Izbori u Moldaviji: Proevropska Partija akcije i solidarnosti osvojila 50,1 odsto glasova, proruski Patriotski blok 24,2

Centralna izborna komisija je prethodno objavila da je više od 1,59 miliona birača, odnosno oko 51,9 odsto upisanih birača, dalo svoj glas, uključujući 264.000 Moldavaca na biračkim mestima u inostranstvu, prenosi Rojters.

Analitičari smatraju da su ovi izbori od presudnog značaja jer bi mogli da odrede sudbinu nastojanja Moldavije da se pridruži Evropskoj uniji ili ponovo okrene Rusiji, prenose agencije.

U Moldaviji su u nedelju u sedam sati po lokalnom vremenu otvorena birališta na redovnim parlamentarnim izborima, za koje analitičari smatraju da su od presudnog značaja jer bi mogli da odrede sudbinu njenog nastojanja da se pridruži Evropskoj uniji ili ponovo okrene Rusiji.

Očekivalo se da će preko 3,2 miliona Moldavaca glasati na biračkim mestima u zemlji koja su otvorena do 21 sat, a 13 političkih stranaka, tri izborna bloka i četiri nezavisna kandidata registrovano je u izbornoj trci za 101 poslaničko mesto u moldavskom parlamentu.

Da bi prešao izborni cenzus nezavisnom kandidatu je potrebno dva odsto glasova, stranci pet odsto glasova, izbornom bloku sedam odsto, a da bi izbori bili validni, najmanje 33 odsto birača mora da izađe na birališta.

Nakon objavljivanja preliminarnih rezultata, CIK će ih sabrati i, u roku od 24 sata, predstaviti Ustavnom sudu, koji će potvrditi rezultate i potvrditi mandate izabranih poslanika.

Foto: AP/Vadim Ghirda

Nakon toga, u roku od 30 dana, novi parlament se saziva na konstitutivnu sednicu, dekretom koji izdaje predsednik republike.

Prema poslednjim anketama, vladajuća proevropska Partija akcije i solidarnosti (PAS) moldavske predsednice Maje Sandu, mogla bi da izgubi većinu i da bude prinuđena da traži koalicione partnere. 

Opozicione snage, poput proruskog Patriotskog bloka i nominalno proevropskog saveza Alternativa, pokušavaju da pridobiju birače nezadovoljne visokim cenama, sporim reformama i skepticizmom prema približavanju Evropi.

Moskva negira mešanje u unutrašnje stvari Moldavije i tvrdi da Kišinjev podstiče antirusko raspoloženje iz političkih razloga.

Sandu, školovana na Harvardu i bivša zvaničnica Svetske banke, osnovala je 2016. godine centrističku, reformski orijentisanu PAS partiju. 
Jedan od njenih najbližih saradnika je Dorin Rečean, prozapadni ekonomista i bivši ministar unutrašnjih poslova, koji je postao premijer u februaru 2023.

Njihov PAS sada se suočava sa ozbiljnim izazovom Patriotskog bloka, saveza levičarskih proruskih partija, u kojem je i bivši predsednik Igor Dodon, kojeg je Sandu pobedila 2020. godine. 

Foto: AP/Vadim Ghirda

Patriotski blok tvrdi da je evropska integracija pretnja nezavisnosti Moldavije i zalaže se za bliže veze sa Rusijom.

Svaka buduća koalicija verovatno bi otežala predsednici Moldavije Maji Sandu sprovođenje plana da ova zemlja do 2030. postane članica EU, što bi zahtevalo obiman zakonodavni rad. 

Na referendumu o članstvu u EU 2024. godine jedva je pređena granica od 50 odsto podrške.

Moldavija ima većinsko rumunofono stanovništvo i veliku rusofonu manjinu, a politička vlast se decenijama smenjivala između proruskih i proevropskih grupacija. 

Ruske trupe i dalje su stacionirane u Pridnjestrovlju, koji se odvojio početkom 1990-ih.

Zbog neizvesnog rezultata, manji akteri mogli bi odigrati presudnu ulogu.

Foto: AP/Vadim Ghirda

Savez Alternativa, čiji su lideri gradonačelnik Kišinjeva Ion Čeban i predsednički kandidat iz 2024. Aleksandru Stojanoglo, pokušava da pridobije razočarane centrističke birače. 

Nominalno proevropski, oni optužuju vladu da nije obezbedila dobre puteve, pristojne plate i penzije. 

Neki analitičari smatraju da Alternativa zapravo služi kao "rasipnik glasova" koji oduzima podršku PAS-u, a istovremeno zadržava kanale ruskog uticaja.

Tu je i antielitistička populistička stranka Naša partija, koju predvodi bivši gradonačelnik Renato Usatji, nekada povezan sa ruskim nacionalističkim političarima, navodi Gardijan.

Sandu je glasanje opisala kao "najvažnije izbore u istoriji Moldavije" i u obraćanju naciji upozorila je da Rusija troši stotine miliona evra da bi uticala na ishod izbora.

Moldavska policija je poslednjih nedelja pojačala istrage o ilegalnom finansiranju stranaka, a privedene su 74 osobe zbog navodne ruske umešanosti u pokušaje izazivanja nereda.

Foto: AP/Vadim Ghirda

Lider Patriotskog bloka Igor Dodon, bivši predsednik, izjavio je da su pojedini članovi njegove koalicije bili na meti vlasti.

"Kriminalni PAS režim pokušava da nas zastraši, uplaši narod i ućutka nas", naveo je Dodon u saopštenju.

Prošlog meseca, odbegli tajkun Ilan Šor, pod sankcijama SAD i EU kao navodni ruski agent, otvoreno je ponudio Moldavcima mesečne isplate od 3.000 dolara za učešće na antivladinim protestima, navodi Rojters.

Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope, većinu svojih energetskih potreba pokriva uvozom skuplje energije iz Rumunije. 

Iako je inflacija opala sa dvocifrenih nivoa iz 2022, i dalje se kreće oko sedam odsto zbog čega su mnogi birači ogorčeni.

Korupcija je i dalje rasprostranjena, a reforme u ključnim oblastima, poput pravosuđa, odvijaju se sporo, navodi agencija. 

Foto: AP/Vadim Ghirda

Građani će u nedelju izabrati 101 poslanika po proporcionalnom sistemu.

Ključni faktor biće glasovi dijaspore: procenjuje se da oko milion Moldavaca živi u inostranstvu. 

Birači u zapadnoj Evropi tradicionalno podržavaju proevropske stranke i doprineli su tesnoj pobedi na referendumu o EU. 

Neizvesnost predstavljaju i 277.000 registrovanih birača u Pridnjestrovlju.

Pošto ankete pokazuju da PAS ima tek malu prednost nad Patriotskim blokom, moguće je nekoliko scenarija.

PAS bi mogao da osvoji tesnu pobedu i tako nastavi proevropski reformski kurs.

Verovatniji scenario je da PAS osvoji najviše glasova, ali bez većine, što bi dovelo do dugih i teških pregovora o formiranju vlade. 

Neki analitičari smatraju da bi razlike u spoljnopolitičkoj orijentaciji mogle biti toliko nepremostive da bi jedino novi izbori mogli razrešiti blokadu.

Treći scenario je pobeda proruskog bloka uz podršku centrističkih stranaka, što bi usporilo ili zaustavilo evropske integracije Moldavije.

Ishod će pokazati da li će ova bivša sovjetska republika, nezavisna od 1991, nastaviti putem ka Zapadu ili će se ponovo okrenuti Rusiji.

Komentari (0)