Mešanje kafe i antibiotika može da bude loša ideja, pokazuje studija

Međunarodni tim istraživača koji stoje iza studije ispitao je 94 različite hemijske supstance i kako su one promenile Ešerihiju koli, tačnije, kako su promenile sisteme koji kontrolišu šta ulazi i izlazi iz bakterijskih ćelija.

Pokazalo se da oko trećine testiranih supstanci ometa aktivnost gena povezanu sa upravljanjem saobraćajem u i iz ćelije.

Ali kofein se posebno izdvojio. Tačnije, doveo je do toga da E. koli apsorbuje niži nivo nekih antibiotika, uključujući ciprofloksacin, piše Science alert.

"Naši podaci pokazuju da nekoliko supstanci može suptilno, ali sistematski uticati na regulaciju gena kod bakterija", kaže mikrobiolog Kristof Binsfeld sa Univerziteta u Vircburgu u Nemačkoj.

Ovo je deo tekućeg istraživanja onoga što je poznato kao rezistencija na antibiotike niskog nivoa.

Foto: Envato

Ne onog potpuno razvijenog, gde se bakterije prilagođavaju da bi direktno pružile otpor ciljanim tretmanima, već suptilnijih efekata koji su izazvani promenama u načinu na koji geni funkcionišu i načinu na koji ovi mikrobi reaguju na okruženje.

Poznato je da bakterije poput Ešerihije koli koriste adaptivne odgovore kako bi maksimizirale svoje šanse za preživljavanje u bilo kom okruženju u kojem se nađu.

Ono što nije poznato su precizni biološki mehanizmi koji se koriste, a koji naučnicima mogu reći više o tome kako patogene bakterije opstaju i kako bismo mogli da ih pobedimo.

Ne zna se još količina kafe koja utiče na promene

Analiza je pokazala da određeni protein nazvan Rob igra veću ulogu nego što se ranije mislilo u kontroli onoga što ulazi i izlazi iz ćelija bakterija.

Bio je uključen u oko trećinu svih promena koje su istraživači primetili, uključujući i one izazvane unošenjem kofeina.

Foto: Tanjug/AP/Jeff Chiu

"Kofein pokreće kaskadu događaja počevši od genskog regulatora Roba i kulminira promenom nekoliko transportnih proteina u Ešerihiji koli - što zauzvrat dovodi do smanjenog unosa antibiotika kao što je ciprofloksacin", kaže biolog Ana Rita Bročado sa Univerziteta u Tibingenu u Nemačkoj.

Važno je napomenuti da se ovo istraživanje zasniva na testovima sprovedenim u laboratoriji.

Nije potpuno jasno kako bi ovo moglo da funkcioniše kod stvarnih ljudi, niti koliko kafe biste zapravo trebalo da popijete da biste napravili primetnu razliku u odgovoru na antibiotike, ali to je nešto što bi buduća istraživanja mogla da ispitaju.

Isti efekat nije primećen kod druge bakterije

Još jedno otkriće istraživača je da efekat slabljenja antibiotika nije primećen kod Salmonella enterica, još jedne štetne bakterije blisko povezane sa Ešerihijom koli.

Čini se da se ovaj odgovor odnosi samo na određene vrste bakterija.

Postoji nekoliko načina na koje se istraživanje može nastaviti, kako bi se dobila preciznija predstava o čemu se ovde radi, ali bolje razumevanje ove otpornosti niskog nivoa na antibiotike je neophodno kako bi terapijski pristupi bili što efikasniji.

"Na osnovu ovih nalaza, predviđamo izazovan, ali neizbežan i važan zadatak u mapiranju ključnih determinanti transportnih funkcija kod različitih bakterija", pišu istraživači u svom objavljenom radu.

Komentari (0)