Diplomata dr Zoran Milivojević: Trampov povratak za Srbe predstavlja investiciju u budućnost u više pravaca

Prvi mandat predsednika Donalda Trampa (2016-2020) obeležen je određenim razumevanjem i uvažavanjem srpskog naroda i Srbije. Stoga i nije slučajno što je anketa koju je Galup sproveo neposredno pre poslednjih izbora u SAD pokazala da je Srbija zemlja koja najviše podržava Trampa među 44 ispitanih zemalja. 

Za popularnost Trampa kod Srba postoji više razloga. Prvo je svakako sećanje na odnos njegove administracije prema regionu i pitanjima od značaja za Srbiju kada je ta administracija iskazivala konstruktivnost i određeno uvažavanje i srpskih interesa. 

Foto: Envato

Dalje, Srbima i Srbiji je bliska ideološko-politička platforma koja uvažava tradicionalne vrednosti i stavljanje njih u prvi plan u društveno-političkom ustrojstvu zemlje. Zatim, Srbi tradicionalno stoje na pozicijama prioriteta nacionalnog interesa i nacionalne nezavisne politike koji određuju i osnovni pristup politike predsednika Trampa. 

Nadalje, Srbi imaju slično viđenje budućnosti multipolarnog sveta sa formulom mira, a ne oružanih sukoba i ratova. Najzad, ekonomija koja je ključni mehanizam za ostvarivanje nacionalnih interesa i politike predsednika Trampa, polazna je osnova i u ciljnom opredeljenju Srbije i srpskog naroda.

Sve ovo skupa bi se moglo smatrati i ključnim razlozima zbog kojih je predsednik Tramp u izbornom procesu imao nepodeljenu podršku srpskih birača u samim SAD i srpskog naroda u Srbiji i rasejanju. Sami izbori su ubedljivo potvrdili takvo većinsko opredeljenje Srba u SAD za predsednika Trampa, dok je Srbija bila dosta usamljena u Evropi u podršci takvom opredelenju i izbornom ishodu.

Za Srbe, Trampov povratak u određenom smislu predstavlja investiciju u budućnost u više pravaca. Na prvom mestu to je prilika za dalje unapređenje srpsko-američkih odnosa u pravcu dostizanja strateškog partnerstva koje je sasvim sigurno interes obe države i njihovih naroda.

Printscreen: Newsmax BalkansDr Zoran Milivojević

Pozitivno iskustvo iz prvog mandata predsednika Trampa daje za pravo ovakvim očekivanjima. Ovo tim pre što je predsednik Tramp pragmatičan političar koji svoj pristup zasniva na uvažavanju realpolitike i konkretnog interesa gde se prepoznaje i određeni interes za odnose sa Srbijom.

Tu je prilika i za ceo region. Konkretno za Srbiju to znači priliku za iskren dijalog i saradnju uz rešavanje otvorenih pitanja koja opterećuju stanje u regionu. Naprosto, Trampov fokus na mir, stabilnost i saradnju dolazi u vreme kada je to regionu najpotrebnije.

Kosovo i Metohija i intenzivni pritisci na srpsku zajednicu koja tamo živi i dalje je centralno pitanje za Srbiju, ali i region u celini. Poslednja Trampova administracija naglašavala je primat političkog rešenja kroz normalizaciju odnosa na ekonomsko-političkim osnovama sa vladavinom prava i poštovanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je međunarodnopravni osnov za rešavanje i koja je postavila glavne smernice za tretman kosovskog pitanja i prava srpskog naroda.

Dijalog Beograda i Prištine moguć s novom administracijom

Politika represije, odsustva ljudskih prava, standarda i normi civilizovanog sveta sa konstantnim agresivnim pritiscima vlasti u Prištini na srpski narod na Kosovu i Metohiji predstavljaju izvor tenzija, nestabilnosti i izazov za regionalnu bezbednost.

Takvo stanje je onemogućilo dijalog radi normalizacije i traženja političkog rešenja, što je uočeno i u samim SAD. Sa novom administracijom u Beloj kući to bi moglo da se promeni i moglo bi ponovo da se sedne za pregovarački sto sa ciljem da se traže konstruktivna politička rešenja na bazi kompromisa i obostrane koristi.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

U ovako nešto uverava iskustvo iz prethodnog mandata, kada je predsednik Tramp pokazao da nije vođen ideološkim predrasudama, već fokusom na pragmatičan pristup upotrebom ekonomskih mehanizama koji relaksiraju tenzični politički ambijent, stvaraju konkretne uslove za normalan suživot i mogu biti konkretni koraci ka rešenju.

Vašingtonski sporazum

Naime, u Vašingtonskom sporazumu iz 2020. godine, zahvaljujući Trampovom izaslaniku gospodinu Ričardu Grenelu, Beograd i Priština su se dogovorili da ekonomska saradnja i poštovanje prava srpske populacije na Kosovu i Metohiji mogu biti važan izvor stabilnosti i poboljšanja odnosa.

