Koje države na Zapadnom Balkanu imaju najviše sankcija SAD: Srbija na drugom mestu

Ubedljivo najviše sankcija tiče se Bosne i Hercegovine (BiH) – 177, a slede Srbija (80), Kosovo (60), Severna Makedonija (46), Albanija (23) i Crna Gora (11), dok se jedna kaznena mera odnosi na osobu iz Hrvatske.

Glas Amerike napravio je prvu pretraživu bazu podataka koja obuhvata sve sankcije Kancelarije za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije SAD (OFAC) i sankcije koje je Stejt department izrekao u periodu od 2017. do 2024. godine.

PROČITAJTE JOŠ

EKONOMIJA

(VIDEO) Gost Newsmax Balkans o sankcijama NIS: Dobro je da se razgovara i sa američkom, i ruskom stranom

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić imaće brojne konsultacije i sastanke o funkcionisanju NIS nakon što su SAD uvele sankcije toj kompaniji i dobro je da se razgovara i sa američkom i ruskom stranom, rekao je za Newsmax Balkans urednik spoljne politike u nedeljniku NIN Nenad Zafirović.

20:25Pre 361 d14.01.2025.

Autor

SVET

(VIDEO) Gost Sinteze: Pred svetom je globalni sukob, ali ne nuklearni, iako postoji opasnost od toga

Pripadam grupi ljudi koji smatraju da je pred svetom globalni sukob, ali ne i onima koji misle da će taj sukob biti nuklearan, iako postoji opasnost od toga, rekao je u emisiji Sinteza bivši ministar spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Igor Crnadak.

22:01Pre 401 d05.12.2024.

Autor

Sankcije su jedan od najvažnijih alata spoljne politike SAD, rekao je ekspert za sankcije koji je donedavno bio koordinator Stejt departmenta za globalnu borbu protiv korupcije Ričard Nefju.

One nam daju mogućnost da se bavimo neprijateljskim akterima i da vršimo pritisak na one za koje želimo da donesu određenu političku odluku, dodao je on.

"Spreče i zaustave određene zabrinjavajuće aktivnosti" 

Bivši direktor OFAC Džon Smit navodi da je primarni cilj američkih sankcija da se spreče i zaustave određene zabrinjavajuće aktivnosti i da pojedinci promene svoje ponašanje, ističe Glas Amerike.

Smit je napomenuo da većina američkih sankcija, uključujući i one za Zapadni Balkan, nisu usmerene na čitave države, već na pojedince i organizacije.

Sankcionisani su i brojni visoki zvaničnici

Sjedinjene Američke Države su sankcije za Zapadni Balkan uglavnom izricale u dva vremenska perioda, pa su tako između 2001. i 2004. godine uvođene zbog ratnih zločina, destabilizacije zemalja i ugrožavanja mira posle raspada Jugoslavije.

Posle dužeg perioda sa po tek nekoliko sankcija godišnje, te spoljnopolitičke mere ponovo su postale aktuelne od 2021. godine, a uglavnom se odnose na korupciju, ugrožavanje mira i stabilnosti, te na invaziju Rusije na Ukrajinu.

Između ostalih, u protekle četiri godine su sankcionisani brojni visoki zvaničnici kao što su predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, ministri u Vladi Srbije Aleksandar Vulin i Nenad Popović, bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski, nekadašnji predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, kao i bivši premijer Federacije BiH Fadil Novalić.

Preuzmite Newsmax Balkans aplikaciju:

Pratite nas na društvenim mrežama:

Komentari (0)