Od liberalne utopije do digitalne dominacije desnice – transformacija društvenih mreža

Pre nešto više od decenije, digitalni svet, od društvenih mreža do YouTube-a i online foruma, bio je dominantno levo orijentisan. Mlade generacije su putem interneta propagirale progresivne ideje, a Barak Obama je kampanjama 2008. i 2012. pokazao kako se digitalna sfera može koristiti za političku mobilizaciju i pobedu.

Kompanije Silicijumske doline, poput Facebook-a, Google-a i Twitter-a, bile su prirodno vezane za liberalne vrednosti, a njihovi zaposleni u ogromnoj većini finansijski su podržavali demokrate.

Internet je tada bio prostor progresivnih pokreta kao što su Occupy Wall Street, Black Lives Matter i kampanja za LGBTQ prava. Levica je u tom periodu čvrsto držala narativ i kontrolisala načine na koje su političke ideje putovale kroz digitalne kanale, koristeći prednosti tada još uvek slobodnog i decentralizovanog interneta.

Preokret dolazi sa Donaldom Trumpom, koji je za razliku od tradicionalnih političara, brzo shvatio da internet ne nagrađuje racionalnu raspravu, već pažnju. Dok je Hilari Klinton gradila klasičnu kampanju oslanjajući se na standardne forme političkog marketinga, Tramp je koristio tvitove, memove i sirove emocije kao oružje direktne mobilizacije.

Forumi poput 4chan-a i Reddit-a postali su njegovi prirodni saveznici, dok su alt-right zajednice i vojske mimera oblikovale političku dinamiku na mreži stvarajući sadržaje koji su postajali viralni. Njegova kampanja bila je zasnovana na brzini, konfliktu i prepoznavanju jednostavne istine: digitalni algoritmi favorizuju ono što izaziva najsnažnije emocije, bez obzira na verodostojnost ili političku korektnost.

U ranim fazama razvoja, društvene mreže nisu politički selektovale sadržaj, ali su njihovi algoritmi prirodno favorizovali emociju. Sadržaji koji izazivaju šok, bes ili strah širili su se brže od analitičkih i kompleksnih političkih rasprava koje zahtevaju dužu pažnju publike. Desnica je ovaj mehanizam razumela bolje od levice, koristeći jednostavne poruke i emocionalno nabijene narative za brzo širenje svog uticaja.

POVEZANE VESTI

Društvo

(VIDEO) Lažne vesti preuzimaju društvene mreže? "U zemljama komšiluka imamo fejk njuz, a u Srbiji ignorisanje realnosti"

Istraživanja Evrobarametra za 2023. godinu pokazuju da više od četvrtine građana Evropske unije smatra da su često ili vrlo često izloženi lažnim vestima, a većina misli da može lako da ih prepozna. Sagovornica Newsmax Balkans ističe da je u Srbiji najveći problem "prikrivanje realnosti".

19:41Pre 22 d07.04.2025.

Autor

EKONOMIJA

(VIDEO) Zašto EU i Rusija uvode pravila za digitalne gigante

Evropska unija šalje jasnu poruku velikim tehnološkim kompanijama - evropski zakoni važe za sve, bez obzira na sedište. O promenama na digitalnom tržištu za Newsmax Balkans Marko Todorović iz Centra za evropske politike.

21:01Pre 7 d22.04.2025.

Autor

SVET

(VIDEO) Krajnji desničar u Rumuniji na TikToku imao više pregleda nego Tramp: EU šalje komisiju da ispita slučaj

Nakon efere i sumnje da se društvena mreža TikTok umešala u rumunske predsedničke izbore, na kojima je iznenada u prvom krugu pobedio krajnji desničar Kalin Đorđesku, Ustavni sud je doneo odluku da se ponovi brojanje glasova.

20:56Pre 147 d03.12.2024.

Autor

Nakon Trampove pobede 2016. godine, Silicijumska dolina pokušava da uvede strože kontrole kroz moderaciju sadržaja, fact-checking inicijative i borbu protiv dezinformacija. Međutim, ovakve politike često su delovale selektivno, dodatno učvršćujući percepciju da velike platforme cenzurišu konzervativne glasove, a ne samo očigledne lažne vesti ili dezinformacije.

