Programeri su nezamenljivi - još neko vreme

Takođe, suštinski se promenio i način na koji obični korisnici koriste svoje pametne telefone, a sve ove promene su merljive kroz rast produktivnosti, transformaciju radnih procesa i integraciju AI funkcija direktno u same uređaje.

Veliki tehnološki giganti kao što su Google, Microsoft i Meta javno su saopštile da značajan procenat njihovog novog koda danas nastaje uz pomoć AI alata za generisanje softvera.

Procene unutar same industrije se kreću od 20 do 40 odsto u zavisnosti od tima i projekta, dok start-ap kompanije često koriste AI u još većem obimu, zbog manjka ljudskih resursa, ali i - manjka finansijskih opcija.

PROČITAJTE JOŠ

Tehnologije

EU pokreće sopstveni sistem za veštačku inteligenciju i skladištenje podataka

Evropska unija je napravila novi korak ka svojoj digitalnoj nezavisnosti pokretanjem inicijative EURO-3C, novog projekta koji ima za cilj izgradnju suverenih sistema za skladištenje podataka (sovereign cloud) i AI infrastrukture za veštačku inteligenciju unutar njenih granica.

11:06Pre 1 d04.03.2026.

Autor

Tehnologije

Claude AI premašio Chat GPT

Claude AI postala je najpreuzimanija aplikacija u SAD od početka godine, nadmašivši tako i ChatGPT aplikaciju po prvi put.

09:39Pre 2 d03.03.2026.

Autor

MAGAZIN

Bela kuća razmatra dalje ograničenje prodaje AI čipova Kini

Američka administracija i Bela Kuća razmatraju uvođenje novih ograničenja na broj čipova koje bi pojedinačne kineske kompanije mogle da kupe od američkih tehnoloških giganata, na prvom mestu kompanije Nvidia.

12:14Pre 23 h04.03.2026.

Autor

Alati za generisanje kompjuterskog koda, poput Claude omogućavaju programerima da umesto ručnog pisanja svake funkcije, samo opisuju funkcije i način rada budećeg softverskoh sistema, nakon čega model veštačke inteligencije predlaže ili kompletno generiše odgovarajući kod, vrši testove ispravnosti koda i funkcijama, te generiše i dokumentaciju.

Ovime se vreme razvoja novih softvera skraćuje sa nedelja ili dana na - sate. Naravno, ako je kod koji je napisao Ai zapravo dobar i koristan.

Istovremeno, nova istraživanja pokazuju da upotreba AI alata povećava brzinu izrade prvih verzija softvera i do tri ili četiri puta, ali takođe može dovesti i do većeg broja bezbednosnih propusta i lošeg koda (eng. fault code) ukoliko se generisani kod ne proverava sistematski.

Pojam "vibe coding" (eng. opušteno programiranje) koristi se za opis pristupa u kome programer ili čak i osoba bez formalnog znanja programiranja komunicira sa AI modelom prirodnim jezikom, pisanjem upita (prometa), te dolazi do funkcionalne aplikacije.

Ovo predstavlja pomak ka takozvanom konverzacionom razvoju softvera, razvoju aplikacija bez znanja različitih programskih jezika, te bez samog pisanja koda.

AI menja ritam rada u IT industriji

Bojan Stojkovski, tehnološki novinar, navodi da i u regionu sve više programera koristi ovaj pristup. Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija danas menja ritam rada u IT industriji više nego što većina ljudi i shvata.

"Kompanije koriste AI da ubrzaju razvoj, optimizuju procese i automatizuju rutinske zadatke, dok obični korisnici na smartfonima dobijaju personalizovanije iskustvo. To može da bude od pametnih sugestija u aplikacijama do automatizovanih servisa koji prepoznaju njihove potrebe pre nego što ih sami formulišu, tako da AI definitivno postaje most između onoga što softver može da uradi i očekivanja korisnika", rekao je on.

Dodaje da većina programera s kojima je nedavno razgovarao kaže da oko 90 odsto svog koda sada zapravo nastaje kroz vibe coding: ne kao pretnja, već kao eksponencijalno moćan alat.

"To znači da programeri više ne moraju da započinju od nule za standardne funkcionalnosti funkcionalnosti softvera, umesto toga, oni rade više na dizajnu, logici i kreativnim aspektima softvera, dok AI asistira u stvaranju osnovne strukture. U tom smislu, vibe coding oslobađa vreme i energiju, ali ne zamenjuje ekspertizu, te je i dalje potrebna ljudska ruka da odredi smer i kvalitet koda", objašnjava Stojkovski.

Dobri programeri neće ostati bez posla

Marko Lazić, CEO i ko-osnivač kompanije "Luccid Software", navodi da AI sam po sebi neće izbaciti dobre i iskusne programere.

