Alkoholizam je hronična bolest i treći po učestalosti uzrok smrti koja se može sprečiti u SAD. Poremećaji sna su među najtežim i najdužim simptomima povezanim sa početnim razvojem zavisnosti od alkohola, njenim održavanjem i recidivom nakon povlačenja.
Pored toga, poremećaj sna povezan sa alkoholizmom ima velike socioekonomske troškove. Iako su efekti alkohola na ljudski san prvi put opisani pre skoro 70 godina, malo se zna o tome kako i gde on deluje u mozgu da bi promenio stanje sna i budnosti.
Ako alkohol uzimamo pre spavanja, na početku ima sedativno dejstvo, pa možemo brže i lakše da utonemo u san. Nedavna istraživanja pokazuju da ovaj efekat kao sedativ može da pomogne ukoliko smo više popili (tri do šest čaša vina) tri sata pre odlaska u krevet.
Ne uzimajte alkohol da biste lakše zaspali
Stručnjaci ističu da se ne treba uspavljivati alkoholom, jer pored negativnih efekata na naše zdravlje, on nam može ometati san kasnije tokom noći. Utiče na REM fazu, alkoholom pred spavanje odlažemo prvu epizodu REM sna (on je važan za pamćenje i regulisanje emocija), i gubimo na kvalitetu sna.
Posledica može da bude i češće buđenje tokom noći. Tako poremećen san čini nas umornim u sledećem danu, a mogu nastati i oštećenja konsolidacije sećanja, kognitivnih funkcija i načina na koji regulišemo emocije.
Zašto alkohol utiče na san
Istraživanja su pokazala da alkohol utiče na različite komponente sna, naročito kod ljudi koji ga stalno konzumiraju.
Alkohol povećava dejstvo hemijskog glasnika u mozgu koji se zove GABA. Ovo ima sedativni efekat, za koji se smatra da doprinosi osećanju pospanosti, stanje koje mnogi ljudi imaju kada popiju pokoju čašicu. Alkohol takođe može da poveća nivo adenozina, supstance koja je zadužena za pospanost.
Kada telo metaboliše alkohol, često postoji "efekat povratka" u kome telo pokušava da nadoknadi alkoholom izazvane promene u fiziološkim funkcijama i snu. Ovo prouzrokuje lagan i poremećen san koji ljudi doživljavaju u drugom delu noći nakon uzimanja alkohola.
Takođe utiče i na cirkadijalne ritmove 24-časovni telesni sat koji reaguje na svetlosne signale okoline kako bi uskladio naš ciklus spavanja i buđenja.
Jedan od načina na koji naš cirkadijalni ritam to čini je oslobađanje specifičnih hormona u određeno doba dana. Tako naše telo oslobađa melatonin kada nestane dnevnog svetla i pada mrak kako bi nam poslao signal da je vreme za odmor i san.
Alkohol utiče na proizvodnju melatonina i menja našu telesnu temperaturu. Svaki poremećaj melatonina u našem telu vodi ka poremećaju sna. On opušta mišiće u disajnim putevima, pa za posledicu imamo hrkanje. Takođe ima i diuretičko dejstvo, pa su posete toaletu tokom noći češće.
Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:
Pratite nas na društvenim mrežama:
Komentari (0)