Sporazum, kao što je poznato nije zaživeo, jer ga nije prihvatila nova administracija predsednika Bajdena.

Jednostrana, represivna i nacionalistička politika albanskog lidera i vlade Aljbina Kurtija u Prištini dodatno je onemogućila primenu nekih ciljeva iz sporazuma na štetu ukupnog stanja na Kosovu i Metohiji i mogućnosti pozitivnog tretmana onih odredbi koje su išle u prilog mira, stabilnosti i normalnog suživota. Nova Trampova administracija mogla bi da na osnovu prethodnih iskustava da ponudi novi okvir za suštinski dijalog.

Faktor stabilnosti - odnosi Srbije sa susedima

Odnosi Srbije sa susedima, kao i prava Srba koji žive u susednim državama i entitetima, nisu samo lokalno pitanje, već faktor koji direktno utiče na stabilnost celog regiona.

Pravi primer je Bosna i Hercegovina gde je srpski korpus ključ za stabilnost države.

Naime, Dejtonski sporazum je Bosnu i Hercegovinu definisao kao državu dva entiteta i tri konstitutivna naroda, kao model koji do dan održava i garantuje mir I funkcionisanje te države.

Svaki pokušaji odstupanja od sporazuma iz Dejtona, koji su nažalost u poslednje vreme učestali, izvor su nestabilnosti, ali i rizik za širu regionalnu bezbednost. Srpski narod i njegov entitet Republika Srpska u potpunosti poštuju osnovni sporazum iz Dejtona, prava konstitutivnih naroda i entiteta u skladu sa garantovanim pravima entiteta koje taj sporazum uspostavlja.

U tom smislu, Srbija se radi regionalnog mira i stabilnosti i njihovog održavanja, a kao jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, do kraja zalaže za njegovo izvorno i potpuno poštovanje. Jer, Dejtonski sporazum nije samo istorijski dokument koji je okončao sukob, već i temelj mira i stabilnosti kako u BiH tako i u regionu u celini.

Projekat "Otvoreni Balkan"

Tokom poslednjih godina, kroz otvoreni dijalog i spremnost na kompromis, Srbija je nastojala da izgradi mostove poverenja sa susedima. Primer je projekat "Otvoreni Balkan" u saradnji sa Severnom Makedonijom i Albanijom koji ima nesporne konkretne rezultate iza sebe u domenu ekonomske saradnje, slobodnog kretanja roba, ljudi, usluga i kapitala, prepoznajući da je regionalna saradnja preko konkretnih zajedničkih projekata, ključna za ekonomsku i političku stabilnost.

To posebno ilustruje jačanje odnosa i saradnje Srbije sa Albanijom, uprkos istorijskim izazovima i političkim nesuglasicama. U ovom kontekstu valja podsetiti da je Trampova administracija često naglašavala značaj regionalne saradnje za ekonomski rast i podržavala inicijativu "Otvoreni Balkan" koja zaslužuje veći podsticaj.

Podrška SAD ovoj inicijativi mogla bi da ubrza njen razvoj i dalju implementaciju, jer bi dodatno relaksirala političke odnose i konkretno doprinela daljoj ekonomskoj saradnji.

Kada je reč o regionalnoj saradnji, posebno mesto ima istorijski uspon odnosa Srbije sa Mađarskom pod Viktorom Orbanom. U pitanju je model odnosa, zasnovan na najvišem mogućem stepenu poverenja koji prevazilazi uobičajene formule i praksu za susedske odnose nezavisnih subjekata sa različitim strateškopolitičkim pozicijama i interesima.

Ekonomija ključna za stabilnost

Srbija deli stav predsednika Trampa koji ekonomiji daje ključno mesto u projekciji stabilnosti, razvoja i nacionalnog interesa.

Srbija je u poslednjoj deceniji udvostručila svoj BDP i pokazala značajan ekonomski potencijal, što je privuklo velike strane investicije i tokove kapitala. Povratak Trampove administracije donosi nadu da će SAD podstaći kompanije da investiraju u Srbiju i njenu reindustrijalizaciju, donesu nove tehnologije i otvore radna mesta za mlade. IT sektor, u kojem je Srbija već postigla značajan napredak, predstavlja posebno vredan potencijal za dublju saradnju Srbije sa SAD.

Srbija i Sjedinjene Američke Države dele bogatu istoriju koja traje više od jednog veka. Velika srpsko-američka zajednica predstavlja važan most između dve zemlje.

Ovaj dugogodišnji odnos temelji se na zajedničkim vrednostima, prijateljstvu i političkom dijalogu koji datira još iz Prvog svetskog rata. Zajedno sa pragmatičnom spoljnom politikom i naglaskom na ekonomske odnose, sve ovo predstavlja temelj, uveren sam, na kojem dve zemlje mogu da grade buduće odnose u obostranom interesu.

Tome svakako može dati odlučujući podstrek Trampov povratak u Belu kuću sa promenom koja već sada nudi retku priliku za uspostavu dugoročnih strateških bilateralnih odnosa u obostranom interesu.

Komentari (0)