(FOTO) Bojana Torlak pomera granice svog tela i uma: Devojka koja je odlučila da ovo leto provede drugačije

I sad ide ona stara dobra ČAST IZUZECIMA, koji su našli dublji smisao van zone komfora.

Jedna od njih je Bojana Torlak (34). U danima kada na asfaltu možete da ispržite jaje, videćete je kod Bloka 72 na Novom Beogradu kako završava trening.

Reči koje je opisuju i koje će posle ovog leta zauvek biti urezane kao deo njenog koda su: disciplina, snaga uma i nesalomivost duha. Evo kako se jedna buduća triatlonka priprema za ovaj prihofizički test i sa kojm se izazovima suočava?

Foto: Ustupljena fotografija

Kako si se odlučila za mts IRONMAN 70.3 trku u Beogradu koja se održava 21. septembra?

"Samo sam jednog jutra ustala i rekla želim da učestvujem, bez da mi je iko ubacio ideju o tome. Došla sam do kontakta Vladimira Savića, koji je sad moj online trener. Počela sam sa treninzima 6. juna i mislila sam da imam dosta vremena, a couch Vlada mi je rekao, da sam se javila knap. Dobila sam od njega baš veliki upitnik. Rekao mi je: 'Po ovome što sam pročitao imaš veliku šansu da ga završiš'. Poslao mi je prijavu za trku, ali mi je rekao da sačekam mesec dana da bi se videlo u kakvom sam stanju. Prve dve nedelje sam htela da se dokažem, pa mi je skrenuo pažnju da ne radim svaki trening maksimalno, jer to nije poenta. Mesec dana me je pratio u stopu preko smart sata i onda sam ga pitala šta misli o mojim rezultatima i da li mogu da uplatim. Procenio je da ću završiti trku i da ću uživati, a ne preživljavati."

S obzirom na to da nisi profesionalac, već devojka koja želi da uradi jedan psihofizički izazov, kako su izgledala tvoja ulaganja u opremu i kako si to finansijski podnela? 

"Amater sam u pravom smislu te reči. Apsolutno ništa od potrebne opreme nisam imala, a trenirati za triatlon trku zaista jeste skup sport. Nisam materijalno imućna i nisam imala nikakvu posebnu finansijsku podršku, tako da sam morala da podignem kredit da bih pokrila troškove – bicikl, sprinterice, treninzi, suplementacija, kotizacija itd. No, na to sam gledala kao na investiciju u sebe. Donela sam odluku i počela da radim apsolutno sve što je potrebno da tu svoju odluku sprovedem u delo."

Foto: Ustupljena fotografija

IRONMAN Beograd 70.3, kao i svaka IRONMAN trka u svetu je jedan od najtežih oblika triatlona. Kako izgleda jedna tvoja nedelja?

"Imam svaki dan trening. Ponedeljak, petak - plivanje, utorak bicikl, sreda trčanje, četvrtak bicikl, nedelja trčanje. Subotom imam takozvani brick – dupli trening. Imam bicikl tri puta nedeljno, trčanje tri puta nedeljno i plivanje dva puta nedeljno. Najlakše mi za sad ide bicikl."

Kako ti ide plivanje koje je, kako kažu svi rekreativni triatlonci, najteži deo?

"Telo je inteligentno i ono se adaptira na uslove kojima ga mi izlažemo. Kada plivam to je ono o čemu se trudim da razmišljam i ono što mi pruža snagu kada gubim dah i želim da stanem. Ponedeljkom plivam na volumen, a petkom mi je kraći trening - recovery. Mada posle tog treninga oporavka u plivanju, jako sam umorna i samo bih da zadremam, što na primer posle bicikla nemam osećaj. Moramo se izložiti neprijatnoj situaciji, jer baš ti momenti prave razliku. Ako ostajemo u zoni komfora, nikada nećemo porasti. Takodje verujem da je istina tamo gde je otpor, tako da mogu da kažem i da je ovaj moj triatlon poduhvat i traganje za istinom."

