(VIDEO) Sukobi na internetu nisu bezazleni: "Ako nekome pretite onlajn, možete da završite u zatvoru"

Profesor sa Fakulteta političkih nauka Đorđe Krivokapić istakao je za Newsmax Balkans da smatra da ne postoje onlajn konflikti.

"Konflikti su društveni. Onlajn okruženje je samo okruženje u kom komuniciramo, tako da ti konflikti retko nastaju onlajn. Moguće je da nastanu i onlajn ali nastaju i u realnom okruženju. Konflikti uživo stalno se prelivaju na društvene mreže, i konflikti na društvenim mrežama se vraćaju nazad. Ne bih rekao da su društvene mreže izvor tih konflikata", izjavio je Krivokapić.

Printscreen: Newsmax Balkans

Razmena mišljenja na internetu može dovesti do sukoba.

Društvene mreže često služe kao ventil za one koji ne umeju da kontrolišu emocije – bes, zavist ili frustraciju.

"Društvene mreže prostor gde neki ispoljavaju negativne emocije"

Psiholog i psihoterapeut pod supervizijom Dunja Ilić navela je da statistika pokazuje da ljudi koji su slobodno agresivni na društvenim mrežama, najčešće se ponašaju upravo suprotno u realnom životu.

"To su ljudi koji nisu razvili zdrav način regulisanja neprijatnih emocija poput besa, zavisti i tuge, a društvene mreže su prostor gde oni to mogu da ispolje na neki za njih bezbedan način", navela je Ilić.

Veruje se da su društvene mreže prostor gde smo zaštićeni iza ekrana.

Međutim, da anonimnost zapravo ne postoji i da je to samo zabluda smatra Krivokapić.

Može prerasti u ozbiljno krivično delo

Pretnje mogu biti ozbiljne, a u nekim slučajevima ono što počne kao uvreda ili konflikt u komentarima može prerasti u ozbiljno krivično delo.

"Ako nekome pretite onlajn možete završiti u zatvoru, ako mu povredite čast i ugled možete biti dužni da mu platite novčanu kaznu. Možete snositi i posledice u svom radnom okruženju ili u školi. Sve zavisi od konteksta u kome se ta neka vrsta verbalnog komunikacionog nasilja odigrava", istakao je Krivokapić.

"Uvek pođite od sebe"

I dok pravni sistem može kažnjavati, ipak postoje saveti koje možemo upotrebiti da do sukoba ne dođe.

"Osoba koja je sklona takvom ponašanju često ne vidi motivaciju zašto bi prestala, odnosno ne vidi nešto pogrešno u tome što radi i to je njen vid mehanizma kojim se nosi sa osećanjem zavisti. Ono što možemo da uradimo jeste da se zaštitimo i kada osetimo potrebu da nekoga omalovažimo da vidimo zašto uopšteimamo tu potrebu. To nam daje informaciju šta nam u stvari u našem životu nedostaje", naglasila je Ilić.

Dodala je i to da ne možemo da menjamo drugu osobu, niti da je edukujemo, ali možemo da počnemo od sebe i da učinimo sve da ne postanemo kao  osobe koje su sklone maltretiranju na društvenim mrežama.

Ponekad je dovoljan samo jedan trenutak slabosti, jedna ishitrena rečenica, jedan delić sekunde u kome ne razmislimo o posledicama. Šta ako bismo zastali pre nego što kliknemo - objavi?

Sukobi na internetu nisu bezazleni.

Nasilje na internetu može izazvati ozbiljnije posledice.

Društvene mreže možda jesu deo problema, ali mogu biti i deo rešenja, ako naučimo da ih koristimo.
 

Komentari (0)