Kako da transformišemo dosadnu svakodnevicu: Može li se svaki dan učiniti zanimljivijim

Opis ovakvog početka dana, za mnoge je važeći za skoro svaki dan. Naučnici su se bavili pitanjem "razbijanja" monotone svakodnevice.

Posao, deca, škola, kupovina, kućni poslovi… pa opet sve iz početka. Pošto je život sastavljen iz obaveza, umesto da nad njima kukamo ili da od njih bežimo, stručnjaci savetuju da je ipak najbolje da ih "transformišemo", prenosi RTS.

Najnovija psihološka istraživanja o dobrom životu ukazuju na jedno od rešenja: promenom načina razmišljanja, svaki dan se može učiniti zanimljivim, uz psihološki boljitak i bolji osećaj.

Psihološki boljitak, odnosno, kako naučnici kažu – bogatstvo, opisuje se kao snažan oblik kognitivnog angažovanja. Razlikuje se od sreće i traženja smisla, ali je jednako važno za dobar i kvalitetan život.

Lorin Beser, profesorka filozofije, Univerziteta Midlberi u Vermontu, u saradnji sa Šigehirom Ojšijem, istraživala je da li je oblast psihologije u velikoj meri previdela važnu dimenziju – dobrog, kvalitetnog života.

Šta je psihološko bogatstvo

"Kao filozof u našem timu, najpre sam pomogla da se definiše pojam psihološkog bogatstva i razume šta ga razlikuje od sreće i značenja. Drugo, počela sam da istražujem zašto je psihološko bogatstvo uopšte vredno i važno za ljude", rekla je Beserova.

"Naše početne studije su otkrile da ljudi cene iskustva koja stimulišu njihov um, izazivaju ih i proizvode niz emocija. Mnogi bi izabrali život pun tih iskustava koja čine psihološko bogatstvo, umesto srećnog života ili života sa smislom", dodaje.

Beserova tvrdi da njena filozofska analiza sugeriše da je psihološko bogatstvo dobro za ljude, najpre – jer je zanimljivo.

"Način razmišljanja koji karakterišu radoznalost, kreativnost i svesnost, koji postaju deo svakodnevice, mogu da transformišete napor u beskrajne mogućnosti da doživite svet kao veoma zanimljiv. Tako razvijate sposobnost da poboljšate sopstveni život", savetuje ona.

Beserova takođe objašnjava njen pojam svesnosti koji tačnije naziva: svesnost 2.0. Kaže da taj pojam označava svest o svetu koji nas okružuje, i obraćanje pažnje na ljude i pojave ali bez osuđivanja i vrednovanja.

"To je oblik zapažanja koji donosi detalje koje obično previđate: teksturu lišća sobne biljke, lica stranaca pored kojih prolazite na trotoaru, različite visine saksija na polici cvećare… Dovodeći ove detalje u svoju svest, stimulišete svoj um, omogućavajući vam da se mentalno bavite svojom okolinom na aktivan način. To je prvi korak ka sticanju zanimljivih iskustava", dodaje.

Ako ovo primenimo na svakodnevicu i na primer polazak na posao, taj put ćemo učiniti manje dosadnim.

Foto: Envato

"Kroz aktivno primećivanje stvari oko sebe – bilo da su to ljudi okupljeni na autobuskoj stanici, deca, zanimljiva lica, boje, saobraćajni znaci, semafori, parkovi, jata ptica… ili saobraćajni obrasci stvoreni semaforom, ili jato ptica... uključujete svoj um i stvari možete da doživite na zanimljiviji način", objašnjava Beserova.

Radoznalost: Istraživanje kroz pitanja

Radoznalost nije rezervisana samo za decu. Bez obzira koliko znate, uvek postoji nešto što vas zanima i o čemu još možete da naučite – posebno ako ste naučili da primećujete detalje kroz svesnost 2.0, kaže profesorka filozofije.

Recimo da ste primetili da se tokom putovanja na posao grupa ljudi okupila oko autobuske stanice. Eto prilike da radoznalost raste. Možete da počnete da se pitate – da li je ta autobuska stanica uvek bila tu, koliko dugo je taj čudan oglas za izdavanje stana zalepljen na naslonu sedišta ispred vas.

Postavljanjem pitanja, objašnjava profesorka, tražite od svog uma da razmotri nešto što ranije nije. Kreirate nove misli, a ako pustite svoj um da ide dalje, imaćete zanimljivo iskustvo, pa čak i tokom svakodnevne rutine odlaska na posao.

Kreativnost: Probajte nešto novo

Iako ljudi često razmišljaju o kreativnosti kao o talentu, sa kojim su se rodili samo umetnici ili pronalazači, svako ima sposobnost da bude kreativan. Kreativnost je veština koja uključuje stvaranje novih veza sa vašim umom.

Kreativni ste kad god radite nešto novo ili drugačije. Bilo da slikate pejzaž ili nosite novu, neobičnu kombinaciju boja, isprobavate da napravite novo jelo ili jednostavno prilagođavate recept, već poznatog jela – sve to spada u kreativnost.

Foto: Envato

Kada ste kreativni, na velike ili male načine, stvarate novine u životu, a to vas stavlja na put ka doživljaju psihološkog bogatstva. Svaka novina primorava um da razmišlja i oseća na nove načine, stimulišući taj snažan oblik kognitivnog angažovanja koji donosi osećaj – da nam je zanimljivo.

"Čak i samo malo kreativnosti će doneti novinu u vašu svakodnevnu rutinu. Nosite nešto što inače ne nosite. Promenite malo rukopis, izaberite sebi novu neobičnu olovku, promenite obrasce na čuvaru ekrana… Obratite pažnju na uticaj ovih malih stvari na vaš dan. Malo po malo, oni će se zbrajati kako bi vam dan učinili bar malo zanimljivijim", ističe profesorka Beser.

Dodatno tvrdi da "ne postoji jedno univerzalno zanimljivo iskustvo za sve nas, jer ono zanimljivo u potpunosti zavisi od toga kako se naši umovi angažuju i kako reaguju".

"Sve što sam navela na osnovu analize odnosi se na moć koju način razmišljanja može doneti. To je sposobnost da unapredimo naše živote i svako može da je razvije", zaključila je Lorin Beser, profesorka filozofije na Univerzitetu Midlberi u Vermontu.

Komentari (0)