Poražena Nemačka pre 80 godina podeljena na okupacione zone

Poražena Nemačka, uzročnica oba svetska rata, lišena je suvereniteta, kako su prethodno odlučile sile pobednice. 

Pošto se dogodila bezuslovna kapitulacija Nemačke 8. maja 1945. godine, SAD, Britanija, Sovjetski Savez i Francuska ustrojile su Saveznički kontrolni savet koji će u potonjem periodu, do maja 1955. odnosno u slučaju Sovjeta do marta 1948. upravljati okupiranom Nemačkom. 

U prvo vreme saveznici su pod pojmom Nemačke podrazumevali teritorijalni okvir koji je obuhvatala tzv. Vajmarska Nemačka. Sve prostore koji su po dolasku nacista na vlast pripojeni izdvojili su, odnosno vratili matičnim državama, uključujući Austriju.

Potom, Potsdamskim sprazumom 2. avgusta 1945. došlo je do bitnih teritorijalnih izmena. Istočna granična linije Nemačke pomerena je daleko zapadnije, na liniju Odra Nisa. 

To je dalje značilo da su Poljskoj pripojeni prostori Pomeranije, Šlezije, oblast Poznanja, južni deo Istočne Pruske. 

Prvih meseci, od marta do jula 1945. godine, te teritorije nalazile su se pod upravom sovetske vojske, da bi potom bile prepuštene poljskoj civilnoj administraciji. 

Severni deo Istočne Pruske i Memel priključeni su Sovjetskom Savezu. Sovjetska granica je takođe pomerena na zapad do Bresta, čime su iz okvira međuratnih granica Poljske izuzete znatne teritorije na istoku koje su pripojene sovjetskoj Belorusiji i Ukrajini.      

Četiri okupacione zone

Ostala teritorija Nemačke podeljena je u četiri okupacione zone, svaka pod upravom jedne od sila pobednica. 

Iako Francuska u prvo vreme, Londonskim protokolima 1944. nije bila planirana kao okupaciona sila, niti je uopšte bila pozvana na konferenciju u Potsdamu, konačno je usaglašena podela na četiri zone.  

Na istovetan način podeljen je i sam Berlin. Slična ili gotovo identična situacija bila je sa Austrijom, kao i gradom Bečom.

U sastavu okupacione zone SAD nalazio se najveći deo Bavarske i Hesena, kao i Bremen na severu.

Pfalc, severni deo Virtemberga i Badena, kao i Sarska oblast, u posebnom statusu, bili su pod upravom Francuske.

Britanska zona obuhvatala je severne delove potonje Zapadne Nemačke, Hanover, Šlezvig Holštajn, Vestfaliju, Hamburg, Donju Saksoniju.

Preoblikovanje tada ustrojenog, i u prvo vreme vrlo rigoroznog, okupacionog statusa započeće Bonsko pariskim sporazumima 1951/1952, što će biti konačno uobličeno ukidanjem okupacije maja 1955. 

Situacija se promenila pošto se dogodilo povlačenje službene Moskve iz Savezničkog kontrolnog saveta marta 1948. 

Stvaranje Istočne Nemačke

Posledice će biti stvaranje Savezne republike Nemačke od okupacionih zona koje su bile pod upravom SAD, Britanije i Francuske, dok je od sovjetske okupacione zone obrazovana Nemačka Demokratska Republika, kolokvijalno najčešće nazivana Istočna Nemačka.

Foto: AP/Richard Vogel

U okupaciji Nemačke, u manjem obimu i više kao vid simbolike, učestvovale su i trupe Poljske, Belgije, Norveške, čak i Luksemburga. 

U prvoj fazi, iako je dogovor bio drugačiji, postojale su znatne razlike u načinu okupacione uprave, uključujući i oštre mere denacifikacije, između četiri zemlje. 

U principu, okupacione politike SAD i Britanije bile su delom usaglašene, pa i bitno odmerenije od načina uprave Francuske i posebno Sovjetskog Saveza.

Okolnosti takozvanog hladnog rata dovešće do promene politike kod zapadnih zemalja, popuštanja zategnutosti, primene odnosa prema poraženim Nemcima, usaglašavanja tri zemlje pobednice, a onda i oblikovanja zapadne, Savezne Republike Nemačke, maja 1949. koja je ubrzo postala važan faktor NATO struktura, pošto je 1955. stvorena i vojska Zapadne Nemačke, Bundesver. 

Dotadašnje vojne guvernere zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu, zamenili su tada civilni visoki komesari.

Potom, oktobra iste 1949. stvorena je istočna Demokratska Republika Nemačka, od sovjetske okupacione zone. Ruske trupe konačno su, u skladu sa sporazumima, povučene tek 1994. godine. 

Puni suverenitet obnovljena ujedinjena Nemačka steći će 1990/1991. godine, posle raspada istočnog bloka, odnosno pobede Zapada u takozvanom hladnom ratu.  

Komentari (0)