(FOTO) Cvijanović i Komšić u Dejtonu: "Obnoviti ono što sporazum znači - da li je došlo vreme da se krene dalje"

Cvijanović je istakla na konferenciji "Obnovljeni fokus na mir i prosperitet na Balkanu" koju je organizovao američki kongresmen Majkl Tarner da je "opravdano je i primereno da upravo u samom Dejtonu, ponovimo da Dejtonski sporazum nikada nije dao pravo nijednom neizabranom stranom birokrati sa titulom visokog predstavnika da nameće ili menja naše zakone, da suspenduje ustave entiteta, da instrumentalizuje pravni sistem radi ućutkivanja i uklanjanja naših demokratski izabranih lidera ili da kažnjava naše političke stranke", istakla je srpski član i predsedavajuća Predsedništva Željka Cvijanović.

Pre trideset godina, Dejtonski mirovni sporazum okončao je razorni rat i uspostavio ustavni okvir za BiH koji je odražavao stvarnost našeg društva, dao je pravo svakom od tri konstitutivna naroda i dva entiteta da sobom samostalno upravljaju u okviru jedne države, podsetila je Cvijanović. 

"Dejton nije izbrisao naše razlike - dao je organizaciju. Nije nametnuo jedinstvo - dao je strukturu. Međutim, danas se ta ravnoteža polako urušava - ne putem demokratskog mandata, već delovanjem neizabranih međunarodnih aktera koji Dejton ne doživljavaju kao obavezujući sporazum, već kao živi dokument koji treba rastezati, tumačiti i prepravljati - bez saglasnosti domaćih aktera", navela je Cvijanović.

Ona je dodala da je taj eksperimentalni pristup vodio BiH iz jedne krize u drugu.

"Opravdano je i primereno da upravo ovde, u samom Dejtonu, ponovimo da Dejtonski sporazum nikada nije dao pravo nijednom neizabranom stranom birokrati sa titulom visokog predstavnika da nameće ili mijenja naše zakone, da suspenduje ustave entiteta, da instrumentalizuje pravni sistem radi ućutkivanja i uklanjanja naših demokratski izabranih lidera, kao što je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ili da kažnjava naše političke stranke. Sve navedeno činio je Kristijan Šmit, kao i mnogi njegovi prethodnici tokom protekle tri decenije", istakla je Cvijanović, koja je na poklon dobila personalizivanu kožnu jaknu.

Prema njenim rečima,najviše zabrinjava posezanje za zloupotrebom pravosuđa, gde se na legitimno političko neslaganje odgovara krivičnim prijavama, optužnicama i prijetnjama hapšenjem.

Prema onome što su govorili predsednik SAD Donald Tramp, potpredsednik SAD Džej-Di Vens, američki državni sekretar Marko Rubio i zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau, sasvim je jasno da je model izgradnje države, koji se promoviše u BiH već tri decenije, u suprotnosti sa politikom nove administracije predsednika Trampa, kazala je Cvijanović.

Foto: Predsedništvo BiH

"Verujem da će nam njegova administracija pomoći da spasimo demokratiju u BiH, gde njena budućnost neće biti pisana dekretima i stranim diktatom, nego pravom i našim ustavom. Ja dolazim iz Republike Srpske i želim jasno da naglasim: mi ne podrivamo Dejtonski sporazum - mi ga branimo. Ali, ne želimo da nam oni koji ne učestvuju na našim izborima, ne govore naš jezik i koji ne snose posledice za svoje nametnute odluke diktiraju kako mi treba da radimo i upravljamo", navela je Cvijanović u govoru.

Ona je istakla da Republika Srpska želimo da obnovi Dejton - da se vrati sporazumu kakav je potpisan, a ne kakvim ga danas zamišljaju. 

"Zato Republika Srpska poziva da se vratimo osnovama. Spremni smo da učestvujemo u strukturisanom dijalogu sa svim stranama. Ako sporazum treba da evoluira, onda mora da evoluira zakonito - putem amandmana i uz saglasnost svih strana", rekla je Cvijanović i dodala da na kraju želi da naglasi da je "mir bio moguć 1995. godine jer su sve strane bile uvažene i saslušane. Mir 2025. godine zahteva isti pristup".

Komšić: Da li je došlo vreme da se krene dalje od Dejtona?

Član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željko Komšić obratio se na svečanoj večeri Parlamentarne skupštine NATO-a povodom obilježavanja 30. godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Komšić je na početku obraćanja naglasio da, u odnosu na njegovu poziciju člana Predsedništva BiH, može govoriti samo o stanju u BiH, a isto je zamolio i druge govornike iz zemalja regiona.

On je naglasio da se nalaze na mestu koje je istorijski vezano za BiH te se zahvalio domaćinima za sav angažman vezano za našu zemlju od 1995. do danas.

"BiH je zemlja koja zna da ceni značaj mira. Velika većina ljudi u BiH će učiniti sve da taj mir bude očuvan i da buduće generacije Bosanaca i Hercegovaca nikada ne spoznaju užase kojima je bila izložena i moja generacija", kazao je.

Foto: Predsedništvo BiH

Komšić ističe da su u Bosni i Hercegovini dobro svesni da se "vrata pakla lako otvaraju, a jako teško (ponekad i nemoguće) zatvaraju".

"S druge strane, mir, stabilna država i stabilno društvo nisu zauvek dati. To su stvari na kojima treba svakodnevno raditi, boriti se za njih i čuvati ih. U tom kontekstu treba posmatrati i Dejtonski sporazum. Sigurno je kako Dejtonski sporazum možemo smatrati osnovom mira i stabilnosti u BiH, a indirektno i u celom regionu. S distance od 30 godina mislim da možemo ispravno oceniti pozitivne domete Dejtonskog sporazuma, ali isto tako imamo pravo postaviti sebi pitanje 'Da li je došlo vreme da se krene dalje'? Znam da je to teško pitanje puno dilema, ali zbog budućnosti ga moramo sebi postaviti i pokušati naći iskren i za budućnost koristan odgovor", poručio je.

Komšić je na večeri postavio još jedno pitanje: Da li je ustavni okvir dat u Dejtonu dovoljan da zemlja ide napred?

"Da ne bi bilo sumnje, ja pod ovim ne mislim na otvaranje pitanja oko administrativnog uređenja zemlje, jer znam da ni sada niti u budućnosti oko toga ne možemo postići dogovor. Mislim pre svega na pitanje ljudskih prava, a s njim usko povezano je i pitanje vladavine prava. Činjenica je, višestruko utvrđena na Sudu za ljudska prava u Strazburu, da Bosna i Hercegovina diskriminiše svoje građane na identitetskim pitanjima i krši ljudska prava svojih ljudi", rekao je Komšić.

Ističe da prihvatljiv odgovor na pitanje zašto je to tako, ne postoji.

"Prosta i logična istina jeste da ispravljanje te nepravde prema svojim građanima sigurno neće uništiti niti razoriti dejtonski Ustav i ustavnu i administrativnu strukturu BiH kako je regulisano Sporazumom. Iz tog razloga i naglašavam potrebu da se hitno radi na ispravljanju te nepravde prema građanima BiH, jer to conditio sine qua non daljeg progresa BiH. Bojim se da bez rešavanja tog pitanja ostajemo trajno okrenuti prošlosti i različitim tumačenjima iste, bez snage i kapaciteta da tu prošlost ostavimo iza sebe i okrenemo se budućnosti", zaključio je Komšić u svom obraćanju.

Komentari (0)