Stručnjak za međunarodnu bezbednost: Srbija ne mora da bira stranu, ali treba da bude oprezna u saradnji s Kinom

Stručnjak za međunarodnu bezbednost Metju Kronig istakao je da "minimalizacija rizika" treba da bude ključni pristup u odnosima sa Kinom, naglašavajući da Srbija ne mora da bira stranu, ali da treba da bude oprezna u produbljivanju saradnje sa Pekingom.

Kina je najveći trgovinski partner Srbije. Kronig je u razgovoru za Newsmax Balkans istakao da, prema njegovom mišljenju, postoje tri razloga zašto je potencijalno rizično trgovati s Kinom.

"Prvo, ako postanete previše zavisni od ukupne trgovine s Kinom, oni to mogu da koriste kao alat za prinudu. Videli smo da su to radili, na primer, sa Južnom Korejom. Kada je Južna Koreja razmišljala o raspoređivanju američkih raketnih odbrana, Kina je zatvorila južnokorejske robne kuće koje su poslovale u Kini. Onemogućili su kineskim turistima da posete Južnu Koreju kao način da izvrše ekonomski pritisak na Južnu Koreju. Dakle, ako bi Srbija postala previše zavisna, Kina bi to mogla da koristi kao alat za prinudu", istakao je naš sagovornik.

Drugo, kako je rekao, ulaganja Kine u infrastrukturu nisu uvek isplativa.

"I zemlje koje su bile korisnici tih ulaganja su ponekad zažalile zbog te odluke. Na primer, Italija se povukla iz Inicijative Pojas i put. Videli smo kolaps infrastrukture na Šri Lanki, i razumem da je to bilo na železničkoj stanici ovde u Srbiji. Žao mi je zbog te tragedije. Često vidimo da su standardi za životnu sredinu i ljudska prava veoma niski, što dovodi do zagađenja i često korupcije, gde Kinezi podmićuju zvaničnike za ove poslove", napomenuo je Kronig.

Printscreen: Newsmax Balkans

Dodao je i da bi zato zamolio srpske prijatelje da pogledaju ta kineska ulaganja, i da li se zaista isplate ili ne.

"Treći i poslednji razlog, kada su u pitanju osetljiva područja poput vojne i tehnološke saradnje... znamo da Kina koristi tehnologiju za promovisanje dezinformacija, da ukrade obaveštajne podatke nazad u Kinu. I mislim da, kada su u pitanju ova osetljivija područja, verovatno ima smisla da se odlučite za neku pouzdaniju zapadnu privatnu kompaniju. Jer u Kini zapravo ne postoji takva stvar kao privatna kompanija. Sve su to krakovi Kineske komunističke partije", objasnio je on.

Kronig je precizirao da su rizici pre svega otvaranje prema ekonomskom prinudnom delovanju Kine.

"Drugo, tu su i često niska kvalitetna ulaganja koja ne ispunjavaju ono što je obećano. I onda treće, bezbednosni rizici, jer Kina nije demokratija zasnovana na zapadnoj vladavini prava. To je diktatura", ukazao je naš sagovornik.

Tehnologija kao alat za nadzor i represiju

Stručnjak za međunarodnu bezbednost istakao je i da Kina koristi tehnologiju kao alat za nadzor i represiju unutar zemlje.

"Izvode tehnologiju drugim diktatorima. Tehnologiju prepoznavanja lica, na primer, koja omogućava diktatorima da bolje špijuniraju svoje populacije. Brinem se ako diktatura kontroliše tehnologiju 21. veka koju koristimo za naše mobilne telefone, laptopove, svakodnevnu tehnologiju. Šta to znači za naše slobode? Nije da kažem da Srbija ili bilo koja druga zemlja ne bi trebala da posluje sa Kinom. Mislim da ima mnogo oblasti, poljoprivreda, tekstil, nameštaj, gde zaista nema rizika. Ali, mislim da u određenim oblastima, kao što su vojska, kritična infrastruktura, tehnologija, njihova zemlja treba da bude oprezna", naveo je naš sagovornik.

Saveti srpskoj vladi

Na pitanje koji bi savet dao srpskoj vladi, kako bi išla napred, Kronig je istakao da bi to bilo nekoliko stvari.

"Prvo, razmisliti o diversifikaciji trgovinskih odnosa, jer što ste manje zavisni od bilo koje zemlje, to ste manje zavisni od Kine, to ste manje ranjivi na tu vrstu prisile. Drugo, kada su u pitanju investicije, Sjedinjene Američke Države, Švedska, Izrael i mnoge zemlje imaju mehanizme za proveru domaćih investicija. I tako proveravaju strane investicije i donose odluku. Da li je ovo potencijalno bezbednosni rizik ili ne? Moje razumevanje je da Srbija trenutno nema formalni sistem za proveru investicija. Tako da bi uvođenje nečega poput toga moglo da ima smisla. I ponekad odbor može da odluči da, ova kineska investicija ima smisla. Ali u drugim slučajevima, kao što se dešava u SAD i Švedskoj, mogli bi da odluče: znate šta, zapravo nema smisla da Kina kontroliše ovaj rudnik ili ovu luku, ili šta god da je u pitanju", zaključio je stručnjak za međunarodnu bezbednost.

Komentari (0)