Veštačka inteligencija ugrožena zbog sukoba u Iranu: Da li ostajemo bez ChatGPT?

Mnogi napadi izvedeni u ratu protiv Irana ne bi bili mogući bez veštačke inteligencije, čiji je razvoj, paradoksalno, ugrožen upravo ovim sukobom.

Kad je Teheran zatvorio Ormuski moreuz i u znak odmazde napao američke saveznike u regionu, poremetio je ne samo tržište nafte, gasa i đubriva, već i helijuma, koji je ključan za razvoj čipova, a time i veštačke inteligencije.

Od balona punjenih ovim gasom preko raketnog goriva, rendgena i skenera do čipova za računare, pametne telefone, oružje i veštačku inteligenciju, helijum je neizbežna komponenta u proizvodima savremenog sveta. Zbog toga je veliki problem kad drugi najveći proizvođač na planeti, Katar, ispadne s tržišta. 

Zbog američkog i izraelskog napada na Teheran i iranskih protivudara na američke saveznike u regionu, Doha je obustavila proizvodnju helijuma, koji se dobija tokom obrade prirodnog gasa. Katar je na to bio primoran pošto je Islamska Republika gađala njegova postrojenja gasa.

Printscreen: Newsmax Balkans

Ovo je snažan udarac za lanac snabdevanja jer je ova zemlja obezbeđivala trećinu svetskog tržišta.

Najveći proizvođač je Amerika, koja je prošle godine izbacila 81 milion kubnih metara, dok je Katar bio drugi sa 63 miliona. Preostali veliki igrači su još Rusija i Alžir, a ruski helijum je pod zapadnim sankcijama. 

"Nafta 21. veka"

Bez helijuma nema proizvodnje čipova, sirovine koja se često naziva "naftom 21. veka". Proizvođači trenutno raspolažu zalihama dovoljnim za svega dva meseca, dok su nove isporuke praktično nedostupne.

To već najavljuje moguće zastoje u fabrikama i rast cena krajnjih proizvoda, od medicinske opreme i vojne tehnologije do laptopova, pametnih telefona i električnih automobila.

Printscreen: Google Maps

Katar upozorava da će za sanaciju štete biti potrebno dosta vremena, što znači da bi poremećaji u lancu snabdevanja mogli potrajati čak i kada bi se postrojenje Ormus odmah ponovo pokrenulo.

Osim za Katar, koji ne može da izvozi helijum, ovo je udarac i za druge arapske monarhije u Persijskom zalivu. Poslednjih godina pokušavaju da razviju visoke tehnologije da ne bi u potpunosti zavisile od izvoza nafte i gasa, a rat u Iranu poremetio je te poslovne planove. 

Američke korporacije na Bliskom istoku

Američki tehnološki giganti kao što su Google, Nvidia, Microsoft i Amazon imaju svoje filijale u Zalivu, oslanjajući se na povoljne energente, ali bi mogli da napuste Bliski istok ukoliko se sukob oduži.

Istovremeno, Teheran je upozorio da bi, u znak odmazde, meta mogli postati i američki korporativni interesi u regionu.

Tamošnje bogate kraljevine suočavaju se s padom bruto društvenog proizvoda.

Pad ekonomije

Crvena linija pokazuje ranija očekivanja rasta za zemlje poput Saudijske Arabije i Kuvajta, gde se predviđalo da će privreda u prva tri meseca ove godine porasti za oko pet odsto.

Međutim, nove procene ekonomista, predstavljene plavom linijom, ukazuju na potpuno drugačiji scenario, umesto rasta, očekuje se pad ekonomije od oko četiri odsto u prvom tromesečju.

Printscreen: Newsmax Balkans

Sjedinjene Američke Države i Kina, kao dve vodeće svetske sile, vode intenzivnu trku u razvoju veštačke inteligencije i na tom polju su najviše odmakle. Kina ima određenu prednost zahvaljujući većim rezervama retkih i kritičnih sirovina neophodnih za proizvodnju čipova.

Međutim, pokazuje se da Sjedinjene Američke Države imaju važan adut, značajne sopstvene zalihe helijuma.

Slično kao kod nafte i gasa, ova prednost smanjuje njihovu zavisnost od globalnih poremećaja, pa su manje izložene rizicima u odnosu na zemlje koje nemaju pristup ovom ključnom resursu.

Komentari (0)