Da li će Kina moći da prestigne SAD u sferi veštačke inteligencije?

Decenijama su Sjedinjene Američke Države bile sinonim za tehnološki progres i nadmoć. Bilo da govorimo o pojavi interneta, rađanju društvenih mreža, razvoju pametnih telefona ili revoluciji u cloud tehnologiji – sve velike promene počinjale su u Americi. I to nije bila slučajnost. Ogromna ulaganja, jaka privatna inicijativa, najbolji univerziteti, konstantan priliv najboljih svetskih stručnjaka i spremnost na rizik. Sve je to zajedno učinilo da Amerika bude ispred sveta. Danas, u eri veštačke inteligencije (AI), SAD i dalje drže vodeću poziciju. Međutim, ta prednost se iz dana u dan smanjuje. Kina ne samo da više ne posmatra sa strane, već se ozbiljno uključila i ima jasan plan, ali i strategiju: da prestigne Ameriku i nametne sebe kao globalno dominantnu tehnološku sliu.

Nekada se prednost jedne strane merila u broju superračunara, veličini data centara, snazi infrastrukture, jednom rečju tehnika je igrala dominantnu ulogu. U poslednjih 40 godina, a pogotovo poslednjih 20 godina, kako su informacione i druge tehnološke inovacije osvojile naše svakodnevne živote, druge stvari su počele da dolaze u prvi plan. Tržište i korisnik, odnosno kupac kao fokalna tačka, postali su glavna metrika uspeha. Ko ima više korisnika, ko brže raste i ko ima više uticaja na svakodnevni život postale su nove metrike uspeha. Baš u ovim sferama Kina i postaje ozbiljan konkurent Americi, koja je na ovom polju u mnogim granama industrije bila neprikosnovena decenijama.

U Americi, većina inovacija dolazi iz privatnog sektora. OpenAI, Google, Meta, Amazon, Anthropic su imena kompanija koja nose AI revoluciju na svojim leđima. Prema Stanford-ovom godišnjem izveštaju u 2024. godini, američki AI sektor privukao je više od 109 milijardi dolara kroz privatne investicije, što je rast od 18,7 odsto u odnosu na 2023. U poređenju s tim, kineski AI sektor je privukao oko 9,3 milijarde dolara privatnih investicija, ali se zato oslanja na jaku državnu podršku i sinhronizovanu strategiju. Na primer, više od 70 odsto kineskih korisnika interneta već koristi neki oblik generativne AI tehnologije, dok je taj broj u SAD ispod 50 odsto. Na primerima kao što je ovaj se može videti ambicija i strategija kineske države da pobedi na ovom polju.

POVEZANE VESTI

SVET

Kineski startap "prodrmao" američke AI modele, od njegovog osnivača strahuju "veliki igrači" u SAD

Stanovnici Kine slave uspeh domaćeg tehnološkog startapa DeepSeek i njegovog osnivača Lianga Venfenga, nakon što je najnoviji model veštačke inteligencije ove kompanije izazvao potres u Silikonskoj dolini i na Vol stritu.

12:15Pre 79 d29.01.2025.

Autor

Društvo

(VIDEO) Gost Sinteze o veštačkoj inteligenciji: Kad bude dostigla punu snagu, biće to zbogom za ljudski rod

Kad smo se uhvatili ukoštac sa sopstvenim idejama da bismo razvili novu tehnologiju, ona nepovratno ostaje. Kada se veštačka inteligencija jednom primeni u punoj snazi, biće to zbogom za ljudski rod, rekao je u Sintezi profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Stanko Crnobrnja.

22:01Pre 115 d24.12.2024.

Autor

Društvo

(VIDEO) AI menadžer je zanimanje budućnosti: Kako u poslovanju najbolje iskoristiti veštačku inteligenciju

S pojavom novih tehnologija neka zanimanja odlaze u prošlost, ali se i pojavljuju nova. Jedno od njih je AI menadžer. U Privrednoj komori Srbije, u toku je sertifikovana obuka u okviru koje polaznici uče kako da na najbolji način koriste veštačku inteligenciju u svom poslovanju.

19:45Pre 30 d19.03.2025.