U isto vreme, deo tehnološke elite, uključujući Pitera Tila, JD Vensa i kasnije Ilona Maska, počeo je da podržava desničarske narative. Za njih je Trampov politički ekosistem predstavljao odskočnu dasku kojom Silicijumska dolina konačno može izaći iz okvira institucionalnih pritisaka i kulturnih očekivanja liberalnog mejnstrima. Takva promena u pozicioniranju vodećih ljudi iz tehnološke sfere dodatno je ubrzala gubitak liberalne dominacije u digitalnom prostoru koji je započet.

Pandemija COVID-19 dodatno je ubrzala gubitak poverenja u liberalne institucije. Pod izgovorom zaštite javnog zdravlja, društvene mreže uvode najagresivnije oblike kontrole sadržaja u svojoj istoriji, često bez jasnih kriterijuma ili transparentnosti. Facebook, Twitter i YouTube masovno brišu postove, ukidaju naloge i ograničavaju diskusije koje odstupaju od zvaničnih stavova zdravstvenih institucija, čime se otvara pitanje granica slobode izražavanja u vanrednim okolnostima.

Fact-checking se ubrzo pretvara u političko oružje, dok se kritike lockdown-a, rasprave o poreklu virusa i debate o vakcinama etiketiraju kao dezinformacije, bez obzira na naučnu osnovu ili pravo na alternativno mišljenje. YouTube uklanja video sadržaje lekara i epidemiologa koji iznose drugačije stavove, dok Twitter suspenduje naloge stručnjaka i političara koji izražavaju skepticizam prema zvaničnoj politici.

Za mnoge korisnike, pandemija je postala trenutak kada su shvatili da se sloboda izražavanja može suspendovati ukoliko odstupa od prihvaćenog narativa. Frustracija zbog cenzure, lockdown politika i prisilnih mera radikalizovala je deo publike koji se tradicionalno poistovećivao sa levim vrednostima, a prostor su brzo zauzeli desničarski i antielitistički narativi, naročito na platformama koje su nudile manju kontrolu sadržaja.

Nezavisna medijska scena, predvođena podkasterima poput Džoa Rogana, Dejva Rubina, Tima Pula i Džimija Dora, dodatno je ubrzala promenu digitalne dinamike. Džo Rogan, nekadašnji podržavalac progresivnih ideja, otvara prostor za konzervativnije glasove i normalizuje narative koji su ranije smatrani marginalnim. Dejv Rubin se od progresivnog voditelja pretvara u kritičara liberalnog establišmenta, dok Tim Pul i Džimi Dor, iako deklarisani progresivci, sve češće kritikuju levicu iznutra, čime doprinose sve većem raskolu unutar tradicionalnih liberalnih glasačkih baza.

Posebno važan element u ovoj promeni bio je neuspeh Bernija Sandersa 2016. i 2020. godine. Njegov neuspeh da pobedi unutar Demokratske stranke ostavio je veliki broj mladih birača dezorijentisanim i otvorenim za alternativne narative koji su se kretali izvan klasične levo-desne podele, omogućavajući dalju ekspanziju novih glasova koji su svesno ignorisali tradicionalne ideološke okvire.

Danas internet više nije prostor za slobodnu razmenu ideja već bojno polje na kojem dominiraju oni koji najbolje manipulišu emocijama i narativima. Desnica je, za razliku od levice, bolje prilagodila svoje strategije pravilima digitalnog prostora, koristeći jednostavne poruke i viralnu snagu emocija koje same platofrme favorizuju. Dok progresivna scena i dalje insistira na racionalnoj argumentaciji i političkoj korektnosti kao svojim komunikacionim alatima, desnica uspešno koristi jednostavne impulse i algoritamske slabosti mreža za širenje svoje poruke.

U trenutnoj konfiguraciji, digitalni primat pripada onima koji su spremni da ga koriste bez iluzija o njegovoj neutralnosti, prihvatajući digitalni prostor kao sredstvo političke borbe, a ne kao mesto za neutralnu debatu.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)