Voće za godinu dana poskupelo za 68 odsto: Na cenu utiču pesticidi, proizvođači u problemima

Voće u Srbiji je za samo godinu dana poskupelo za 68 odsto, više nego bilo koja druga hrana, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. 

Predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije Aleksandar Leposavić izjavio je za RTS da je cenovna nestabilnost na tržištu uticala i na cene voća, ali i klimatski ekstremi koji su doveli do manjeg roda.

Ipak, predviđa da će u narednom periodu doći do stabilizacije i pada cena voća.

"Na cenovnu nestabilnost uticali su i rastuće cene nafte, hemije, pesticida i radne snage, koji su skuplji u odnosu na druge zemlje, a neophodni su proizvođačima. Klimatski ekstremi su takođe sve učestaliji, što je uticalo na pad roda. Kajsije su, na primer, procvetale 28. februara, a u aprilu je hladni front uništio rod. Proizvođači osećaju gubitke u unapređenju proizvodnje, poput uvođenja novih tehnologija zbog cenovne nesigurnosti, te se odlučuju za ulaganje u nove zasade", objasnio je predsednik Naučnog voćarskog društva.

Leposavić, ipak, dodaje da trenutno imamo dobre prinose i kvalitetniji rod, pa se očekuje da će cene biti niže u odnosu na prethodnu godinu i da će se stabilizovati.

Prema njegovim rečima, proizvođači voća se najčešće žale na nekontrolisani uvoz, poput maline iz Kine i Ukrajine. Kupci to voće često kritikuju zbog lošeg kvaliteta i prisustva teških metala i pesticida, ali svu krivicu preuzimaju domaći proizvođači.

"To se prepakuje i šalje u druge zemlje, što destabilizuje proizvodnju. Voćarstvo donosi veliki devizni priliv. Samo od malina smo zaradili između 250 i 300 miliona evra", precizirao je Leposavić.

Borovnica kao dobar primer

Leposavić napominje da su osim malinara, u velikom problemu i proizvođači jabuka, jer su transportne cene visoke.

Komplikacije pri izvozu su mnoge, pa su mnogi postali samodovoljni.

Foto: Milena ĐorđevićVoće sve skuplje

"Proizvođači su smanjili ulaganja i površine pod voćem. Dobar deo njih je odustao od proizvodnje, prešli su na druge delatnosti ili su se okrenuli proizvodnji povrća", dodao je sagovornik RTS.

S druge strane, Srbija se sve više okreće proizvodnji borovnica u poslednjih 15 do 20 godina.

Za sada smo dostigli 2.500 hektara od nekada potpunog "autsajdera", kao što je bio slučaj sa šljivama.

"To je najkvalitetnija borovnica na svetu, kao i mala malina, ali i tu ima problema. Krajnji kupci, zbog reeksporta, jer se 90 odsto izvozi u Holandiju koja šalje u druge zemlje, često ne znaju da je borovnica iz Srbije", zaključio je Leposavić.

Komentari (0)