Autor

Prema statistikama iz februara 2025. OpenAI-jev ChatGPT svake nedelje koristi oko 400 miliona korisnika globalno, dok Baidu-ov Ernie koristi preko 200 miliona ljudi – i to mahom unutar jednog tržišta. Tencent već koristi svoje AI modele u WeChat aplikaciji koju koristi više od 1,3 milijarde korisnika. Takođe i Alibabin Qwen AI koji je ugrađen direktno u njihove platforme za online kupovinu, cloud i pretraživače ima pristup oko 900 miliona korisnika ove platforme globalno. Drugim rečima, Kina još uvek ne pravi najnaprednije AI modele i njihove AI kompanije ne beleže tržišne kapitalizacije kao u SAD-u, ali njih već koristi veliki broj ljudi i imaju pristup velikom sopstvenom, ali i širem tržištu zemalja u razvoju koje su njima bliske.

Ipak, ključna snaga SAD-a ostaje uticaj i poverenje. Najkorišćeniji modeli globalno i dalje dolaze iz Amerike, a ne iz Kine. ChatGPT, Claude, Gemini su prisutni u Evropi, Indiji, Latinskoj Americi, a ne samo na svom lokalnom tržištu. Kada se gleda globalni tržišni presek u domenu generativnog AI, američke firme trenutno održavaju oko 70 odsto globalnog udela, dok kineske kompanije imaju manje od 20 odsto. Dakle, američka dominacija u polju se i dalje vidi kada se pogleda ceo svet. Međutim, ako pogledamo tempo rasta, Kina beleži rast tržišta od 44 odsto godišnje, dok SAD raste za oko 28 odsto godišnje u istom polju. Kineski tempo rasta i potencijal za rapidnu industrijalizaciju gotovo bilo kog segmenta industrije ili tehnologije je ono što zabrinjava mnoge u Vašingtonu odnosno odgovor na pitanje ne gde su sada, nego gde će biti za tri ili pet godina?

Velike su razlike i u pristupu i modelima rasta. Američke kompanije ne pomaže država, te se one često prvo fokusiraju na komercijalizaciju i poslovne modele kao što su plaćene pretplate, ekskluzivni partneri i licenciranje. Sa druge strane, Kina je u domenu AI izabrala potpuno drugačiji model rasta i distribucije, što je iznenadilo mnoge. Modeli poput DeepSeek ili Yi su odabrali strategiju otvorenog koda. To znači da platforme osim svojih plaćenih varijanti imaju i besplatne, što ima i ChatGPT, ali ono gde se razlikuju je što je sam izvorni kod javno dostupan za dalje korišćenje modifikacije i slično. Paralela ovom pristupu jeste metod kojim se Android platforma za pametne telefone proširila na globalno tržište koristeći isti “Open Source” model. Ovo efektivno znači da bilo koji programer na svetu, a posebno u zemljama u razvoju može da dalje unapređuje i modifikuje samu platformu, što je čini u tehničkom smislu dostupnijom, što bi moglo da dovede do većeg broja tržišnih eksperimenata i aplikacija za globalno građanstvo. Time Kina pravi alternativni AI ekosistem - jeftiniji, dostupniji i široko primenljiv.

U svemu tome, postavlja se važno pitanje: koji metod i pristup su bolji i ko će pobediti u ovoj, novoj tehnološkoj renesansi 21. veka? Kina za sada ima manji broj tržišnih igrača i manju udeo globalno, modeli koje je napravila imaju ograničenja i bezbednosne i informacione rizike, ali su daleko jeftiniji, a neki su čak i otvoreni. Uz to, Kina ima veliko interno tržište i preferencijalni pristup tržištima u razvoju kojima je cena najveći ograničavajući faktor za rast. U tom kontekstu, izazovi sa cenzurom i privatnosti nad podacima su na drugom ili desetom mestu. Sa druge strane, u SAD-u mnoštvo privatnih investitora širom sveta ulaže milijarde dolara u ovu tehnologiju, koja je još uvek najnaprednija, a u razvijenom svetu i globalno su njihova rešenja još uvek glavna. Uz sve to, još uvek inovacija prvo nastaje na tlu SAD, te najbolji stručnjaci i globalni investitori se baš tu susreću da otpočnu revolucije budućnosti.

Na kraju, iako Amerika i dalje vodi, ta prednost više nije neprikosnovena. A pitanje ostaje - Ako nastavi ovim tempom, da li će Kina do 2030. godine postati globalni lider u tehnologiji? Za ovakvu ocenu je još uvek rano, imajući u vidu da iz godine u godinu izlaze sve inovativnija rešenja, ali jedno je sigurno. Ove dve sile su zaključane u tehnološkom i tržišnom springu, gde su ulozi toliko veliki da pobednik nosi sve.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)