Da li Tramp menja strategiju o kritičkim mineralima?

Prvih nekoliko dana nakon povratka u Belu kuću, Donald Tramp je jasno stavio do znanja da će energetska i rudarska pitanja biti među ključnim stavkama njegove političke agende.

Na samom početku svog mandata proglasio je vanredno stanje u energetskom sektoru, što mu je omogućilo da izdaje hitne izvršne naredbe kojima se zaobilaze pojedine regulatorne procedure, uključujući i ekološke zabrane bušenja na Aljasci.

Time je otvorio vrata američkim kompanijama da agresivnije istražuju i eksploatišu naftu, gas i minerale bez čekanja na dugotrajne dozvole.

Kako se globalna ekonomija ubrzano menja, prelazak na električna vozila, razvoj veštačke inteligencije i modernizacija vojske zahtevaju ogromne količine litijuma, kobalta i retkih zemnih metala.

Svestan činjenice da Kina kontroliše veliki deo lanca snabdevanja tim resursima, Trampova administracija pokušala da pronađe alternativne izvore, bilo da se radi o Grenlandu sa njegovim arktičkim zalihama ili Ukrajini sa litijumskim poljima.

Međutim, već neko vreme Trampova energetska ofanziva deluje kao da "stoji u mestu" bez značajnih diplomatskih uspeha u međunarodnoj sceni. Da li je reč o promeni strategije ili samo zatišje pred buru?

Da li je Tramp odustao od Grenlanda?

Pre nekoliko meseci javnost je ponovo čula Trampa kako govori o Grenlandu, temi koja je prvi put isplivala još 2019. godine kada je pokušao da kupi ostrvo od Danske. Ono što je tada izgledalo kao bizarna ideja, danas poprima obrise geopolitičke strategije.

Grenland nije samo ogromno ostrvo sa strateškim položajem u Arktiku - ono krije i kritične minerale uključujući litijum, retke metale, naftu i gas.

Danska obaveštajna služba i reporteri nacionalne televizije DR, tvrde da su pojedinci bliski Trampu vodili subverzivne akcije na ostrvu u periodu između januara i juna ove godine.

Oni su, prema navodima medija, pravili spiskove lokalnih političara i lidera zajednica - onih koji bi podržali bliže veze sa SAD i onih koji su protivnici. Takođe se tvrdi da su koristili su vršiči propagandni uticaj na lokalno stanovništvo, podsećajući Grenlanđane na istorijske nepravde Danske kako bi podstakli nezadovoljstvo i otvorili prostor za ideju nezavisnosti.

Foto: Tanjug/AP/Alex Brandon

Neki od argumenata koji su koristili bili su i podsećanje na prisilne sterilizacije i asimilacione politike vlasti u Kopenhagenu.

Logika je sledeća: ako bi Grenland postao nezavisan, SAD bi mogle da mu ponude bezbednosni i ekonomski savez zasnovan upravo na eksploataciji resursa, uključujući litijum.

Za Trampovu administraciju, Grenland predstavlja dvostruku priliku: kontrolu nad strateškim rutama u Arktiku i pristup resursima koji su ključni za globalnu tranziciju ka baterijama i obnovljivoj energiji. Iako lokalna populacija nije pokazala veliko

interesovanje za spajanje sa SAD (samo šest odsto je u anketama bilo za tu ideju), američka politika jasno ide ka pokušaju dugoročne infiltracije i stvaranja zavisnosti Grenlanda od Vašingtona.

Iako Tramp tvrdi da Danska "preteruje" i da su njegovi propagandisti na Grenlandu "privatni građani koji koriste ustavno pravo slobode govora", ostaje nejasno da li Vašington ima dugoročne ambicije da nastavi sa širenjem svog uticaja na ostrvu.

Ono što stoji kao najveća prepreka ovoj strategiji jeste i revitalizacija transatlantske saradnje između Amerike i evropskog krila NATO nakon samita u Hagu, gde je, nasuprot prethodnoj retorici, Tramp nedvosmisleno potvrdio svoju privrženost savezu.

U takvim okolnostima, bilo kakvo uticanje na teritorijalni suverenitet Danske bilo bi shvaćeno kao neprijateljsko delovanje prema članicama saveza.

Tramp i ukrajinski litijum

Paralelno s Grenlandom, Tramp je na početku mandata potpisao sporazum o mineralima sa Ukrajinom, u nameri da obezbedi američki interes u eksploataciji litijuma, nikla i drugih strateških resursa.

Sporazum je dočekan sa velikim očekivanjima u Kijevu, jer je značio potencijalnu dugoročnu američku uključenost u razvoj ukrajinske privrede i obezbeđenje njenog energetskog suvereniteta.

