(VIDEO) Daleko iznad EU proseka: Više od 40 odsto plate u Srbiji odlazi na hranu

Veliko izdvajanje za hranu je obeležje niskog životnog standarda / to je ekonomska zakonitost. Poređenja radi, ti troškovi čine šest odsto ukupne potrošnje domaćinstava u SAD, osam u Velikoj Britaniji, i 11 u Nemačkoj.

Urednik ekonomske rubrike u Večernjim novostima Dušan Stojaković ističe da skupoća igra bitnu ulogu u Srbiji.

"Slovenci i Crnogorci troše vrlo malo na hranu. Crnogorci oko 300, Slovenci oko 290 evra. Zanimljivo je da Hrvati, prema tim podacima, troše 380–390 evra, a mi negde oko 380. Tako da se, otprilike, vidi da se na hranu troši u rasponu od 300 do 400 evra od prosečne zarade u našem regionu. Kolike su razlike govori samo o visinama plata. Ono što je kod nas takođe jedna tendencija, gde smo mi mogli da uštedimo bar neki procenat, jeste skupoća. Hrana je kod nas jako skupa", kaže Stojaković.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" kao dva ključna parametra koja određuju ovu statistiku navodi paradoks: niske plate i visoke cene.

On dodaje da to nije prolazni trend, već da već neko vreme svedočimo takvoj situaciji.

Upravo zbog visokih cena, "Efektiva" je početkom ove godine pozvala na bojkote trgovinskih lanaca.

"Poslednje dve godine imamo značajan rast cena hrane, koji je apsolutno bio neosnovan. Bilo je rasta cena energenata i rast cena hrane je to morao donekle da isprati, ali ne ovoliko koliko se to desilo kod nas. Prost primer je da su do pre dve godine građani Hrvatske prelazili granicu i kupovali hranu u Srbiji, a sada je obrnuto, građani Srbije kupuju hranu u Hrvatskoj, a građani Hrvatske u Sloveniji, jer je tamo jeftinije", objašnjava Gavrilović.

Printscreen: Newsmax Balkans

Većina naših suseda ne poznaje termin "minimalna zarada".

Njihovi zahtevi idu u pravcu toga da najniža zarada mora da pokrije ne samo golo preživljavanje, već i da omogući dostojanstven život, sa dovoljno sredstava za odeću, prevoz, kulturne manifestacije i odlazak na godišnji odmor.

U Srbiji, minimalna plata koja iznosi nešto više od 56.000 dinara, premašuje minimalnu potrošačku korpu za svega 1.500 dinara.

Dok naši sugrađani često biraju između kvaliteta i kvantiteta, zemlje članice Evropske unije svoj novac nešto raspoređuju drugačije.

"Oni troše na neke uobičajene stvari. Njihov udeo putovanja, dodatnog ulaganja u kulturu, odnosno u neko svoje prosvećenje, posete muzejima, koncertima i slično su dramatično veći nego što je to kod nas", navodi Stojaković.

Srbija se nalazi u paradoksalnoj situaciji - dok trošimo značajan deo budžeta na osnovne životne namirnice, naši troškovi za stanovanje i režije približni su onima u razvijenim zemljama, koje pritom, imaju mogućnost da izdvoje bar pet odsto prihoda za štednju.

Komentari (0)