(VIDEO) Poslodavci vape za radnicima: Tržište rada traži zidare i majstore, mladi biraju fakultete

Stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godina je 24,1 odsto za prvi kvartal ove godine. Iako je situacija bolja nego prethodnih godina, u odnosu na prosek Evropske unije, stopa nezaposlenosti je i dalje visoka.

Mogući uzroci zbog kojih mladi ne nalaze posao mogu znači da postoji potreba da se obrazovanje i tržište rada usklade, da se poboljšaju uslovi rada, spreči "odliv mozgova", poveća poverenje mladih u sistem i da se poveća njihova aktivnost na tržištu rada.

"Imamo jednu stabilnu sliku onoga što beležimo kao deficitarnost. Ona je godinama ista i tako beleže kolege u regionu i na nekom širem evropskom nivou. To su oblasti kao što je građevinarstvo, svake godine je sve više prijava poslodavaca u ovoj oblasti. Tu ima posla i za visokokvalifikovani kadar, za mašinske, građevinske inžinjere. Ima i za one kandidate koji su završili srednje stručne škole. Velika je potražnja za zidarima, tesarima, armiračima, CNC majstorima, gipsarima...", navodi Jelena Šantić iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Nedostaju kadrovi niže kvalifikovane pozicije

"Ono što nama nedostaje jesu niže kvalifikovane pozicije, a kod nas mladi više vole da se školuju za visoke ili više stručne spreme. Tako da tu imamo nesklad jer nam nedostaju zanati u velikoj meri, a imamo previše visokoobrazovanih", priča Miloš Turinski iz Infostuda.  

Deluje da parola: "Ukoliko ti nećeš, ima ko će hteti da radi," više ne pije vodu, kao i uslov da radnik ima višegodišnje iskustvo u određenoj oblasti. Tome u prilog govore podaci Nacionalne službe za zapošljavanje da iako se zarade od strane poslodavaca za poslove u određenim sektorima povećavaju zbog nedostatka radnika, ne deluje da je zarada motor koji pokreće mlade ka nedostajućim zanimanjima, ali i ka zaposlenju uopšte.

Mlađa generacija nije razmažena

"Posmatramo ovu najmlađu generaciju na tržištu rada i često slušamo da im se pripisuje epitet da su razmaženi. To nije slučaj. Ovo je generacija sigurno koja zna šta želi, a sa druge strane samim tim i šta ne želi. Kada smo sprovodili istraživanje da vidimo šta oni očekuju od svog karijernog puta i budućih poslodavaca, ono što je njima na prvom mestu jeste da imaju svrhu u poslu. I ono što ih najviše odslikava već godinama unazad jeste da traže da imaju fleksibilne modele rada", dodaje Turinski.  

Kako ističu iz Nacionalne službe za zapošljavanje, obrazovanje i sistem tržišta rada imaju zajedničku koordinaciju kako bi se premostio jaz između tržišta rada i obrazovnog sistema. Postoji i saradnja sa organizacijama civilnog društva. Inicijativa "Garancija za mlade" koja se sprovodi u nekoliko gradova, poput programa "Moja prva plata" kreirani su kako bi olakšali mladima prelazak na tržište rada. Međutim, potrebno je i više od toga...

Poslodavci mogu da ponude bolje uslove rada

"Utiču i poslodavci. Poslodavci ukoliko ponude bolje uslove rada, a bolji uslovi rada su i doživotno učenje, odnosno mogućnost da se kandidat usavršava. To može zaista da smanji te deficitarne profile i da pridobijemo više kadidata boljim zaradama i boljim uslovima rada", zaključuje Šantić.  

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje poručuju da u evidenciji imaju 344 hiljade kandidata i da je učešće mladih u toj evidenciji 17,7 odsto. Podaci pokazuju da je od ukupne zaposlenosti oko 30 odsto učešća mladih. Samo u ovoj godini više od 90 hiljada je traženih kandidata od strane poslodavaca.

Ceo prilog možete da pogledate u videu: 

Komentari (0)