Zdravlje bez straha: Zašto su redovni ginekološki pregledi ključni za zdravlje žene

Briga o seksualnom i reproduktivnom zdravlju predstavlja osnovni deo ukupne zdravstvene zaštite i ključna je za dugoročnu dobrobit svake žene.

Iako se o ovoj temi ponekad nerado govori, redovni ginekološki pregledi su od presudnog značaja za prevenciju, rano otkrivanje bolesti i očuvanje zdravlja. Oni nisu samo reakcija na pojavu simptoma, već proaktivan pristup koji obezbeđuje sigurnost i kontinuitet brige o zdravlju.

Dr Sara Harding, ginekološkinja iz Kraljevskog koledža opstetričara i ginekologa u Londonu, ističe: "Preventivna ginekologija ne podrazumeva samo lečenje bolesti, već i osnaživanje žena kroz razumevanje sopstvenog tela i pružanje konkretnih smernica za očuvanje zdravlja u svim životnim dobima".

Kada započeti sa pregledima

Prema preporukama stručnjaka, prvi odlazak kod ginekologa savetuje se između 13. i 15. godine.

Taj prvi susret je najčešće savetodavne prirode, bez fizičkog pregleda, i služi za edukaciju o menstrualnom ciklusu, kontracepciji i prevenciji polno prenosivih bolesti. Prvi kompletan ginekološki pregled preporučuje se najkasnije do 21. godine ili nakon stupanja u seksualne odnose.

Nakon toga, preporučuje se obavljanje preventivnih pregleda jednom godišnje. Redovni pregledi omogućavaju lekaru kontinuirano praćenje zdravstvenog stanja, pravovremeno uočavanje promena i davanje individualnih saveta, prenosi Herhealthmedical.

Kako izgleda ginekološki pregled

Kompletan ginekološki pregled je sveobuhvatan i uglavnom bezbolan postupak, iako kod nekih žena može izazvati nelagodnost. Pregled počinje anamnezom, odnosno razgovorom o menstrualnom ciklusu, prethodnim trudnoćama, korišćenju kontracepcije, porodičnoj istoriji bolesti i eventualnim simptomima.

Zatim sledi klinički pregled koji obuhvata pregled spoljašnjih genitalija, kao i pregled vagine i grlića materice pomoću spekuluma – instrumenta koji omogućava uvid u unutrašnje strukture i uzimanje uzoraka za analizu.

Foto: Envato

Bimanuelnim pregledom lekar procenjuje položaj, veličinu i osetljivost materice i jajnika. Često se radi i ginekološki ultrazvuk, koji pruža detaljan prikaz unutrašnjih organa i pomaže u otkrivanju promena poput cista ili mioma.

Papa test i HPV

Jedan od najvažnijih delova pregleda je Papa test, citološka metoda za rano otkrivanje premalignih i malignih promena na grliću materice. Uzorak se uzima brzo i jednostavno, a rano otkrivanje promena značajno povećava uspešnost lečenja. Učestalost testiranja zavisi od uzrasta i prethodnih nalaza, ali se obično preporučuje na svake jedne do tri godine.

Pored Papa testa, sve češće se radi i testiranje na humani papiloma virus (HPV), koji je glavni uzročnik raka grlića materice. Dok Papa test pokazuje posledice (promene na ćelijama), HPV test otkriva uzrok (prisustvo virusa), čime se procenjuje rizik pre nego što dođe do razvoja bolesti. Važno je pomenuti i vakcinaciju protiv HPV koja predstavlja najefikasniju meru primarne prevencije.

Prevencija i rano otkrivanje raka dojke

Briga o zdravlju dojki je sastavni deo ginekološkog zdravlja. Preporučuje se da žene nakon 20. godine jednom mesečno rade samopregled dojki, idealno nedelju dana nakon menstruacije. Cilj je da žena upozna normalnu strukturu svojih dojki kako bi lakše primetila eventualne promene, poput čvorića, zadebljanja ili promena na koži i bradavicama.

Pored samopregleda, važni su i redovni lekarski pregledi. Ženama mlađim od 40 godina preporučuje se godišnji ultrazvuk dojki, dok se ženama starijim od 40 godina savetuje mamografija na svake dve godine. Ove metode mogu otkriti maligne promene i do dve godine pre nego što postanu opipljive.

Komentari (0)