Međutim, krajem avgusta ove godine, ruske trupe su zauzele litijumsko ležište u Donjecku, što je direktno pogodilo same temelje tog sporazuma. Ovo nalazište nije najveće u Ukrajini, ali je strateški važno zbog visoke koncentracije rude. Umesto oštre reakcije Bele kuće, usledila je tišina.

Tramp i njegovi savetnici nisu javno komentarisali gubitak, iako se radi o resursu koji je bio deo dogovora potpisanog samo nekoliko meseci ranije.

Foto: Tanjug/AP/Alex Brandon

Da li je reč o kalkulisanom ćutanju kako se ne bi ugrozio potencijalni sporazum o primrju sa Rusijom ili Tramp gubi interes za ukrajinske minerale?

Za Ukrajinu to može biti znak da američko interesovanje slabi i da su mineralni sporazumi bez čvrstih garancija prazna obećanja.

U trenutku kada su ukrajinske zalihe protivvazdušne odbrane iscrpljene, a američka vojna pomoć praktično obustavljena, gubitak litijuma dodatno otežava Kijevu poziciju u ratu i potencijalnim pregovorima.

Umesto da se Vašington bori da očuva ove resurse, čini se da Trampova administracija sve više prihvata ideju da Ukrajina mora sama da pronađe izlaz, dok SAD ulažu energiju u domaće projekte i alternativne izvore resursa.

Okretanje domaćim projektima?

Krajem avgusta ove godine, Rojters je objavio da Trampova administracija razmatra plan da preusmeri najmanje dve milijarde dolara iz CHIPS Act-a, zakona namenjenog razvoju poluprovodnika, ka projektima vezanim za kritične minerale.

Ova sredstva su već odobrena za istraživanje i gradnju fabrika čipova, a ideja je da se njihovim povlačenjem iz budžeta mogao da se preusmeri novac bez da Kongres ponovo glasa o tome.

Prenamena ovih sredstava bi značila da će se deo investicija namenjenih domaćoj proizvodnji poluprovodnika koristiti za obezbeđivanje resursa poput litijuma, kobalta i retkih zemnih metala, koji su ključni ne samo za elektroniku i baterije, već i za odbrambenu industriju. Ova strategija je samo nastavak napora Trampove administracije da se Amerika ostamostali i smanji zavisnost od spoljnih faktora, prvenstveno Kine.

U isto vreme, pokreću se i novi ruadarski projekti u Americi, među kojima je i projekat Tonopah Flats u Nevadi - jedno od najvećih nalazišta litijuma na kontinentu.

Foto: Tanjug/AP/Mark Schiefelbein

Projekat pokriva više od 10.000 hektara i već je prošao kroz detaljna geološka istraživanja, uključujući bušenja, hemijske analize i testove nove tehnologije ekstrakcije.

Za razliku od tradicionalnih metoda, koristi se selektivna ekstrakcija (SLE), koja obećava niže troškove i manji negativan uticaj na životnu sredinu. Ovo nije samo rudarski projekat, već i eksperimentalna platforma za buduću američku energetsku nezavisnost.

Ako uspe, mogao bi da obezbedi dovoljno litijuma za milione baterija godišnje i da smanji oslanjanje SAD na uvoz iz Kine i Latinske Amerike, što objašnjava zašto je dobio status prioriteta kroz ubrzane federalne procedure (FAST-41).

Ovaj projekat ukazuje na Trampovu strategiju da interno obezbedi strateške minerale, umesto da zavisi od nestabilnih međunarodnih dogovora.

Ovakav sled događa stvara utisak da Trampova administracija pravi zaokret ka unutrašnjoj energetskoj suverenosti nasuprot diplomatskoj ofanzivi.

Foto: AP/Susan Walsh

Iako je prerano reći da li je Tramp odustao od spoljnopolitičke ofanzive kada su u pitanju retki minerali, jasno je da je deo dugoročne stratgije eksploatacija ovih resursa unutar SAD.

Trampov krajnji cilj ostaje isti - maksimalno obezbeđivanje resursa, bilo domaćih ili stranih, i minimalno ulaganje u savezništva koja ne donose brze koristi.

Ukrajina je već izgubila pažnju Vašingtona i deo svojih litijumskih resursa, Grenland je postao meta tihe subverzije, a domaći litijum dobija prioritet.

Sledeći period pokazaće da li će ova politika obezbediti Americi dugoročnu energetsku sigurnost ili će ipak zavisiti od uvoza iz drugih zemalja.

Komentari (0)