Istorija izreke "s koca i konopca": Kako se vremenom menjalo njeno značenje

Sigurno ste nekad čuli ili izgovorili tu izreku, a nije vam najjasnije na šta se tačno misli. Nastala je veoma davno, a zabeležio je reformator srpskog jezika Vuk Karadžić.

U narodnoj pesmi zapisao je: "Pokupili zlice i zlikovce, buljumbaše s koca i konopca, te ih rani sirotinja raja…”, dok se u delu publiciste Rodoljuba Čolakovića kaže: “U ustanak se ubaciše nekakvi probisvjeti bez roda i imena, balije, šokci odbjegli robijaši, ljudi s koca i konopca”.

Izreka je stigla čak i do pravnih spisa, pa je istoričar prava Valtazar Bogišić zapisao: “Skupljalo se među njih ljudi sa svake strane…što no riječ s koca i konopca”.

Iako je reč o izreci koja je u prošlosti bila veoma rasprostranjena, a i danas se često govori, njeno značenje prilično je mračno i vuče korene iz turskih vremena.

EnvatoStare građevine

Naime, sve do sredine 19. veka u našim krajevima je postojao običaj da se osuđeni na smrt nabijaju na kolac ili vešaju. Te surove metode naročito su primenjivali Turci nad hajducima i viđenijim Srbima. Tako se za one koji su uspeli da izbegnu vešala ili nabijanje na kolac govorilo da su pobegli “s ko(l)ca i konopca”.

Izvorno, izreka se odnosila na okupljanje zlih i pokvarenih ljudi koji se ne libe da počine bilo kakav zločin jer su već osuđeni za najteža dela.

Danas, akcenat je više na činjenici da je reč o grupi različitih ljudi sastavljenih/prikupljenih sa svih strana, bez izbora i kriterijuma.

Komentari (0)