(VIDEO) Kad Amerikanac zaplače na pomen Srbije: Poznati vinar iz Kalifornije nije zaboravio svoje poreklo

Ovaj polu-Irac, polu-Srbin, nekada je bio jedan od tri najbolja agenta za nekretnine u Kaliforniji, a pošto je zaradio dovoljno da ne mora više da razmišlja o egzistenciji, batalio je kuće i stanove i odlučio da ubuduće radi samo za svoju dušu, pa u spomen na majku koja he poreklom iz Hercegovine kupio – vinograd.

Ime mu je Ričard, a zovu ga Božo

"Ja sam ludi Irac iz Minesote. Ime mi je Ričard, Rik, koje sam dobio po mom ocu. Ali kasnije sam kršten u srpskoj crkvi u Dulutu, gde sam dobio ime Božidar. I sad me svi zovu Božo, i moji američki i moji srpski prijatelji. Moj otac je kasnije promenio veru, i prešao u pravoslavlje. Od tada svake godine slavimo našu krsnu slavu, Svetog Arhanđela Mihaila", ponosno ističe naš sagovornik.

Božo je vlasnik Opolo, imperija koja godišnje proizvede više od milion litara vina, od kojih su mnoga, naročito njegov čuveni Zinfandel, pokupila internacionalne Grand Prix titule.

I "vranac" na američkom tržištu

Ipak, najponosniji je na to što je posle skoro 10 godina borbe uspeo da dobije dozvolu da u Americi posadi našu autohtonu sortu – vranac, koji je ove godine stigao za berbu i biće prvi put flaširan i spreman za tržište.

Ali pre nego što je postao uspešan vinogradar Božo se bavio raznim drugim stvarima i zaradio veliki novac, o kome ne voli mnogo da priča.

"Prvi posao mi je bio to da sam gurao kolica u samoposluzi. Radio sam u toj trgovini sve, kasnije postao prodavac, pa menadžer. Počeo sam sa 15 godina, godinu dana nakon što mi je umro otac. Počeo sam da radim da bih pomogao porodici koja je tada bila u teškoj situaciji, i na kraju sam napustio tu radnju kao asistent menadžera. Imao sam 50 ljudi koji su radili za mene kada sam imao samo 19 godina", priča on.

Prvi milion

Kaže da je svoj prvi milion zaradio prodajući nekretnine.

"Mada, mislim da i dalje imam samo taj jedan million, možda (smeh). Prvo sam radio kao real estate agent tri godine i onda sam kupio malu kompaniju sa šest zaposlenih. Tri godine kasnije imao sam 125 zaposlenih trgovaca nekretninama. Otvorili smo i banku za kredite, kompaniju za obveznice… Stalno smo radili na usavršavanju, tako da sam 1985. godine, pre internet, razvio jedan softver koji je omogućio mojim agentima da budu vrlo produktivni, da prodaju više kuća za kraće vreme i bili su bolje plaćeni. Druge agencije u to vreme su imale po jedan kompjuter, a kod mene je svaki agent imao svoj kompjuter, plus taj softver. To je dovelo sve agente da rade kod mene jer ako si radio za nekog drugog morao si se boriti sa tim programom, koji je u ono vreme bio nešto poput veštačke inteligencije danas", priseća se Božo.

Srpski koreni - neprocenjivo

On kaže da ga novac nije promenio, da i dalje živi skromno, pa tako često u svojoj kući, na obodu vinograda, pozove svoje radnike, među kojima ima dosta onih koji su srpskog imena i porekla, da zajedno gledaju mečeve srpskih sportista.

Božo se za srpsku stvar ne bori busanjem i parolama, već tako što svoje prijatelje, Amerikance i druge, jednom godišnje vodi u obilazak srpskih vinarija, gradova, prirodnih lepota, posle čega se oni sami vraćaju u Srbiju.

Na pitanje koliko mu znači njegovo srpsko poreklo zastaje, u oku mu zaiskri suza.

"To mi znači sve. Najbolja stvar u mom životu. Možda je to moja porodica, ali moji srpski koreni, to je neprocenjivo. Da se razumemo, nema ništa loše vezano za američki ili irski narod, ili bilo koji drugi. Ali ono što mi imamo, kumovi, društvo, ta bliskost… Mislim da je to i veliki deo mog uspeha", ističe on.

Komentari (0)