Foto: Ustupljena fotografija

Imaš dobru fizičku bazu, jer si tokom zime i proleća radila na snazi, bavila si se borilačkim sportom. Kako ti se čini ta tranzicija iz teretane u sport izdržljivosti? Kako se osećaš u telu?

"Osećam se lepše, ali i dosta slabije fizički. Izgubila sam četiri kilograma od juna. Mogla sam na mrtvom dizanju da podignem 110 kilograma, sad nema šanse. Osećam nemoć u mišićima, kao da su prazni, ali se ipak osećam komfornije, kao čaša. Posle teretane imam mnogo veću potrebu da jedem, sad na primer uopšte nemam veliki poriv za hranom. Zato pijem mnogo više tečnosti. Uvela sam se u zdrav i precizan životni režim. Tokom ovih priprema ne prija mi alkohol. Ako popijem jedno pivo uveče, sutra na 70 posto mogućnosti, jer me dehidrira. Ne mogu da legnem kasno. Dva sata manje spavanja mi takođe obori potencijal. U devet uveče se već patosiram."

Pripremaš se od početka juna, što je dva meseca neprekidne pripreme. Ne preskačeš treninge zbog velikih vrućina, ženskih problema... Da li si pregrmela unutrušnju borbu i kako pobeđuješ krize u toku treninga?

"Javi se takav poriv da stanem jer me sve boli. Ja sam amater, nisam profesionalni sportista. Ne mogu da vozim četri sata i da kažem sebi – nije mi ništa. Neki dani su bolji od nekih drugih dana, a neki lošiji. I to je i redu. To je trenažni proces i kao i svaki drugi proces, to tako izgleda. Uprkos tome, nema preskakanja – ni zbog vrućina, ni zbog ženskih dana, ni zbog umora. To ne znači da mi je uvek lako. Bude dana kada mi se telo buni, kada su mi noge teške, kada bih najradije ostala u krevetu, ali ne želim da budem u zoni komfora. Ovaj izazov sam prihvatila upravo zato da bih testirala sebe, svoje granice i izdržljivost."

Foto: Ustupljena fotografija

U danima kada treniraš obim trčanja ili vožnje bicikla, što je višečasovni napor, kako okupiraš misli i skrećeš pažnju sa fizičke krize?

"Dva i po sata mi je trebalo da pređem 70 kilometara na biciklu. Dok sam vozila pogledala sam u stranu pored mene je trčao zec. Pošto sam izašla u šest ili pola sedam, vozila sam i po jakom suncu, videla zalazak sunca i ušla sam u mrak. Promenila se temperatura za 10 stepeni. Kroz sve to ja i dalje vozim. Nekako je sve nadrealno. To su situacije zbog kojih se osećam lepo. Kad bi se u životu desilo da vozim bicikl paralelno sa zecom? Bilo mi je puno srce. Ja tome pridajem važnost jer mi to nije svakidašnja scena."

Neko te je pitao da li je tvoje silno ulaganje truda u pripremu za IRONMAN u stvari egotrip, odnosno egocentrično ponašanje?

"Tokom vožnje bicikla sam shvatila da je to dijametralno suprotan odgovor. Procesi koji se odvijaju kod ovakvih treninga su procesi razbijanja ega. Egocentrično bi bilo da sam rekla da ja to mogu, a da to ne radim. Poznati japanski pisac Haruki Murakami u knjizi O čemu govorim kada govorim o trčanju, je napsao da čovek nakon toliko sati trčanja čuje svoj um kao udaljeni zvuk. Čovek je vozilo, a um je kao pas koji laje i juri za vozilom. Misli su u pozadini i ti si ono što sada radiš."

Foto: Ustupljena fotografija

Imaš dva prelepa psa, voliš životinje, a upravo jedna priča o životinjama te je navela da sebe motivišeš kroz misao - NADA JE ANABOLIK!