"Krajem februara desilo se nešto što svi treba da shvate ozbiljno. Džek Dorsi (Jack Dorsey), osnivač društvene mreže Twittera i fintek kompanije Block, otpustio je 4.000 inženjera, skoro polovinu kompanije. Rekao je da posao nikad nije radio bolje: profit raste, a akcije su skočile 24 odsto istog dana. Ovo je nova realnost - loši i prosečni programeri će biti otpušteni, najbolji će ostati, ali neće raditi sami; biće dirigenti i orkestriraće AI agente koji im uvećavaju produktivnost 5 do 10 puta", smatra on.

Zadaci koji su trajali nedeljama, sada će biti završeni za delić tog vremena sa malim timovima i AI alatima, dodaje on.

"Junior-programerima će biti najteže. Pre si mogao da budeš u fazi učenja dve-tri godine, a danas AI radi taj juniorski posao odmah, bez plate, bez grešaka iz nepažnje i bez drame i povređenih osećanja. Ulazak u industriju nikada nije bio teži", ocenjuje sagovornik.

Lazić objašnjava da je vibe coding samo naziv za pomeranje sa ručnog kodiranja na "upravljanje sistemima koji pišu kod".

"To znači da programer više nije onaj koji piše svaku liniju koda, već onaj koji razume problem, postavlja pravilan kontekst i kontroliše rezultat. Za programere koji misle da je njihova vrednost u kucanju koda, da, ovo je pretnja. Ako ti je jedina vrednost bila da znaš sintaksu i framework, onda si već zamenjiv. Za one koji razumeju sisteme, arhitekturu, i mogu da prepoznaju kad AI napiše smeće, ovo je neka vrsta super moći", ističe on.

Druga stvar o kojoj se malo priča: vibe coding dramatično spušta barijeru ulaska, navodi Lazić i dodaje da danas neko bez formalnog tehničkog znanja može da napravi MVP za nekoliko dana.

"To menja dinamiku tržišta - više ideja dolazi na tržište, a samim tim više konkurencije. Uz vibe coding, produkt menadžeri i dizajneri će uskoro postati novi super heroji. Ali, evo i problema koji se previđa: vibe coding radi - dok ne radi, budući da svaki AI model 'halucinira', tj. piše kod koji izgleda tačno ali 'puca' u složenim primenama. Neko mora to da predvidi i spreči, a taj 'neko' mora stvarno da razume programiranje, ne samo kako da piše promptove. I tu je ironija, da bi dobro vibe kodirao, moraš znati dovoljno da prepoznaš kada je AI pogrešio. Zbog toga, totalni početnici će izbacivati loše proizvode, a iskusni developeri će raditi brže nego ikad", objašnjava Lazić.

Potražnja za iskusnima i dalje visoka

Iako se u svetskoj tehnološkoj javnosti postavlja pitanje da li je ovakav novi pristup pretnja za programere, podaci sa tržišta pokazuju da potražnja za iskusnim inženjerima i dalje ostaje visoka, posebno u oblastima arhitekture sistema, sajber bezbednosti, upravljanja podacima i optimizacije performansi, gde je ljudska ekspertiza i dalje nezamenljiva.

Analize stručnjaka iz industrije ukazuju i da AI najviše utiče na početničke i rutinske zadatke, dok se uloga programera pomera ka nadzoru, validaciji i strateškom planiranju razvoja proizvoda.

Paralelno sa promenama unutar IT sektora, veštačka inteligencija značajno utiče i na krajnje korisnike smartfona i tableta kroz integraciju AI funkcija direktno u same operativne sisteme i aplikacije.

Savremeni smartfoni koriste lokalne AI modele za obradu fotografija, prepoznavanje govora, automatsko prevođenje, personalizovane preporuke sadržaja i optimizaciju potrošnje baterije, čime se poboljšava korisničko iskustvo bez potrebe za stalnim slanjem podataka u cloud.

Proizvođači čipova razvijaju posebne neuralne procesorske jedinice (NPU) koje omogućavaju bržu i energetski efikasniju obradu AI zadataka na samom uređaju, što dodatno ubrzava primenu naprednih funkcija.

Istovremeno, različiti AI asistenti i chat usluge postaju centralni interfejs za interakciju sa uređajem, omogućavajući korisnicima da glasom ili tekstom upravljaju aplikacijama, generišu sadržaj, analiziraju dokumente ili kreiraju slike i video materijal bez specijalizovanog znanja.

Ovaj proces doprinosi demokratizaciji razvoja softvera, jer pojedinci i male kompanije mogu brže da plasiraju digitalne proizvode uz manja ulaganja.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da masovna upotreba generativne veštačke inteligencije zahteva jasne standarde transparentnosti, odgovornosti i zaštite podataka kako bi se sprečile zloupotrebe i osigurala pouzdanost sistema.

Veštačka inteligencija (još uvek) ne ukida potrebu za programerima, niti radikalno menja osnovne principe razvoja softvera, ali značajno menja dinamiku rada, povećava efikasnost i pomera fokus sa tehničke implementacije na konceptualni dizajn i kontrolu kvaliteta, dok svakodnevnim korisnicima donosi pametnije, personalizovanije i intuitivnije digitalne usluge.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)