Bjegović o propustima službi i slučaju Nešović: "Neophodne bezbednosne provere koje očigledno izostaju"

Gostujući u Sintezi, profesor bezbednosnih nauka je pojasnio ko su ljudi koji se brinu o našoj bezbednosti.

Profesor je ukazao da su za rad i kontrolu najviših državnih funkcionera zadužene državne nezavisne institucije, parlament i sudstvo. 

"Oni su podeljeni u tri grupacije. Najzanimljiviji deo vezan je za korupciju i imovinsko stanje funkcionera. Taj deo posla obavlja Agencija za sprečavanje korupcije. Postoji zvanični spisak svih državnih funkcionera koji pri stupanju na funkciju treba da podnesu izveštaj o imovini i prihodima Agenciji za sprečavanje korupcije", ukazao je Bjegović.

Dodao je da se podaci svake godine ažuriraju, ali da je pitanje "da li su izveštaji tačni, precizni i verodostojni".

"Službe ne ulaze u srž problematike rada"

Druga institucija koja se brine o bezbednosti je, kaže naš sagovornik, Državna revizorska institucija koja se bavi onima koji su na čelu institucija, o namenskom trošenju sredstava i u koje svrhe.

"Među njima je i parlament koji vrši političku kontrolu. Parlament kontroliše rad vlade i ministara. To čini kroz tela. Kada je reč o sistemu bezbednosti, tu postoje dva odbora, jedan za kontrolu službi bezbednosti - Vojnoobaveštajne, Vojnobezbednosne i Bezbedbosno-informativne agencije", pojasnio je Bjegović.

Stručnjak za bezbednost je ocenio da u tom odboru ne sede ljudi bliski toj problematici i načinu rada službi.

"Pri vršenju kontrole rada, ove tri službe kontrolišu ono što im se da da pogledaju, ne ulaze u srž problematike rada ili nekih propusta u vršenju njihove delatnosti", istakao je on.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dodao je da je na drugom mestu Odbor za unutrašnje poslove i odbranu, gde, kako ističe naš sagovornik, opet nemamo najadekvatnije ljude koji bi se ozbiljno upustili u taj posao.

Naveo je da su među institucijama koje se tiču bezbednosti i sudstvo i tužilaštvo.

"Tužilaštva pokreću istragu na osnovu verodostojnih saznanja da se neko od funkcionera našao u neadekvatnom vršenju svog rada, a sudstvo donosi presude i kazne i na kraju zaštitnik građana i poverenik za zaštitu informacija od značaja", naveo je on.

Dodao je da su neformalno tu i mediji koji delovanjem mogu da utiču na rad institucija i zvaničnika.

"Neophodna blaga reforma sistema nacionalne bezbednosti"

Gost Sinteze istakao je da je Savet za nacionalnu bezbednost krunsko upravljačko telo sistema nacionalne bezbednosti Srbije.

Na čelu Saveta je predsednik države, a u njegovom sastavu su ministar unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, ministar odbrane, predsednik Vlade, načelnik Generalštaba i direktori tri najvažnije bezbednosne službe. 

Oni se bave delom problema koji ugrožava nacionalnu bezbednost, a onaj ko to operativno sprovodi u delo je Biro za koordinaciju službi bezbednosti, na čijem čelu je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.

"Tu se uvek može dopuniti deo aktivnosti koji bi precizirao čije su aktivnosti u domenu rada jer se mnogo puta aktivnosti isprepliću i dolazi do odliva informacija ili do momenta gde se ne zna ko treba da izvrši zadatak do kraja. Neophodna je blaga reforma sistema nacionalne bezbednosti koji mora da bude u skladu sa rizicima i pretnjama našem sistemu bezbednosti", konstatovao je on.

"Onaj ko uđe u bilo koji resor mora da se uhvati ukoštac sa problemima"

Komentarišući slučaj koji se kategorizuje kao ubistvo Aleksandra Nešovića, kao i hapšenje bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića, Bjegović se dotakao pitanja mogućih propusta u radu obaveštajne službe.

"Za rad svih pripadnika MUP u smislu svega što sprovode za vreme radnog odnosa, a i posle jer se pojedini posle radnog vremena bave nezakonitim radnjama, što je nešto što nam je ostalo od devedesetih godina, zadužen je Sektor unutrašnje kontrole", napomenuo je naš sagovornik.

Bjegović je komentarisao i to ko je u tom lancu zakazao, kao i ko kontroliše i prati državne funkcionere.

"Slušao sam ministra unutrašnjih poslova koji je rekao da nije postavio načelnika beogradske policije, ali onaj ko je na čelu ministarstva je moralno najodgovorniji. Ako nije odgovoran ministar, državni sekretar, pomoćnici, ko je onda odgovoran? Neki policajac? On je odgovoran za ono šta je učinio na terenu. Da li onda postavljamo adekvatne osobe? Kad se dolazi na najodgovornija mesta moraju da se rade bezbednosne provere koje očigledno izostaju. Mnoge osobe taj kriterijum ne bi zadovoljile. Onaj ko uđe u bilo koji resor mora da se uhvati ukoštac sa tim problemima ili da kaže da nije za to", ocenio je Bjegović.

"Na skupu na Slaviji nije moglo da se čuje šta se nudi Srbiji"

Komentarišući studentski skup na Slaviji, stručnjak za bezbednost je istakao da je on imao predizbornu notu, notu predizborne kampanje po porukama koje su poslate.

"Skup je bio prijavljen i prošao je mirno, ali uvek postoji nasilni deo, neki su instruisani spolja, neki plaćeni, neki iz grupe studenata u blokadi. Policija je imala saznanja da će da dođe do nemira posle studentskog skupa na Slaviji", naveo je on.

Dodao je da se na skupu nije moglo čuti šta se to nudi Srbiji.

"Ko su ti ljudi i kakav je plan i program? Mislim da je to vrsta maske da se ne vidi ko stoji iza cele organizacije. Na osnovu svega što je bilo dosad vidi se da su pojedini obaveštajni centri iz regiona stajali iza njih i plaćani delom prljavog novca usmerenog protiv interesa Srbije. Za mene su pobedili građani koji vide u šta se to gura Srbija. Zato je na skupu na Slaviji bilo daleko manje ljudi od onoga što smo viđali 15. marta i krajem juna, što znači da su mnogi odustali", zaključio je Bjegović. 

Komentari (0)