"Telo često može više nego što mislimo, ali glava pokušava da nas ubedi da stanemo. U takvim momentima se često setim psihološkog eksperimenta sa pacovima koji pokazuje koliko je nada važna za izdržljivost. Naučnici su stavili pacove u posudu s vodom da vide koliko dugo mogu da plivaju pre nego što se utope. Bez ikakve pomoći, pacovi su izdržali oko petnaest minuta, a onda su odustali i potonuli. Kada su istraživači izvukli pacove iz vode neposredno pre nego što bi se udavili, pustili ih da se odmore i zatim ih vratili u vodu – desilo se nešto neverovatno. Ti isti pacovi su tada mogli da plivaju i ceo sat. Samo zato što su imali iskustvo da je spas moguć, verovali su da će možda opet biti spašeni – i zato nisu odustajali. Kad verujemo da nešto ima smisla, da postoji izlaz, možemo izdržati mnogo više nego što mislimo. Nije telo to koje prvo odustane – već um. Ali kad um veruje, telo prati. Tako da izgleda da je nada neka vrsta anabolika, pa to često ponavljam kao mantru."

Da li si se povezala sa ljudima koji se takmiče u IRONMEN-u i znaš li iskustva sa prošlogodišnje trke u Beogradu koja se odvijala po teškim uslovima zbog kiše?

"Čitala sam komentare sa prošlogodišnje trke. Jedna devojka se žalila koliko joj je teško bilo da vozi bicikl po kiši. Rekla je kao da je neko udarao po bubrezima i da je htela da odustane, jer je osećala bolove. Na kraju je u svojoj starosnoj grupi osvojila treće mesto. Jedna takmičarka je na pripremama pala i polomila ključnu kost. Čitajući to krenule su mi loše misli poput ti to ne možeš, pogledaj ove ljude, pogledaj kakve bicikle imaju. I onda sam rekla NE, JA TO MOGU. Svakako ne idem da se takmičim protiv nekoga, niti gledam ko šta ima."

Foto: Ustupljena fotografija

Kada završiš trku bićeš predmet divljenja, a već sad si pojam istrajnosti. Koju poruku imaš za sve ljude koji izazov poput IRONMAN trke u Beogradu vide kao nešto nedostižno?

"Ne želim da budem predmet divljenja, niti se tako vidim. Ja sam jedna obična devojka, sa svojim mislima, sumnjama i unutrašnjim borbama – kao i svi drugi. Nema tu ničeg posebno glamuroznog. Svaki dan ustajem i biram da radim nešto što me pomera iz moje zone komfora, jer želim da vidim do čega mogu da doguram kad ne odustanem. Želim da vidim ko ću tek da postanem i šta ću da naučim iz ovog iskustva. Nije stvar u fizičkoj nadljudskoj snazi, već u doslednosti i unutrašnjoj odluci. Ono što želim da naglasim jeste da sve ovo nije nekakav mistični dogadjaj, niti da sam ja manje ili više sposobna od bilo koje druge osobe koja bi eventualno poželela da se ostvari na ovaj nacin. Disciplina je ta koja je bitna i koja čini razliku. Disciplina da odluku koju sam donela ispoštujem, ne jednom, nego svakog dana. I to je, ja mislim, ono što me gradi kao osobu i učvršcava moj karakter. Da se pojavim i uradim trening iznova i iznova."

Bez obzira na želju da kroz otpor dođeš do istine, da se oblikuješ u samodisplini i ispoštuješ i pobediš sebe, koji bi bio tvoj sportski cilj za trku u Beogradu 21. septembra? Odnosno za koliko bi volela da pređeš 1,9 km plivanja, 21 km trčanja i 90 km na biciklu?

"Pripadam starosnoj grupi za žene od 30 do 34, ali se na takmičim ni sa kim. Cilj mi je da završim trku za ono vreme za koje su mi rekli da moram da završim, a to je šest sati. Daću sve od sebe u svakom slučaju da trku završim ranije i sasvim sigurno bacim kosku devojci koja ću tek da postanem."

Komentari (0)