Polarna noć je počela: Grad na Aljasci oprstio se od Sunca na 64 dana

Polarna noć je fenomen koji se javlja u najsevernijim i najjužnijim delovima Zemlje, kada Sunce ostaje ispod horizonta duže od 24 sata, odnosno na području iznad Arktičkog kruga.

Polarna noć u Utkijagviku počela je 18. novembra i trajaće do 22. januara 2026. godine, piše Fox Weather.

Utkijagvik na Aljasci, grad smešten oko 800 kilometara severozapadno od Ferbanksa, ima oko 4.400 stanovnika, kojima nisu strani ekstremni vremenski uslovi.

Poznat je i po arheološkim nalazištima starim preko 1.500 godina. Ranije se grad zvao Barou i predstavlja najsevernije naselje u zemlji, smešteno na severnoj padini Aljaske, blizu Arktičkog okeana.

Nalazi se na 71,17 stepeni severne geografske širine, unutar Arktičkog kruga.

Jedino svetlo daje Aurora borealis

Dok zime u Utkijagviku karakteriše više od 60 dana mraka, tokom leta grad uživa skoro tri meseca neprekidne sunčeve svetlosti.

Stanovnici su se prilagodili ekstremnim uslovima, a život se nastavlja uprkos dugim periodima bez sunčeve svetlosti.

Ovaj fenomen je posledica nagiba Zemljine ose i odlikuje ga neprekidni mrak, pri čemu jedino prirodno svetlo potiče od prigušenog sumraka i Aurore borealis.

Pojava polarne svetlosti 

Poslednjih dana na našoj zvezdi izbile su tri snažne solarne erupcije koje su usmerene direktno ka Zemlji.

Jedan od najlepših efekata ovakvih oluja jeste pojava polarne svetlosti - Aurore borealis, kada naelektrisane čestice ulaze u atmosferu i stvaraju zavese zelene, ljubičaste i crvene svetlosti, koje bi ovog puta mogle da budu vidljive znatno južnije nego inače.

Foto: AP/Jane Barlow

Drevne kulture imale su veoma različita tumačenja ovog dramatičnog prirodnog fenomena.

Punu veličinu južne polarne svetlosti uglavnom mogu da vide samo pingvini, ali ponekad je ona vidljiva i ljudima koji žive veoma daleko na jugu.

Koliko polarna noć traje na različitim mestima?

Mračna sezona na Arktiku najkraća je neposredno pored Polarnog kruga i postepeno se produžava što se više približavamo Severnom polu.

Pošto se Svalbard nalazi između kopnenog dela Norveške i Severnog pola, on ima najdužu mračnu sezonu u Norveškoj.

Mračna sezona na Svalbardu traje od kraja oktobra do sredine februara, dok je period između 14. novembra i 29. januara njen najintenzivniji deo, poznat kao polarna noć.

Foto: Envato

Početak i kraj mračne sezone na Svalbardu ne razlikuju se značajno od onih u kontinentalnoj Norveškoj. Mračna sezona je, svakako, jedinstven fenomen.

To objašnjava zašto mračna sezona u Tromseu traje 49 dana, dok u Longjerbijenu traje čitavih 113 dana.

Foto: AP

Fenomen polarne noći igra ključnu ulogu u formiranju polarnog hladnog vrtloga - mase hladnog vazduha koja tone iznad Severnog pola i utiče na vremenske uslove u severnoj hemisferi.

Ovaj hladni vazduh povremeno može da prodre ispod stratosfere i da se spusti južno, preko 48. stepena severne geografske širine.

Dok zime u Utkijagviku karakteriše više od 60 dana mraka, tokom leta grad uživa skoro tri meseca neprekidne sunčeve svetlosti. 

Komentari (0)