Zvanični podaci kažu da je više od 1,24 miliona hektara zaštićenih lokaliteta u Ukrajini (odnosno više od trećine) bilo pogođeno ratom. Prema Ukrajinskom "Društvu za zaštitu prirode" više od 44 odsto najvrednijih prirodnih područja Ukrajine je pokriveno ratom.
Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development - EBRD) već uveliko pravi strategiju za obnovu Ukrajine, njene infrastructure i drugih oštećenih struktura koje su uništene tokom rata u ovoj državi.
Redakcija Newsmax Balkans je kontaktirala EBRD, kako bi dobila odgovore na dodatna pitanja koja se tiču obnove Ukrajine. Naš sagovornik, Arvid Turkner - generalni direktor EBRD za Ukrajinu i Moldaviju, je naglasio da je prioritet trenutna podrška Ukrajini, ali da su isto tako spremni da igraju vodeću ulogu kada dođe vreme za potpunu rekonstrukciju.
Mnoge sadašnje potrebe Ukrajine su u oblasti vojne opreme, koju EBRD ne može da finansira, ali naglašava da je podjednako važno podržati realnu ekonomiju, dajući Ukrajini kapacitet da se odupre ruskom agresorskom ratu i dobije mir koji sledi. Dodaje, da se upravo zbog toga investicije u Ukrajini usmeravaju u realnu ekonomiju.
"Što je privreda zdravija u ratu, to će manje koštati rekonstrukcija i oporavak zemlje. Posle rata, tokom faze rekonstrukcije, nastavićemo da radimo na istih pet prioriteta kao što radimo u ratnoj ekonomiji: podrška energetskoj bezbednosti, vitalna infrastruktura, bezbednost hrane, trgovina i privatni sektor. Takođe planiramo da nastavimo naš politički dijalog sa Ukrajinom kako bismo je podržali da unapredi svoje institucije i poslovno okruženje kao deo njene kandidature za EU", istakao je Turkner.
Od početka rata u punom obimu, EBRD je stavila više od pet milijardi evra na raspolaganje ukrajinskoj ekonomiji, a od toga 1,3 milijarde evra u 2024. godini, što se bliži godišnjem cilju od 1,5 do dve milijarde evra u ratu. Dogovoreno je da se kapital poveća za četiri milijarde evra kako bi se podržao ovaj finansijski plan.
"Što se tiče fizičke štete i potencijalnih troškova rekonstrukcije, poslednja procena Svetske banke, Evropske komisije i Ujedinjenih nacija kaže da je to iznos od 486 milijardi dolara. Uz pomoć spoljne budžetske podrške, ukrajinska Vlada je do sada uradila veoma dobar posao na obezbeđivanju makroekonomske stabilnosti. Zemlja je napredovala sa pada od 30% BDP-a u 2022. na porast od preko pet odsto u 2023, ali nestašice električne energije i veći troškovi uvezene energije u Ukrajini, zajedno sa nedostatkom radne snage usled rata, uzimaju danak u ekonomiji", istakao je Turkner.
Do početka ove godine, u Ukrajini su zabeležena četiri uzastopna kvartala rasta BDP-a, sa porastom u prvom kvartalu 2024. od procenjenih 6,5 odsto (na godišnjem nivou) premašivši 5,3 procenta ostvarenih u 2023, ali od tada rast je usporio, i prema rečima našeg sagovornika, budućnost sada ima više neizvesnosti.
Grivna je pala za oko 10 odsto od prošlog oktobra. Inflacija, koja je pala na ciljanu cifru od oko pet odsto 2023. godine, ponovo se vratila na 7,5 odsto, što je navelo centralnu banku da pauzira relaksaciju monetarne politike, ostavljajući referentnu stopu na 13 odsto.
Izgledi su bolji za izvoz, sada kada se novi ukrajinski crnomorski izvozni koridor duž obale sve više koristi. Ovo je ublažilo ranije ratne strahove o bezbednosti pomorskog transporta. Koridor se ne koristi samo za poljoprivredne proizvode već i za metale i rude. Međutim, ovo poboljšanje bi moglo biti nadjačano nestašicom energije.
Nakon objave da se u Zemljinoj orbiti pojavio drugi Mesec, nastale su i teorije zavere koje su povezivale primećeni i posmatrani objekat sa već postojećim Zemljinim satelitom.
Evropska unija (EU) nema uticaj na bilo kojoj strani za prekid vatre u Gazi, a i nije zaista jedinstvena u stavu o tome, smatra član tima Evropske komisije (EK) Ekart Stratenšulte.
