Naučnici otkrili u kojoj godini naglo počinjemo da starimo

Nova naučna studija sada je otkrila ključnu prekretnicu kada se to ubrzanje najčešće događa: oko 50. godine života.

Nakon te godine, putanja kojom naša tkiva i organi stare postaje znatno strmija nego u prethodnim decenijama, a istraživanje proteina u ljudskom telu pokazalo je da su krvni sudovi među prvima koje pokazuju znakove propadanja.

PROČITAJTE JOŠ

Društvo

(VIDEO) Dr Spomenka Mujović ponosno nosi 82 godine: Celoživotni posao je naučiti kako da se nosiš sa stresom

Koji su najveći izazovi koje nosi starost i zašto je važno da konačno shvatimo koliko je moćna rečenica "Starenje je privilegija"? Koliko nas je otuđenost udaljila jedne od drugih? I da li smo spremni da budemo srećni u stvarnom životu, onako kako to pokušavamo da budemo na društvenim mrežama?

21:37Pre 196 d21.07.2025.

Autor

zdravlje

Grickalice, zaslađena pića i voćni jogurt utiču na ubrzano starenje

Novo istraživanje pokazalo da je konzumiranje ultraprerađene hrane (UPF) povezano s ubrzanim starenjem. Ultraprerađena hrana uključuje grickalice, zaslađena pića, voćni jogurt, žitarice, masovno proizveden hleb, alternative mesu i slično.

23:09Pre 433 d25.11.2024.

Autor

MAGAZIN

Brže starimo posle 44. godine, kažu naučnici

Najnovija istraživanja objavljena u avgustu 2024. godine daju naučno objašnjenje da starenje nije postepen proces i često se javlja u "naletima". Neki od simptoma su nastanak bora, naročito posle 40. godine.

17:47Pre 435 d24.11.2024.

Autor

"Na temelju promena u proteinima povezanim sa starenjem, razvili smo svojevrsne 'proteomske satove' za svako tkivo i tako pratili putanje starenja organa. Analiza je otkrila tačku preokreta oko 50. godine, pri čemu su krvni sudovi tkivo koje rano stari i izrazito je osetljivo na taj proces", napisao je tim naučnika s Kineske akademije nauka, piše ScienceAlert.

Ljudski životni vek izrazito je dug u poređenju s većinom drugih sisavaca, ali to ima svoju cenu. Jedna od njih je pad funkcije organa, što s godinama dovodi do povećanog rizika od hroničnih bolesti.

Foto: Pixabay

Kako bi bolje razumeli ovaj proces, istraživači su analizirali uzorke tkiva od 76 donora organa uzrasta od 14 do 68 godina.

Uzorci su obuhvatili sedam telesnih sistema: kardiovaskularni, probavni, imunološki, endokrini, respiratorni, kožni i mišićno-koštani. Naučnici su uporedili svoje nalaze s bazom podataka o bolestima i otkrili da se s godinama povećava nivo 48 proteina povezanih s bolestima, uključujući kardiovaskularna stanja, fibrozu tkiva, masnu jetru i tumore povezane s jetrom.

Koji organi najbrže stare?

Najoštrije promene, otkrili su istraživači, događaju se između 45. i 55. godine. U tom razdoblju mnoga tkiva prolaze kroz značajno preoblikovanje na nivou proteina, a najizraženije promene zabeležene su u aorti, glavnoj krvnoj veni, što ukazuje na njenu veliku podložnost starenju. Gušterača i slezina takođe su pokazale trajne promene.

Kako bi testirali svoje nalaze, naučnici su izolovali protein povezan sa starenjem iz aorte miševa i ubrizgali ga mladim jedinkama.

Životinje tretirane tim proteinom pokazale su smanjenu fizičku sposobnost, slabiji stisak, manju izdržljivost, kao i lošiju ravnotežu i koordinaciju. Takođe su imale izražene markere starenja krvnih sudova.

Ovi rezultati nadovezuju se na ranija istraživanja koja su ukazivala na vrhunce starenja oko 44. i 60. godine, sugerišući da je ljudsko starenje složen, stepenast proces.

Razumevanje kako i kada starenje utiče na određene delove tela moglo bi da pomogne u razvoju ciljanih medicinskih tretmana koji bi olakšali taj proces i poboljšali zdravlje starijih osoba.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)