Zašto je Iran dao moć sinu ubijenog ajatolaha: "Režim sprovodi represivne mere, stanovništvo je duboko podeljeno"

Gostujući u emisiji Otvori oči, naš sagovornik je istakao da vojni sektor u Iranu funkcioniše i da se pruža snažan otpor u ovom sukobu, tako da ubistvo ajatolaha Alija Hamneija nije dovelo do kraha državnog sistema.

Đurić, pak, ocenjuje da je njegov sin Modžtaba Hamnei dosta radikalniji u svojim ciljevima i namerama. 

"Primarni cilj zvaničnog Teherana oko izbora novog ajatolaha je da pokaže kontinuitet. Iako je to suprotno postulatima same revolucije, ova zemlja je bila antimonarhistička i antidinastijska. Dati moć sinu je nešto što nije bilo uobičajeno", ukazao je sagovornik Newsmax Balkans. 

Foto: AP/Hadi MizbanModžtaba Hamnei

Prema rečima Đurića, jako je teško oceniti novog ajatolaha, s obzirom na to se u javnosti malo zna o njemu. 

"Modžtaba Hamnei nije imao zvaničnu funkciju ranije. Većina zapadnih analiza eksperata navodi da je on dosta radikalniji bio od svog oca", predočio je analitičar.

Nakon ubistva Alija Hamneija, Iran je nastavio dalje, nije bilo većih političkih potresa, a i ometanja u okviru operativnih mogućnosti.

"Napadi na zalivske zemlje i na Izrael su se nastavili. Tako da se može reći da se eliminacijom pojedinih iranskih lidera ne može sprečiti delovanje religijskih. Poprilično je efektivan taj sistem u Iranu", ukazao je Đurić.

Govoreći o samoj situaciji unutar Irana, Đurić je napomenuo da je iransko stanovništvo duboko podeljeno, a osim toga u zemlji od 92 miliona stanovnika etničke razlike su neminovne.

"Dobar deo iranskog naroda nije zadovoljan sa ekonomskom situacijom. Neizdrživo je tamo živeti, posebno jer nema vode, a životni standard nije na nivou", konstatovao je analitičar.

Prema njegovim rečima, iranski režim sprovodi represivne mere, a uveo je i moralnu policiju.

"Sa druge strane, postoji deo Iranaca koji podržava postojeći režim. Očekivano je da u državi od 92 miliona stanovnika postoje podele i različite podrške", naveo je naš Đurić.

Foto: Milena ĐorđevićLjubomir Đurić

U zemlji sa velikim brojem stanovništva, dodaje Đurić, mogući su i unutrašnji sukobi.

"Iran je zemlja koja je etnički različita. Tamo žive Persijanci, Kurdi, to je zemlja koja ima 26 manjina. Sve je to potencijalno opasno, ako govorimo o mogućnosti unutrašnjih sukoba u zemlji", istakao je on. 

"Iran se sprema za dugoročniji sukob"

Govoreći o samom sukobu na Bliskom istoku, Đurić se osvrnuo na informaciju da su iranski morski dronovi pogodili američke i grčke tankere.

Ti tankeri su prevozili naftu iz Irana, a mediji prenose da bi to moglo da izazove ogromnu štetu, zapravo ekološku katastrofu. 

"Mnogo je informacija koje prethodnih dana možemo čuti. Neke su proverene, a neke ne. Prethodnih par dana je takođe bilo i govora o morskim minama i mogućnosti da će Iran na taj način zatvoriti Ormuški moreuz. To je strategija koju Iran pokušava da ostvari. Ta zemlja želi da kroz ekonomski pritisak na energetski sektor i na globalnu ekonomiju dovede do povlačenja Amerikanaca i Izraelaca", pojasnio je sagovornik Newsmax Balkans.

Deluje da kraj nije na vidiku, mada je američki lider Donald Tramp u sredu poručio da će kraj rata u Iranu biti kada on odluči da se povuče. 

"Biće nekako kraj, ali pitanje je šta je zapravo ostvareno. Imamo i Hezbolah koji se uključuje iz Libana, tako da je tu značajna eskalacija i povećanje napada. Iran se zasigurno sprema za dugoročni sukob. To nam situacija pokazuje, a ovo je samo još jedan od ondikatora da sukob neće biti baš brzo završen", zaključio je Đurić. 

Komentari (0)