Da li će AI moći da predvidi sukobe i spreči pobune pre nego što počnu

Zamislimo da je Vlada Tunisa autoritarnog vladara Zin el Abidin Ben Ali u decembru 2010. godine znala kakve će posledice da izazove samospaljivanje jednog uličnog prodavca voća.

Smrt Mohameda Buazizija pokrenula je masovne proteste koji su primorali Ben Alija da pobegne iz zemlje, a revolucija je inspirisala pobune širom regiona i iz korena promenila Bliski istok.

Šta bi se dogodilo da je režim tada imao alate veštačke inteligencije koji su mogli na vreme da predvide takav razvoj događaja?

Kako piše DW, vlasti su možda mogle da spreče proteste ili da uhapse vođe pokreta pre nego što on ojača.

Režim Ben Alija tada nije imao takve instrumente, ali danas pojedine autoritarne vlade poseduju ovu tehnologiju.

Kako se predviđanje sukoba uz pomoć veštačke inteligencije ubrzano razvija, tako raste i mogućnost da vlasti uguše političke proteste u začetku. 

Kako veštačka inteligencija može da predviđa sukobe

Neki modeli za predviđanje već postoje.

Veštačka inteligencija kombinuje mašinsko učenje i ljudsku stručnost kako bi mogla da "prepozna nove, suptilne signale rizika od sukoba u zemljama koje trenutno nisu u ratu", objašnjava profesor ekonomije i nauke o podacima na Univerzitetu Kembridž Kristofer Rau.

On je i suosnivač organizacije ConflictForecast, koja sarađuje, između ostalog, sa nemačkim i britanskim ministarstvima spoljnih poslova.

Reč je o potencijalno opasnom alatu.

Printscreen: Newsmax Balkans

"Postoji bojazan da akteri sa lošim namerama mogu da zloupotrebe podatke", kaže Rau.

Zbog toga njegova organizacija ne objavljuje prognoze protesta, iako model može da se prilagodi i za tu svrhu.

"Uz nekoliko izmena mogli bismo da izrađujemo takve prognoze. Ali, pošto protesti mogu da budu legitiman izraz demokratije, odlučili smo da te podatke ne objavljujemo", ističe on.

Modeli još nisu toliko precizni da autoritarne države mogu lako da ih zloupotrebe.

"Oni rade sa prosečnim vrednostima. To nije magija", kaže Rau, ali dodaje da bi, uz bolje prognoze i više podataka, mogli da porastu i rizici.

Kako funkcionišu prognoze i koja su njihova ograničenja

Modeli veštačke inteligencije uče iz ogromnih količina podataka. To podrazumeva medijske izveštaje, informacije posmatrača sukoba poput neprofitne organizacije ACLED, ekonomske pokazatelje, demografske podatke, stope smrtnosti odojčadi, pa čak i podatke o mobilnoj telefoniji i vazdušnom saobraćaju.

Printscreen: Newsmax Balkans

Ključnu ulogu ima obimna istorijska baza podataka, po mogućstvu duža od jedne decenije, kako bi sistem mogao da prepozna obrasce. Ipak, tehnologija ima svoja ograničenja.

"Trenutno ne postoji nijedan sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji može savršeno da predvidi geopolitička žarišta", napisali su istraživači britanskog Alan Turing Instituta u martu 2025. godine, navodeći kao izazove ograničenu računarsku snagu, neujednačene podatke i nepredvidivost ljudskog ponašanja.

Autoritarni režimi kao pioniri primene

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Iran, Egipat i Bahrein već koriste napredne tehnologije protiv opozicije.

Egipat nadzire digitalne komunikacije, a njegova nova administrativna prestonica razvija se kao sveobuhvatno nadzirani "pametni grad".

Saudijska Arabija koristi sisteme za prepoznavanje lica u Meka i Medina, a planira da slične sisteme uvede i u projekte poput futurističkog grada NEOM.

Posebno su dobro pozicionirani Ujedinjeni Arapski Emirati, koji spadaju među vodeće zemlje u oblasti "prediktivnog policijskog rada", gde se analiziraju podaci iz prošlosti kako bi sistem mogao da predvidi buduća krivična dela.

Ujedinjeni Arapski Emirati sprovode više projekata "bezbednih gradova" sa sveobuhvatnim nadzorom i analizom ponašanja.

Komentari (0)