnomerno, naše telo ne stari istim tempom. Životni put nije postepena tranzicija, već proces koji prolazi kroz nagli rast u detinjstvu i svojevrsni plato u ranoj odrasloj dobi, da bi se starenje s godinama sve više ubrzavalo, piše ScienceAlert.
Izvor: ScienceAlert
28.07.2025. 22:22
Foto: Envato
Nova naučna studija sada je otkrila ključnu prekretnicu kada se to ubrzanje najčešće događa: oko 50. godine života.
Nakon te godine, putanja kojom naša tkiva i organi stare postaje znatno strmija nego u prethodnim decenijama, a istraživanje proteina u ljudskom telu pokazalo je da su krvni sudovi među prvima koje pokazuju znakove propadanja.
Koji su najveći izazovi koje nosi starost i zašto je važno da konačno shvatimo koliko je moćna rečenica "Starenje je privilegija"? Koliko nas je otuđenost udaljila jedne od drugih? I da li smo spremni da budemo srećni u stvarnom životu, onako kako to pokušavamo da budemo na društvenim mrežama?
Novo istraživanje pokazalo da je konzumiranje ultraprerađene hrane (UPF) povezano s ubrzanim starenjem. Ultraprerađena hrana uključuje grickalice, zaslađena pića, voćni jogurt, žitarice, masovno proizveden hleb, alternative mesu i slično.
Najnovija istraživanja objavljena u avgustu 2024. godine daju naučno objašnjenje da starenje nije postepen proces i često se javlja u "naletima". Neki od simptoma su nastanak bora, naročito posle 40. godine.
"Na temelju promena u proteinima povezanim sa starenjem, razvili smo svojevrsne 'proteomske satove' za svako tkivo i tako pratili putanje starenja organa. Analiza je otkrila tačku preokreta oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i izrazito je osetljivo na taj proces", napisao je tim naučnika s Kineske akademije nauka, piše ScienceAlert.
Ljudski životni vek izrazito je dug u poređenju s većinom drugih sisavaca, ali to ima svoju cenu. Jedna od njih je pad funkcije organa, što s godinama dovodi do povećanog rizika od hroničnih bolesti.
Foto: Pixabay
Kako bi bolje razumeli ovaj proces, istraživači su analizirali uzorke tkiva od 76 donora organa uzrasta od 14 do 68 godina.
Uzorci su obuhvatili sedam telesnih sistema: kardiovaskularni, probavni, imunološki, endokrini, respiratorni, kožni i mišićno-koštani. Naučnici su uporedili svoje nalaze s bazom podataka o bolestima i otkrili da se s godinama povećava nivo 48 proteina povezanih s bolestima, uključujući kardiovaskularna stanja, fibrozu tkiva, masnu jetru i tumore povezane s jetrom.
Koji organi najbrže stare?
Najoštrije promene, otkrili su istraživači, događaju se između 45. i 55. godine. U tom razdoblju mnoga tkiva prolaze kroz značajno preoblikovanje na nivou proteina, a najizraženije promene zabeležene su u aorti, glavnoj krvnoj veni, što ukazuje na njenu veliku podložnost starenju. Gušterača i slezina takođe su pokazale trajne promene.
Kako bi testirali svoje nalaze, naučnici su izolovali protein povezan sa starenjem iz aorte miševa i ubrizgali ga mladim jedinkama.
Životinje tretirane tim proteinom pokazale su smanjenu fizičku sposobnost, slabiji stisak, manju izdržljivost, kao i lošiju ravnotežu i koordinaciju. Takođe su imale izražene markere starenja krvnih sudova.
Ovi rezultati nadovezuju se na ranija istraživanja koja su ukazivala na vrhunce starenja oko 44. i 60. godine, sugerišući da je ljudsko starenje složen, stepenast proces.
Razumevanje kako i kada starenje utiče na određene delove tela moglo bi da pomogne u razvoju ciljanih medicinskih tretmana koji bi olakšali taj proces i poboljšali zdravlje starijih osoba.
Šta će biti posledica dečje traume, ako se ne prepozna na vreme? Da li „tiha deca“ nose najteže traume? Koliko zakon štiti žrtvu i sprečava ponovno preživljavanje traume? Koje rečenice odraslih najčešće nesvesno produbljuju traumu deteta? Za emisiju „Tražim reč“ govore psihoterapeut Snežana Andjelić, advokatica Aleksandra Milošević, predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igor Jurić, Jelena Pavićević autor platforme „Snažno kroz razvod“, Dragan Gračanin Centar za integraciju Roma, Milena Kostić autorka platforme „Mama iz magareće klupe“ i Milica Mitrović iz institucije SOS Dečija sela.
specijal
04:00
SINTEZA (R)
Lako je postaviti pitanje, umeće je dobiti pravi odgovor. Sinteza - ozbiljna priča!
