Otkriće koje može da uspori starenje

Otkriće, predvođeno profesorom Alonom Monsonegom i objavljeno u časopisu Nature Aging, sugeriše da ovaj poseban podskup imunih ćelija možda objašnjava zbog čega neki ljudi, naročito stogodišnjaci, ostaju iznenađujuće otporni na proces starenja.

Imuni sistem nije statičan – on se neprestano menja tokom života. Neke ćelije postaju sporije, druge menjaju zadatke, a ravnoteža odbrambenih mehanizama se pomera, prenosi RTS.

Profesor Monsonego objašnjava da te promene često bolje odražavaju biološki nego hronološki uzrast – neki ljudi stare "brže", drugi "sporije", a njihov imuni sistem može da otkrije tu razliku mnogo pre nego što godine to pokažu.

I upravo u ovim promenama naučnici su otkrili nešto senzacionalno – potpuno novu grupu Th limfocita, koja postaje sve prisutnija kako starimo. Ono što je zaista iznenadilo tim je način na koji ove ćelije deluju.

Za razliku od klasičnih T-pomagača, one aktivno uništavaju senescentne odnosno ostarele ćelije, one "umirene" koje više ne mogu da se dele, ali i dalje ispuštaju upalne signale.

Senescentne ćelije – prijatelj ili neprijatelj?

Senescentne ćelije nisu uvek loše. U malim količinama, one pomažu u zarastanju tkiva i štite od raka. Ali kada se nagomilaju, postaju izvor hronične upale, ubrzavaju starenje i otvaraju put brojnim bolestima.

Zato je sposobnost tela da ih prepozna i ukloni – ključ zdravog starenja.

Foto: Envato

I tu je došlo iznenađenje – novootkrivene Th ćelije upravo to rade – aktivno "čiste" senescentne ćelije i sprečavaju njihovo nakupljanje.

Tajna stogodišnjaka

Još fascinantnije je ono što se desilo kada su naučnici pogledali krv ljudi koji žive duže od sto godina, ali ostaju relativno zdravi. U njihovoj krvi bilo je mnogo više ovih specijalizovanih Th nego u prosečnoj starijoj populaciji. Ovo je dalo snažan nagoveštaj – možda je upravo ovaj "tim za čišćenje" razlog zašto im imuni sistem ostaje u ravnoteži i sprečava ubrzano starenje.

Eksperimenti na miševima dodatno su potvrdili vezu. Kada su naučnici smanjili broj ovih ćelija, životinje su brže starele i živele kraće. Jasno je da one nisu samo marker biološkog uzrasta – one su aktivan štit protiv starenja.

Novi pogled na starenje

Profesor Monsonego ističe da praćenje ovih ćelija već od tridesetih godina života može pružiti mnogo precizniju sliku o zdravlju i dugovečnosti nego samo godište.

Zdravo starenje nije vraćanje imunog sistema u "dvadesete", već održavanje ravnoteže koja drži štetne ćelije pod kontrolom i minimizuje upalu.

Pogled u budućnost

Ove otkrivene Th ćelije mogu postati ključ za buduće terapije jer manipulacija njihovim brojem ili aktivnostima mogla bi da uspori starenje, poboljša imunološku ravnotežu i leči bolesti povezane sa starenjem. Takođe, praćenje ovih ćelija moglo bi da postane dijagnostički alat za procenu biološkog uzrasta i rizika od bolesti u naprednim godinama.

Istraživanje je delo timova profesora Monsonega i Esti Jeger-Lotem, uz podršku brojnih mladih naučnika, Instituta Vajcman i fondova Litvin i Guralov.

Jedan od zaključaka je jasan - naše ćelije mogu biti ključ dugovečnosti, a imuni sistem – naš najvažniji saveznik u igri sa vremenom.

Komentari (0)