Jedan od najvećih problema je nedostatak radnika zbog ratnog stanja. Podaci kažu da je do kraja 2023. godine, rat u Ukrajini je raselio oko 3,7 miliona ljudi unutar zemlje i primorao 6,3 miliona izbeglica i tražilaca azila da nađu zaštitu u inostranstvu, od kojih skoro šest miliona u Evropi.
"Nedostatak radne snage je i dalje akutan, a Ukrajina živi pod rizikom od većeg uništenja infrastrukture i proizvodnih kapaciteta. Konačno, iako je spoljno finansiranje na snazi za ovu godinu, manje je izvesnosti oko 2025. godine, koja takođe ima potencijal da utiče na makroekonomsku stabilnost. Kao rezultat toga, od 26. septembra smo revidirali naniže našu najnoviju prognozu rasta BDP-a za Ukrajinu za 2025. godinu: na 4,7 odsto sa šest odsto koliko smo predvideli u našem poslednjem izveštaju o regionalnim ekonomskim perspektivama u maju", obrazložio je direktor EBRD zadužen za Ukrajinu i Moldaviju.
On je naglasio da je njihov cilj prosperitet Ukrajine i ostvarenje njenih težnji ka evropskoj budućnosti.
"Prepoznajemo potrebu za kontinuiranom snažnom međunarodnom podrškom zemlji uprkos – ili čak upravo zbog – globalne političke neizvesnosti u kojoj živimo", rekao je Turkner.
Pored najavljenih investicija Evropske unije, Amerika je takođe potvrdila svoje finansijsko učešće u rekonstrukciji Ukrajine, štaviše, za ovu akciju su se već prijavile mnoge privatne američke kompanije koje će ulagati u obnovu infrastrukture ove države nakon rata.
Ostavke ministra Tomislava Momirovića i v. d. direktorke Infrastrukture železnice Jelene Tanasković ne bi začudile analitičara Dejana Vuk Stankovića, dok potpredsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Aris Movsesijan kaže da ne vidi razlog zašto se čeka s ostavkama.
Učenik Pete beogradske gimnazije Mihajlo Miljanić osvojio je treće mesto za najlepšu srpsku reč, a osmislio je "snomilje" što znači osećaj blage sreće pre spavanja.
U Skupštinu Srbije je stigao predlog izmena Zakona o visokom obrazovanju koji predviđa mogućnost dolaska stranih univerziteta. Nekadašnji ministar prosvete Srđan Verbić je izrazio sumnju u dobre namere predlagača imajući u vidu da je reč o hitnom postupku i bez javne rasprave.
Na listi najtraženijih begunaca Evrope, na kojoj je i vođa kavačkog klana Radoje Zvicer (42), nalazi se 26 prestupnika za koje je izdato upozorenje da su "opasni".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Mađarske Viktor Orban potpisali su Zajedničku političku deklaraciju između dve zemlje, a potpisano je još šest sporazuma o saradnji.
Holandska policija zadržala je osmoricu muškaraca u pritvoru zbog sumnje na učešće u nasilju u Amsterdamu pre nedelju dana, a 28 osoba se nalaze na listi lica sa kojima policija želi da obavi razgovor.
Nemački kancelar Olaf Šolc razgovarao je telefonom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, preneo je Rojters pozivajući se na neimenovani izvor iz nemačke vlade.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo je da se između njega i Trampa razvila konstruktivna interakcija i da je ukrajinska strana imala priliku da jasno iznese svoj stav o budućnosti sveta.
Lider španskog regiona Valensija Karlos Mazon izvinio se sugrađanima zbog grešaka u upravljanju elementarnim nepogodama, odnosno poplavom prošlog meseca, koje su odnele 216 života u tom delu zemlje, ali je naglasio da neće podneti ostavku, prenosi Politiko.
U požaru koji je izbio u domu za stare u gradu Viljafranka de Ebro u Saragosi poginulo je deset osoba, povređeno je nekoliko korisnika tog doma, od kojih je dvoje u kritičnom stanju, a sumnja se da je požar nastao u sobi jednog štićenika kada se zapalio dušek.
Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) saopštila je da je uhapsila komandanta jedinice za specijalne operacije, zbog sumnje da je ruskoj Vojnoj obaveštajnoj službi (GRU) otkrivao planove o akcijama iza neprijateljskih linija.
Komentari (0)