(FOTO) Ustanak u Gvangdžuu - simbol otpora vojnoj vladavini u Južnoj Koreji

Čun Du-Hvan bio je je prvi južnokorejski lider koji je predao vlast mirnim putem. Preuzeo je vlast nakon puča 1979. godine, kada je ubijen predsednik Park Čung-Hi.

Vladao je zemljom od 1980. do 1988. godine, brutalno ućutkujući svu političku opoziciju. On je i dalje jedna od najomraženijih ličnosti Južne Koreje.

Bivši diktator je poznat kao "Kasapin iz Gvangdžua" jer je naredio da se silom uguši ustanak protiv njega na jugozapadu zemlje.

Foto: Tanjug/APDemnonstranti blokiraju glavnu ulicu Gvangdžua 23. maja 1980. tokom nemirnih antivladinih protesta

Pre ustanka, krajem 1979. godine, puč od 17. maja rezultirao je postavljanjem Čun Du-Hvana za vojnog diktatora i uvođenjem vanrednog stanja. Nakon dolaska na vlast, Čun je uhapsio opozicione lidere, zatvorio sve univerzitete, zabranio političke aktivnosti i potisnuo štampu.

Foto: Tanjug/AP/Kim Chon-KilSeul 27. oktobra 1979, vanredno stanje nakon puča u kom je ubijen predsednika Park Čung-Hi

U martu 1980. godine, na početku nove školske godine, profesori i studenti koji su bili isključeni zbog prodemokratskih aktivnosti vratili su se na univerzitet i osnovali studentske saveze. Ovi sindikati su predvodili demonstracije širom zemlje protiv vanrednog stanja i podrške demokratizaciji, slobodnim izborima, ljudskim pravima, radničkim pravima i slobodi štampe.

Ovi protesti su kulminirali demonstracijama 15. maja 1980. protiv vanrednog stanja na stanici u Seulu u kojima je učestvovalo 100.000 demonstranata. Kada je premijer zatražio vreme da razmotri njihove zahteve, studenti su se vratili u svoje kampuse.

Foto: Tanjug/APVojnici nose telo ubijenog pobunjenika u vatrenom okršaju u utorak, 27. maja 1980. godine, kada su južnokorejske trupe ponovo zauzele Gvangdžu

Čun je 17. maja 1980. primorao vladu da proširi vanredno stanje na celu zemlju i u tom procesu zatvori univerzitete, zabrani političke aktivnosti i dodatno ograniči štampu. Da bi se sprovelo vanredno stanje, trupe su poslate u glavne gradove zemlje, uključujući Gvangdžu, glavni grad provincije Južna Džola.

Istog dana, izvršen je prepad na nacionalnu konferenciju lidera studentskih sindikata koji su se okupili da razgovaraju o svojim planovima nakon demonstracija 15. maja. Dvadeset šest političara, uključujući opozicionog lidera i budućeg predsednika Kim Dae-Junga, takođe je uhapšeno pod optužbom da su podsticali proteste.

Čun je pokušao da umanji obim protesta tako što je prekinuo sve komunikacije sa Gvangdžuom i iz njega i koristio je dezinformacije da prikaže proteste kao rezultat komunističkih huškača.

Pobuna 18. maja 1980. godine počela je kada je južnokorejska vojska pucala, ubijala, silovala, tukla i mučila studente Nacionalnog univerziteta Čonam koji su demonstrirali protiv vanrednog stanja.

Neki građani Gvangdžua su se naoružali, upadajući u lokalne policijske stanice i uspeli su da preuzmu kontrolu nad velikim delovima grada pre nego što su vojnici ponovo ušli u grad i slomili ustanak.

Dok je južnokorejska vlada tvrdila da je u masakru ubijeno 165 ljudi, stručna saznanja o masakru danas procenjuju da je broj od 600 do 2.300 žrtava.

Pod Čunovom vojnom diktaturom, južnokorejska vlada je ustanak označila kao "pobunu" i tvrdila da su ga podstakli "komunistički simpatizeri i izgrednici" koji su delovali po nalogu vlade Severne Koreje.

Komentari (0)