S kojim će se izazovima svet suočiti u 2026. godini?

Nova trka u nuklearnom naoružanju može da se zahukta. U 2026. nastaviće se ono što je započeto 2025. s odlukom velikih sila da zveckaju nuklearnim oružjem. Donald Tramp je naredio da se dve američke nuklearne podmornice premeste bliži Rusiji.

Vašington je poručio Moskvi da ozbiljno shvata takmičenje na Arktiku pa je otkrio da je rasporedio nuklearnu podmornicu u blizini Islanda.

Vladimir Putin je još 2022. izjavio da ne isključuje upotrebu nijednog tipa oružja u Ukrajini, uključujući nuklearno.

Kina želi da drži korak pa je, prema podacima koje su izneli generali Pentagona u Kongresu, za vreme predsednika Si Đinpinga proširila 60 odsto kapaciteta za pravljenje nuklearnog oružja.

Očekujemo i trku u veštačkoj inteligenciji, koja je predmet međunarodnog prestiža, kao i geopolitičkog takmičenja. Tako je zbog činjenice da veštačka inteligencija ima sve veću ulogu u ekonomiji, ali i odbrani.

Proizvodi nastali uz pomoć veštačke inteligencije činiće 13 odsto softvera, hardvera i usluga koje koristi vojska u 2026. Vidite i da se trend pojačava tako da će 2032. ovaj udeo porasti na skoro 25 odsto.

Zbog toga će se nastaviti takmičenje za eksploataciju retkih i kritičnih minerala, koji su postali predmet međudržavnih sporova. Bez retkih i kritičnih minerala, nema čipova i poluprovodnika, a bez njih nema pametnih telefona, računara, električnih automobila, savremenog oružja i - veštačke inteligencije.

Da li će svetska ekonomija osetiti posledice Trampovih carina?

Dok su prosečne američke tarife do Trampovog povratka na vlast iznosile tri odsto, one danas iznose 17 odsto. Ipak, razmena dobara u svetu odvijala se 2025. prilično uobičajeno. Nisu se ostvarila strahovanja brojnih ekonomista da će ovaj potez Trampove administracije drastično povećati inflaciju i značajno smanjiti privredni rast u Americi.

Ipak, neizvesnost ostaje, a 2026. je politički osetljiva godina. Održaće se izbori za Kongres, na kojima će se odlučivati o tome da li će Trampovi republikanci zadržati vlast u oba doma Kapitola.

Foto: Tanjug/AP/Alex Brandon

I Evropu čeka burna godina. Amerika je sve manje zainteresovana za Stari kontinent. Evropski lideri ubeđuju Donalda Trampa da ne odustaje od transatlantskih saveznika, ali to je isto kao da pokušavaju da zaustave točak istorije.

Potpredsednik Džej Di Vens je na početku 2025. otvoreno u Minhenu poručio Evropljanima da se Amerika okreće drugim delovima sveta. Ako je neko smatrao da je to bilo neobavezno ćaskanje, trebalo je da promeni stav makar krajem godine kad je objavljena nova američka bezbedosna strategija, u kojoj je zapisano ono što je Vens usmeno saopštio nekoliko meseci ranije.

U američkoj bezbednosnoj strategiji piše i da se Americi ne dopada liberalna Evropa i da bi Vašington više voleo da s ove strane Atlantika vidi vlade nalik vladi Viktora Orbana u Mađarskoj.

Ideološki sukob Starog i Novog sveta ostaje otvorena rana u odnosima Trampove Amerike i lidera Evropske unije. Evropa se ove godine suočava s pitanjem da li politički centar može da se održi ili će ojačati populističke i desničarske stranke.

Test za liberalne demokratije

U 2026. održaće se parlamentarni izbori u Mađarskoj, Sloveniji, Danskoj i Švedskoj i to će biti test za liberalne demokratije. Krajnje desničarske partije, poput Nacionalnog okupljanja u Francuskoj i Alternative za Nemačku, zalažu se i za to da njihove zemlje prestanu da pomažu Kijevu.

Kad smo Kijeva, pitanje svih pitanja je koliko Ukrajina još može da izdrži? Ima zapadnih novinara i analitičara koji predviđaju kraj rata u 2026. i to zbog strahovanja da Kijev duže ne može da izdrži da ratuje.

Zašto to kažu? Zato što Amerika pod vlašću Donalda Trampa ne želi da finansira Kijev kao što je to radila administracija Džoa Bajdena. Jedan od načina da se to uradi je da se Kijevu predoči da više neće moći da se oslanja na američka pleća. Evropljani su odobrili zajam Kijevu od 90 milijardi evra, što bi trebalo da znači da ukrajinska država može da opstane još godinu dana, ali ovo ne može biti trajno rešenje.

Ne može, između ostalog i zbog toga što se pojedine evropske zemlje, poput Mađarske, bune, kao i zbog toga što evropsko javno mnjenje gubi entuzijazam za rat koji je počeo pre bezmalo četiri godine.

Komentari (1)

Bon appetit

Ako SAD otmu-okupiraju-anektiraju Grenland, to će biti prvi, ali verovatno ne i jedini slučaj autofagije u elitnom NATO klubu. Možemo samo zamisliti tešku gorušicu u Danskoj, nešto slično što smo mi osetlli nakon nasilnog otimanja KiM od strane istih.

pre 3 meseca

0 0 Odgovori