Razvijen novi test krvi koji dijagnostikuje sindrom hroničnog umora

Korišćenjem čak 200 biomarkera iz krvi, istraživači sa Univerziteta Istočna Anglija i biotehnološke kompanije "Oksford bajodajnamiks" tvrde da su razvili test koji može dijagnostikovati CFS sa 96 odsto tačnosti.

"Ovo je značajan korak napred. Znamo da neki pacijenti prijavljuju da ih ignorišu ili im čak govore da je njihova bolest 'samo u njihovoj glavi'. Prvi put imamo jednostavan test iz krvi koji može pouzdano da identifikuje sindrom hroničnog umora – što potencijalno može transformisati način na koji dijagnostikujemo i lečimo ovu složenu bolest", kaže molekularni biolog Dmitri Pšežetski sa UEA, prenosi RTS.

Otkriće budi nadu kod onih koji traže odgovore za svoj hronični bol, vrtoglavicu i simptome nalik gripu, ali više nezavisnih stručnjaka i organizacija ostaje oprezno prema ovim brojkama.

Alaster Miler, penzionisani lekar koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da je takav nivo tačnosti "gotovo nečuven za ovu vrstu testa, tako da je ovo prilično izuzetna tvrdnja".

"Bojim se da bi ovo moglo da se ispostavi kao još jedan lažni zrak nade, lansiran sa mnogo pompe, koji će nerealno podići očekivanja pacijenata", dodaje Miler.

Oslanjanje na brojne biomarkere

Za razliku od ranijih istraživanja krvnih testova za CFS, nova studija se oslanja na brojne biomarkere, a ne samo na jedan ili dva.

Ipak, "jak sistemski" signal koji je pronađen kod teško pogođenih pacijenata bio je jak samo kada se uporedi sa zdravim osobama.

Studija nije analizirala krv osoba sa umerenim ili blagim oblikom CFS, niti pacijenata sa drugim stanjima koja mogu izazvati slične simptome. Sve to je neophodno za razvoj pravog dijagnostičkog testa.

Foto: Envato

Statističar Kevin Makonvej, koji takođe nije bio uključen u istraživanje, objašnjava da "nema garancije" kako bi test funkcionisao kod ljudi sa drugim hroničnim bolestima, poput raka ili autoimunih poremećaja.

Ranije ove godine, naučnici su pregledali postojeća istraživanja o biomarkerima u krvi kod CFS i zaključili da, iako još ne postoji praktičan test, novi rezultati pokazuju obećavajuće potencijale za buduću kliničku primenu.

Kada će se to dogoditi, ostaje nepoznato. Godinama unazad, naučnici širom sveta isprobavali su različite pristupe dijagnostikovanju CFS, sa različitim stepenom uspeha.

Nedavno istraživanje zasniva se na epigenetskim promenama, koje se dešavaju kada naše okruženje ili ponašanje promene način na koji se naši geni izražavaju.

Naučni tim je testirao epigenetske regulatore kod 47 pacijenata sa teškim oblikom CFS i 61 zdrave osobe iste starosne dobi. Korišćenjem 200 ovih markera, testovi su mogli tačno da identifikuju osobu sa CFS u 96 odsto slučajeva.

Jedan od razloga zašto je CFS tako teško dijagnostikovati jeste taj što su njegovi simptomi izuzetno promenljivi na gotovo svaki način. Danas nije poznato da li svi pacijenti pate od istog osnovnog uzroka ili više različitih uzroka doprinosi istoj patologiji. Takođe, postoji mnogo preklapanja sa drugim stanjima.

Komentari (0)