Danas postoji izobilje igračaka. Od plišanih i drvenih do plastičnih i metalnih i onih od kombinovanih materijala. Tehnologija je donela i elektronske igračke, koje umeju da budu zanimljive mališanima, ali postoji jedna lepa tradicija u proizvodnji igračaka koja nikada neće prestati da postoji – i to su ručno štrikane igračke. Danas gledamo kako to radi jedna kreativna žena, koja se odvažila da od hobija napravi pravi mali biznis. Potom se selimo u poslastičarske vode i gledamo kako nastaju korneti, i to ručno pravljeni, punijeg ukusa i čvršće strukture. Ovaj proces je zanimljiv jer nas vodi u onaj deo poslastičarnice koji ne vidimo kao mušterije, i prikazuje koliko je veštine potrebno za samo jednu porciju sladoleda u kornetu. Za kraj na zanimljiv način mešamo tehnologiju, muziku i ljubav prema istočnjačkim motivima. Pratimo proces kako nastaju zanimljivi artefakti od lesonita, koji sa sobom nose mudrosti i estetiku Indije i budizma, ali prilagođeni u ukrase za svačiji dom.
dokumentarni
06:00
NEWSMAX USA-TOP STORY (R)
Prikazuje karusel dnevnih objava i najnovijih vesti, sagledanih iz svih uglova. Spoj popularnih priča i najvažnijih vesti koje ostaju vidiljive danima, često inspirisana glavnim događajem dana ili nedelje.
specijal
06:30
PROZORI BALKANA (R)
Emisija kolažnog tipa koju čine prilozi naših dopisnika sa zanimljivim pričama iz čitave Srbije, ali i regiona Balkana. Teme nisu vezane za dnevne događaje već obrađuju zanimljive priče iz ugla običnog, malog čoveka, koje su karakteristične za različite krajeve.
specijal
07:00
NAŠA PRIČA
Jutarnji program „Otvori oči“ gledaocima nudi analizu aktuelnih dešavanja od prethodnog dana i najavu predstojećih događaja uz analizu eminentnih stručnjaka i renomiranih gostiju. Emisija nudi uvid u aktuelna pitanja, uz kvalitetne analize i inspirativne price naših dopisnika I reportera koji će se uvek naći “na pravom mestu u pravo vreme”.
Ministarstvo prosvete saopštilo je da učenici osmog razreda osnovnih škola od ponedeljka, 1. decembra imaju mogućnost da se do 30. decembra na portalu Moja srednja škola ili pisanim putem u školi izjasne koji će predmet polagati kao treći na završnom ispitu.
Maksimalna maloprodajna cena evrodizela biće niža za tri dinara u narednih sedam dana i litar će koštati 201 dinar, a benzina za dva dinara i iznosiće 181 dinar, objavilo je Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine.
Deo interne saobraćajnice u okviru Centra izvrsnosti u Kragujevcu obrušio se i tom prilikom niko nije povređen. Do obrušavanja je došlo nakon što se srušio potporni zid koji deli prostor Centra izvrsnosti od gradilišta nove stambene zgrade, javlja reporter Tanjuga.
Po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, policija je uhapsila S. R. iz Čačka, zbog sumnje da je kao socijalni radnik Centra za socijalni rad Čačak sa računa korisnika socijalne pomoći podigla više od pet miliona dinara.
Prva dama SAD Melanija Tramp objavila je na društvenim mrežama pokretanje sopstvene producentske kuće "Muse Films", uz kratak video u kojem je predstavljen njen zvanični logo.
Maslinovo ulje je svakodnevna namirnica u mnogim domovima, a kako pojašnjavaju stručnjaci, mnogi zbog pogrešnog skladištenja skraćuju vek njegovog trajanja.
U mnogim vezama primetni su slični obrasci ponašanja, bez obzira na iskustvo, životne okolnosti ili starost partnera. Iako svaka osoba ima svoje jedinstvene potrebe i način komunikacije, razlike između muškaraca i žena često oblikuju dinamiku odnosa.
Sirće je popularno sredstvo za čišćenje u domaćinstvu. Mnogi ga koriste za uklanjanje kamenca, masnoće i prljavštine na raznim površinama. Ipak, postoje površine i predmeti na kojima korišćenje sirćeta može izazvati oštećenja.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je povodom Božićnog posta, koji počinje u petak, 28. novembra, da pravilan raspored obroka može da pomogne u održavanju osećaja sitosti, telesne mase i zdravlja.
Skoro dve trećine rasa pasa ima značajnu količinu vučjeg DNK što je povezano sa time da su se domaći psi i vukovi ukrštali tokom proteklih nekoliko milenijuma, pokazalo je najnovije istraživanje objavljeno u Zborniku radova američke Nacionalne akademije nauka.
Komentari (0)