Šta je dovelo do formiranja američkih baza u Persijskom zalivu: "Ima ih na desetine, sve je počelo u Kuvajtu"

Gostujući u emisiji "Otvori oči", novinar je govorio o broju američkih vojnih baza u regionu Persijskog zaliva i Bliskog istoka, kao i istorijskim okolnostima koje su dovele do njihovog formiranja.

"Ima ih na desetine, ali nisu sve podjednako važne, ni američke. Neke od njih Amerikanci koriste na osnovu bilateralnog sporazuma koje imaju sa državama Zaliva. Najvažniji je Bahrein, gde je komanda američke Pete flote. U Kataru je američka vazduhoplovna komanda, koja je, takođe, meta iranskih raketnih napada. Iz te baze se koordinišu sve ključne vazduhoplovne aktivnosti SAD. Važna baza nalazi se i u UAE, tu su izviđački avioni", pojasnio je sagovornik Newsmax Balkans.

Istakao je da je puno svetskih događaja uticalo na američko vojno prisustvo kakvo danas vidimo.

"Baze nisu nastale preko noći, nego su rezultat istorijskih aktivnosti, različitih ratova i zbivanja koja su oblikovala širi prostor Bliskog istoka i Persijskog zaliva", pojasnio je Šunter.

"Prekretnica za SAD u regionu Bliskog istoka je revolucija u Iranu"

Govoreći o tome zašto su baze osnovane, gost jutarnjeg programa naglasio je da je prekretnica za SAD u regionu Persijskog zaliva i Bliskog istoka 1979. godina kada dolazi do revolucije u Iranu.

"Tada pada monarhija Reze Pahlavija i pojavljuju se neki novi akteri na političkoj sceni Irana. U početku to nije bio islamski režim u revoluciji, ali su klerici u jednom trenutku postali dominantan faktor, istisnuli građansku opciju i Ameriku proglasili neprijateljem broj jedan", ukazao je Šunter.

Printscreen: Newsmax BalkansDaniel Šunter

Sagovornik je rekao da je u godini revolucije došlo do upada u američku ambasadu u Teheranu, kada je oteto više od 50 ljudi.

"Oni su bili taoci više od 400 dana. Amerikanci u to vreme nisu imali nijednu vojnu bazu u tom regionu, delovali su preko nosača aviona. Iste te 1979. godine Sovjetski Savez ulazi u Avganistan i SAD su to doživele kao nešto što može da im ugrozi strateške interese u domenu Persijskog zaliva i odnosima koje imaju sa državama koje su ključna izvorišta nafte", kaže Šunter.

Dodao je da tada predsednik Džimi Karter pokreće nešto što se zove "Karterova doktrina", koja podrazumeva da se pokušaji svake velike sile koja pokušava da se nametne na prostoru Persijskog zaliva smatra otvorenom provokacijom prema SAD.

"Kuvajt ključna logistička tačka američke vojske u Persijskom zalivu"

Šunter je naglasio da je na pojavu baza uticala i odluka režima Sadama Huseina u Iraku da vojno napadne Kuvajt, 1990. godine.

Foto: AP

"Husein zauzima naftna polja u Kuvajtu i Vašington procenjuje da se tu možda neće zaustaviti, da će ići ka naftnim poljima u Saudijskoj Arabiji, koja je za SAD drugi ključni saveznik u regionu", rekao je on.

Dodao je da tada Amerika pokreće operacije, raspoređuje kopnene snage u Saudijsku Arabiju i krajem 1990. i početkom sledeće godine, isteruje Iračane iz Kuvajta.

"To je bio ključan momenat kada Amerika zaključuje da je potrebno njeno stalno vojno prisustvo na prostoru Zaliva. Sve je počelo iz Kuvajta. On postaje ključna logistička tačka američke vojske u Persijskom zalivu i tada se uspostavljaju prve baze koje i danas vidimo", zaključio je Šunter.

Gostovanje Daniela Šuntera u emisiji "Otvori oči" pogledajte u videu:

Komentari (0)