(FOTO) Priča o Vilijemu Nikolinu - ratni heroj i američki diplomata pomogao hiljadama Srba, pisao Reganu i Klintonu

Iako su iza njega ostala velika dela, poput spasavanja 62.000 srpskih izbeglica, kojima je lično omogućio dolazak u Ameriku i priliku da otpočnu novi život dostojan čoveka, njegovo ime je retko ko od vas čuo.

Kao dete srpskog imigranta probijao se kroz život u Americi težim putem, oca je izgubio rano, majka je bila heroj albanske golgote i Solunskog fronta, a imao je želju da postane novinar.

Foto: Privatna arhiva porodice NikolinČlanak o Nikolinu u magazinu "Serbs World"

Dalje ga put vodi kroz školovanje u Beogradu, Drugi svetski rat u kome je kao vojnik prošao strahote Severne Afrike, Sicilije i na kraju sa svojim tenkom prvi ušao u oslobođeni Rim.

Posle toga sledi povratak u Ameriku, ženidba koleginicom novinarkom i povratak u Beograd, ovog puta kao diplomata.

Kao vicekonzul u Minhenu pomagao Srbima

Nikolin 1955. godine iz Beograda biva premešten u Generalni konzulat SAD u Minhen, gde sa mesta vicekonzula nastavlja borbu za srpski narod. U njegovu kancelariju svakodnevno stiže bezbroj zahteva Srba koji žele da idu preko okeana, u Ameriku.

Slobodan vikend, umesto na pikniku, Nikolin provodi u kancelariji, zatrpan aplikacijama Srba koji su se posle rata zatekli u Nemačkoj, uglavnom izbeglica po političkoj liniji i preživelih logoraša iz koncentracionih logora smrti.

"U jednom trenutku prekida ga poziv stražara sa kapije. Srpska izbeglica traži da govori sa nekim u vezi sa njegovom aplikacijom za dolazak u SAD. Nikolin odlazi do kapije. Nakon nekoliko minuta razgovora obećava zemljaku da će da proveri njegov slučaj.

Foto: Privatna arhiva porodice NikolinNikolin u poseti manastiru Hilandar

Vraća se u kancelariju, nalazi aplikaciju, na kojoj piše da je odbijena zbog "neodgovarajuće dokumentacije". Zagolicalo ga je da vidi u čemu je problem. Na posletku, biva šokiran kada saznaje da je suština u tome da su neki od podnetih dokumenata napisani ćirilicom.

"Koliko li je još Srba odbijeno samo zbog istih razloga?", zapitao se. Smesta kreće da radi na slučaju. Vikend provodi zatrpan gomilom aplikacija. U svakoj nailazi na isti problem. Do kraja vikenda koriguje i prosleđuje 114 srpskih aplikacija.

Odlikovao ga predsednik Ajzenhauer

Toliki broj aplikacija ne prolazi neopaženo. Kancelaru američke ambasade u Bonu Donaldu Smitu upada u oči ova informacija. Njemu nije nepoznata situacija sa srpskim izbeglicama, između ostalog i kao stručnjaku za srpsku epsku poeziju. 

Zove Nikolina i pita ga zašto je procesuirao toliko aplikacija za tako kratko vreme. Nikolin mu je objasnio i gospodin Smit je bio fasciniran. Obećao mu je da će njegov trud pomenuti američkom predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru na sastanku u Vašingtonu sledeće nedelje.

Po Smitovom povratku iz SAD Nikolin je unapređen u glavnog američkog oficira za izbeglice iz cele Nemačke i Austrije, a kasnije je ukazom predsednika Dvajta Ajzenhauera, njegovog ratnog komandanta sa severnoafričkog fronta, odlikovan visokim priznanjem za izuzetne zasluge.

Foto: Privatna arhiva porodice NikolinNikolin odlikovan visokim priznanjem za izuzetne zasluge

Na tom mestu je ostao narednih 10 godina i za to vreme je njegova kancelarija odobrila čak 62.000 zahteva Srba koji su život želeli da nastave u Americi.

