Može li veštačka inteligencija da razbije kodove prošlosti: Sedam misterioznih jezika koje niko nije uspeo da dešifruje

Zamislite da vam neko pruži potpuno nepoznat kod - bez rečnika, gramatike, prevoda.

Upravo pred takvim problemom stoje arheologija i lingvistika kada je reč o više drevnih jezika, odnosno pisama.

Ona su i danas zagonetka, uprkos visokoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji i svedoče o naprednim civilizacijama čije pismo vidimo, ali ne razumemo, piše DW.

Svenja Bonman je lingvistkinja na Univerzitetu u Kelnu i bavi se istorijsko-uporednom lingvistikom. U istraživanju pokušava da dešifruje istorijske jezike i rekonstruiše njihove strukture.

"Za mene je izuzetno privlačno kada ispred sebe imam intelektualnu zagonetku koja je toliko zahtevna da nisu uspeli da je reše ni najpametniji umovi", kaže lingvistkinja.

Prepreke u dešifrovanju

Bonman trenutno istražuje epi-olmečko pismo, koje se nekada koristilo na južnoj obali Meksičkog zaliva.

Pojedinačni natpisi i simboli pisma drevnih Olmeka ukazuju na rani sistem pisanja, ali je toga ima toliko malo, a kontekst toliko neizvestan, da je dešifrovanje izuzetno teško.
Slično zagonetno je i indsko pismo kulture Harapa na području današnjeg Pakistana i severozapadne Indije.

Ono se pojavljuje na stotinama pečata i keramičkih fragmenata, ali gotovo uvek u izuzetno kratkim nizovima. Da li se iza toga krije potpuno razvijen jezik ili pre simbolički sistem, i dalje je predmet rasprava.

Foto: Envato

Zagonetan ostaje i etrurski jezik, kojim se u antici govorilo u srednjoj Italiji. Iako se pismo može čitati jer je izvedeno iz grčkog alfabeta, sam jezik gotovo da nema prepoznatljive srodnike. Zbog toga je teško razumeti šta zapravo piše na natpisima.

Rongorongo sa Uskršnjeg ostrva

Veoma apstraktno je i rongorongo sa Uskršnjeg ostrva, koje podseća na slikovno pismo sa pticama, ljudima i ornamentalnim oblicima, a sačuvano je samo na nekoliko, delimično oštećenih drvenih tabli.

Sa područja današnjeg Irana potiče proto-elamsko pismo, najranija poznata tradicija pisanja i administracije u oblasti kasnijeg Elama. Znakovi su dobro katalogizovani, ali su table često fragmentarne, sadržaj deluje kao administrativne beleške, a jezik iza njih ne pripada nijednoj poznatoj jezičkoj porodici.

Poznatija nam je minojska kultura na Kritu: od njena tri pisma samo je linear B dešifrovan, jer predstavlja ranu formu grčkog jezika. Kritski hijeroglifi i linear A, međutim, do danas ostaju zagonetka.

Sa Krita potiče i čuveni Festoski disk iz 2. milenijuma pre nove ere (slika na početku teksta) – jedinstven glineni predmet sa spiralno raspoređenim pečatnim simbolima. Spektakularan, ali upravo zato što je usamljen primerak, gotovo nemoguć za sistematsko dešifrovanje.

Kada pisma postanu nerešive zagonetke

Sva ova pisma imaju jedan osnovni problem: nedostaju "ključevi", takozvani "Rozeta kamenovi", odnosno dvojezični natpisi u kojima je isti tekst zapisan i na poznatom jeziku i na zagonetnom pismu. Bez takvih ključeva, povezivanje znakova sa glasovima, slogovima ili rečima ostaje izuzetno teško.

Ali ne i nemoguće, kaže Bonmanova, podsećajući na dešifrovanje lineara B.

"Nisu nužno potrebni dvojezični tekstovi, ali je neophodna neka vrsta kontinuiteta sa istorijskim vremenima. Na primer, to mogu biti imena mesta, vladara ili bogova. Tada je to sasvim izvodljivo", rekla je ona.

Veštačka inteligencija - samo delimično od pomoći

Veštačka inteligencija se često pominje kao mogući "razbijač kodova". Ona može da ispituje nizove znakova, prepoznaje obrasce, razlikuje varijante, dopunjuje oštećena mesta i računa učestalost.

Međutim, ističe Bonmanova, kod veoma malih količina teksta brzo dolazi do svojih granica. Veštačkoj inteligenciji su za analizu potrebne velike količine podataka, a kod neodgonetnutih pisama obično postoji samo mali broj natpisa.

"Po mom mišljenju, relativno je malo verovatno da će u skorije vreme biti razvijeni programi koji mogu da rade sa tako malo podataka", navela je.

Osim toga, objašnjava lingvistkinja, veštačka inteligencija pre svega ponovo kombinuje već poznate informacije, umesto da zaista "smisli" nešto novo.

Tako ponekad nastaju tumačenja koja deluju elegantno, ali su naučno slabo utemeljena.

Možda večne zagonetke

Možda upravo u tome leži posebna privlačnost ovih jezika: pokazuju da čak i u dobu naizgled sveznajućih mašina neki glasovi prošlosti ostaju nemi – barem za sada.

"Koliko znamo, jedina smo vrsta na planeti koja ima svest o istoriji. Razmišljamo o tome odakle dolazimo i kuda idemo", navodi Svenja Bonman.

Razmišljanje o prošlim društvima, o tome kako su funkcionisala i zašto su nestala, za ovu lingvistkinju predstavlja samu srž ljudskog postojanja. Utoliko je dešifrovanje ovih jezika, zaključuje Bonman, izuzetno relevantna i savremena tema.

Komentari (0)