Švedski naučnici otkrili zašto nas hrana toliko mami

Ova otkrića mogla bi da objasne zašto ljudi žude za određenim namirnicama ili im se one, naprotiv, gade, kaže Ivan de Araužo, neuronaučnik sa Instituta "Maks Plank" za biološku kibernetiku u Tibingenu u Nemačkoj, prenosi RTS.

Miris i ukus se povezuju onog trenutka kada zagrizemo zalogaj hrane, objašnjava Putu Agus Horisantono, neuronaučnik sa Instituta Karolinska u Stokholmu.

PROČITAJTE JOŠ

SVET

Hoće li biti vanrednih izbora u Francuskoj: "Mnogo zavisi od umešnosti Sebastijana Lekornua da pomiri nepomirljivo"

Da li će biti vanrednih izbora u Francuskoj zavisi od umešnosti premijera Sebastijana Lekornua da pomiri nepomirljivo, odnosno interese socijalista i republikanaca. To je preživljavanje iz nedelje u nedelju, izjavio je za Newsmax Balkans Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije.

22:16Pre 172 d13.10.2025.

Autor

fudbal

"Izaziva konstantno razočaranje": Kakva je budućnost srpskog fudbala nakon poraza od Albanije i ostavke selektora

Nakon poraza od Albanije, selektor Srbije Dragan Stojković podneo je ostavku, a vođenje reprezentacije na narednoj utakmici preuzeće trener mlade selekcije Zoran Mirković. Fudbalski trener Aleksandar Janković rekao je za Newsmax Balkans da je to prinudno rešenje, ali da se i inače praktikuje.

15:57Pre 172 d13.10.2025.

Autor

Društvo

Niško prihvatilište godinama utočište za beskućnike: "Nosim traume zbog ulice, tu osetim sigurnost"

U niškom Prihvatilištu za stare i odrasle nema dovoljno mesta za sve ugrožene kojima je neophodan smeštaj. Pred predstojeću zimu, lista čekanja biće sve duža, a za tri i po godine, koliko radi, kroz njega je prošlo više od 120 ljudi.

07:16Pre 178 d08.10.2025.

Autor

Neke hemikalije iz hrane aktiviraju receptore na jeziku za slatko, slano, kiselo, gorko… Drugi molekuli, međutim, prolaze kroz nepce i aktiviraju receptore za miris u zadnjem delu nosa. Ti takozvani retronazalni mirisi ono su što, na primer, razlikuje mango od breskve.

"Obe su uglavnom kisele, ali upravo ih aroma razdvaja", kaže Horisantono.

Mozak spaja te signale i stvara naš doživljaj ukusa, ali naučnici su dugo pokušavali da otkriju gde se tačno u mozgu to dešava.

Foto: Envato

U novoj studiji, Horisantono i njegove kolege dali su 25 učesnika male količine tečnosti osmišljenih da aktiviraju isključivo njihove receptore za ukus ili retronazalne receptore, dok su istovremeno pratili moždanu aktivnost tokom više sesija.

Ranije su učesnici bili obučeni da povezuju određene kombinacije mirisa i ukusa sa specifičnim aromama.

Foto: Envato

Istraživači su zatim suzili moguća područja mozga tako što su izdvojili različite regije iz snimaka i svaku iskoristili za obuku algoritama mašinskog učenja. Najpre su algoritmi naučili da razlikuju moždane reakcije na slatke i slane ukuse.

Zatim je Horisantono testirao sposobnost algoritama da na osnovu moždanih slika pogode koji su miris učesnici osetili.

"Jedan od algoritama sa najboljim učinkom bio je obučen na slikama moždane regije poznate kao insula, za koju se ranije mislilo da reaguje samo na komponente ukusa", kaže Horisantono.

Foto: Envato

To znači da je, kada su učesnici doživljavali retronazalni miris ili ukus povezan sa istom aromom, insula pokazivala slične obrasce aktivnosti, što sugeriše da ona tumači signale mirisa i ukusa na sličan način.

Druge moždane oblasti izgleda primaju signale o aromi upravo iz insule, ali insula predstavlja najraniju fazu u obradi ukusa, objašnjava Horisantono.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)