Kada su 1956. Sovjeti njemu tako dobro znanim tenkovima ugušili pokušaj mađarske revolucije, Nikolin je svoju kancelariju prvo premestio u Salcburg, Austriju, a zatim sledi povratak u Jugoslaviju, gde je radio na prihvatu mađarskih izbeglica koje su u kolonama dolazile preko granice.

Rešio krizu sa kubanskim imigrantima

Deset godina kasnije, kada se situacija u Evropi malo smirila, Nikolin je od američke vlade dobio novi poverljiv i težak zadatak, i opet su njegova glavna briga bila – izbeglice. Ovoga puta kubanske.

Naime, američki konzulat u Vindsoru (Kanada) bio je u to vreme glavni centar za prihvat izbeglica koje su napuštale Kastrov komunistički bastion, pošto američka vlada nije dozvoljavala da se kubanske izbeglice primaju na američkoj teritoriji. 

Posle tri meseca rada Nikolin je pozvao Vašington i objasnio kako je postojeća situacija neodrživa i kako bi Stejt department trebao neodložno da počne prihvat izbeglica na obalama Floride, koje su bile logična i najbliža destinacija.

Njegov predlog je ubrzo prihvaćen tako da je zahvaljujući jednom Srbinu kubanskim imigrantima znatno olakšan dolazak u SAD, a američkim poreskim obveznicima ušteđeni milioni dolara koje su plaćali na avio karte kojima su izbeglice prebacivane do Konzulata u Vindsoru.

Okinava - poslednja diplomatska misija Nikolina

Nakon Kanade, Nikolin je poslat na službu u Australiju, gde je u to vreme sve bilo u znaku Vijetnamskog rata. Američki vojnici su iz Sidneja slati na front u vijetnamske džungle, u suprotnom smeru stizali su kovčezi sa njihovim telima, a za najteže diplomatske zadatke Stejt department se uvek oslanjao na prekaljeni kadar. A takav je bio Nikolin.

Uskoro ga šalju još bliže vijetnamskom frontu, na Okinavu, gde nekoliko godina obavlja najodgovornije dužnosti, a na kraju učestvuje i u zvaničnoj predaji ostrva koje su Amerikanci okupirali posle Drugog svetskog rata, natrag u ruke Japancima.

Foto: Privatna arhiva porodice NikolinVilijem sa suprugom Milicom na Okinavi početkom 1970-tih

Okinava je bila i poslednja diplomatska misija Vilijema Nikolina. Te 1973. godine penzioniše se uz medalju za posebne zasluge Stejt departmenta i vraća u Ohajo, gde nastavlja da živi mirnim životom. Počinje da se bavi slikarstvom, a omiljena tema su mu bili srpske crkve i manastiri, čijoj se arhitekturi i svodovima divi.

Kada su ga jednom, prilikom dodele jednog priznanja, pitali na koji je detalj iz svoje biografije najponosniji, Nikolin je bez mnogo razmišljanja rekao: "Na to što sam doveo 62.000 mojih Srba u Ameriku!".

Pisma Reganu i Klintonu

Koliki je patriota bio govori i činjenica da je i svoje penzionerske dane trošio da proširi istinu o Srbima, u vremenima kada su Amerikanci počeli da zaboravljaju stare saveznike iz dva svetska rata.

Kada su 1981. albanski nacionalisti digli pobunu na Kosovu, Nikolin je napisao pismo tadašnjem predsedniku SAD Ronaldu Reganu, u kome objašnjava aktuelnu situaciju na Kosmetu, ali i istorijski kontekst, te od njega traži oštru reakciju i kritiku režima u Beogradu, koji dozvoljava i podržava teror Albanaca nad Srbima, njihovim kulturnim i duhovnim dobrima, crkvama i manastirima.

Desetak godina kasnije putio je javno pismo američkom predsedniku Bilu Klintonu koje je prenelo nekoliko američkih medija, u kome žestoko kritikuje američku spoljnu politiku na Balkanu i u to vreme aktuelno bombardovanje položaja bosanskih Srba.

Foto: Privatna arhiva porodice NikolinPismo Nikolina Klintonu

Komentari (0)